Šta bi pobeda Trampa značila za odnose EU i Kine? Briselu neće biti lako da zaoštri odnose sa Pekingom
Komentari02/11/2024
-12:28
Nedavne ankete pokazuju da su republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp i njegova rivalka iz redova demokrata Kamala Haris rame uz rame pred izbore 5. novembra, a Evropa se priprema za sve moguće scenarije i posledice.
Prema istraživačima i političkim analitičarima koje je konsultovao Euronews, pobeda Trampa će verovatno značiti manje predvidljivosti, manje saradnje sa saveznicima u svetu, kao što je EU, i više tenzija oko trgovine sa Kinom.
Evropa bi trebalo da očekuje više carina, sankcija i pritisaka za prekid veza sa Kinom, rekao je Čeren Ergenc, istraživač u Centru za evropske političke studije u izjavi za Euronews, ali glavna razlika bi mogla biti to kako bi dva predsednička kandidata sprovodila mere.
"Haris administracija bi težila institucionalizaciji načina rada, dok bi Trampova administracija to radila na ličniji način“, rekao je Ergenc.
Bivši predsednik Tramp je već zapretio da će uvesti tarife na uvoz iz Evrope, doveo u pitanje obaveze prema NATO-u u slučaju invazije Rusije, pa čak i zapretio da će smanjiti američko finansiranje ratom razorene Ukrajine.
Ipak, Trampov stav o Kini je manje predvidiv, s obzirom na njegove razne primedbe o Tajvanu, rukovodstvu Pekinga i trgovinskoj i industrijskoj politici.
Krajem leta, republikanski kandidat je ocenio svoj odnos sa kineskim predsednikom Si Đinpingom tokom intervjua za Fox News, rekavši da "nema većeg kritičara Kine od mene".
Ali ja sam poštovao Kinu i poštovao sam predsednika Sija i imao sam sjajan odnos sa njima“, dodao je Tramp, predviđajući dobar odnos sa zemljom u budućnosti.
Potpredsednica Haris je, s druge strane, u prethodnim izjavama potvrdila podršku SAD Tajvanu i bila je otvorenija u pogledu situacije sa ljudskim pravima u Kini.
"Sa Haris bi mogli da vidimo nastavak onoga što se dešavalo pod Bajdenom, što znači više koordinacije, više razmene informacija i više usklađivanja politika, što je i pozitivno i negativno“, rekla je Frančeska Gireti, direktorka istraživanja u Institutu RAND Evropa, ističući da bi Haris bila poznat i blizak saveznik, ali i onaj koji se ponekad muči da se uskladi sa Evropom.
Za višeg analitičara Marija Estebana sa španskog Kraljevskog instituta Elkano pozicija SAD ne bi uticala na stav EU o ljudskim pravima u Kini, iako bi blok bio globalno izolovaniji. Takođe bi bilo implikacija u trgovinskoj razmeni.
"U teoriji, Trampova administracija bi bila manje okrenuta geopolitici od Harisine i gurnula bi sve mnogo više u sferu ekonomskog protekcionizma“, rekao je Esteban.
Trampovo protivljenje agendi o klimatskim promenama takođe bi moglo da ojača poziciju Evropljana koji su skeptični prema sopstvenom Zelenom dogovoru EU, smatra Esteban.
Radna grupa EU koja je "otporna na Trampa“
Radna grupa Evropske komisije je poslednjih meseci analizirala postizborne scenarije u SAD i njihove implikacije na Evropu, uključujući moguću eskalaciju tenzija između Pekinga i Vašingtona.
Od 2016, kada je Tramp prvi put izabran za predsednika, odnosi SAD sa Kinom su se pogoršali, u skladu sa pristupom nazvanim "malo dvorište, visoka ograda“, koji podrazumeva stroga ograničenja za mali broj tehnologija sa značajnim potencijalom za primenu u vojsci, uz normalnu ekonomsku razmenu u drugim oblastima.
Međutim, Kina je, posle SAD, drugi najveći trgovinski partner EU, tako da Briselu neće biti lako da zauzme tvrd stav prema azijskom gigantu, čak i ako se pritisak SAD poveća.
"Biće otpora iz Evrope jer ima toliko aktera na strani EU, čak i unutar EU ne postoji konsenzus među institucijama po ovom pitanju razdvajanja u odnosu na smanjenje rizika", rekao je Ergenc govoreći o smanjenju ranjivosti od kritične zavisnosti bloka.
Poslednjih godina Kina je istovremeno bila i ekonomski konkurent EU, partner i sistematski rival. Uprkos rastućim tenzijama, obe strane su veoma ekonomski zavisne jedna od druge.
„Pobeda Trampa bi značila da bi u nekim slučajevima Evropa preduzela korake da poboljša odnose sa Kinom, pri čemu je Nemačka najjasniji slučaj, ali u drugim bi jednostavno insistirala na strateškoj autonomiji“, rekla je za Euronews Alisija Garsija Erero, viši istraživač briselskog istraživačkog centra Brigel.
U 2023. trgovina EU sa Kinom iznosila je 292 milijarde evra deficita, a telekomunikaciona oprema i električne mašine su među robom koja se najviše uvozi.
Komentari (0)