Mitrović za Euronews Srbija: Našoj zemlji je mesto u BRIKS-u, ali ne u ovom trenutku
Komentari22/10/2024
-20:25
Rukovoditeljka Centra za studije Azije i Dalekog istoka na FPN-u Dragana Mitrović komentarišući održavanje ovogodišnjeg BRIKS-a za Euronews Srbija kaže da očekuje da samit uskoro uvede instituciju zemlje partnera, što bi bilo prelazno rešenje za neke od 30-ak zemalja koje žele da postanu članice. Ona takođe smatra da je Srbiji mesto u BRIKS-u, samo ne u ovom trenutku.
Podsetimo, u Kazanju je danas počeo BRIKS-a, koji pod motom "Jačanje multilateralizma za pravedan globalni razvoj i bezbednost" traje do 24. oktobra.
Inače, ovo je prvi samit nakon njegovog proširenja, pa će osim zemalja osnivača Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke republike učestvovati i Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati i Etiopija, koji su od 1. januara ove godine postali članice.
U Moskvi je saopšteno da će na samitu BRIKS-a biti predstavljeno 36 zemalja, od kojih 22 na najvišem nivou, kao i rukovodstvo šest međunarodnih organizacija.
Brazilski predsednik otkazao je put zbog povrede. Između ostalog, očekuje se da Rusija na samitu potpiše sporazum o strateškom partnerstvu sa Iranom, jačajući veze Moskve i Teherana.
Predsednik Aleksandar Vučić neće prisustvovati samitu, već će Srbiju, kako je on ranije najavio, predstavljati četvoro ministara: potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin, ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar bez portfelja Nenad Popović, ministarka privrede Adriana Mesarović.
"Nama jeste mesto u BRIKS-u, samo ne u ovom trenutku. Međutim, svakako da ima mesta gde bi mogli da imamo koristi od naučne, tehnološke, kulturne i sportske saradnje sa zemljama koje su članice. Nama je potrebna politička podrška mnogih zemalja koje su ili članice BRIKS-a ili žele ili već blisko sarađuju sa BRKS-om ili u njemu vide svoju budućnost ili budućnost sveta", kaže Mitrović.
Kaže da ne treba zanemariti činjenicu da je reč o grupi zemalja koja se širi i koja jača svoju moć u geopolitičkom smislu.
"Oni ukupno čine oko 36 odsto globalnog GDP-a, prema izveštaju Svetske banke, a to je naraslo za 10 odsto, dok se jednovremeno učešće u globalnom GDP-u zemalja G7 za isti procenat smanjilo", dodaje.
Zbog toga, smatra, Srbija može da iskoristi brojne mogućnosti zemalja koje su članice.
"Ne treba, po mom mišljenju, postavljati stvari ili-ili. To što Srbija želi da sarađuje sa zemljama u okviru formata Briks plus ili zemljama ASEAN-a, to govori samo o tome da se ona trudi da drži otvorena vrata i da koristi svaki prostor za jačanje svoje ekonomske moći, za jačanje svog političkog uticaja, za osnaživanje svog položaja", rekla je Mitrović.
Iz Kremlja je danas saopšteno da će učesnici razgovarati o aktuelnim pitanjima globalne i regionalne agende, situaciji na Bliskom istoku, a posebna pažnja biće posvećena mogućem proširenju.
Mitrović: Očekujem da se uvede institucija zemlje-partnera
Najavljeno je da će lideri BRIKS-a razgovarati o tri glavne oblasti saradnje koje je postavila Rusija kao zemlja koja predsedava asocijacijom ove godine - saradnja u oblastima politike i bezbednosti, ekonomije i finansija i kulturno-humanitarnih kontakata. Predviđeno je da rezultati rasprave budu sumirani u deklaraciji samita.
Mitrović kaže i da je ovo prvi samit koji će da predstavlja zemlje u proširenom sastavu.
"Očekujem da se uvede ta institucija zemlje-partnera koja bi jedno vreme sarađivala, dok se tačno ne utvrde kriterijumi i za prijem novih članica. Takođe, samo ove godine smo imali priliku da vidimo Igre mladih, sportske igre, susrete gradova zemalja članica, konstituisanje parlamenta zemalja BRIC-a, mnogo saradnje na bazi monetarnih i finansijskih tokova, kako bi se i dalje vršila dedolarizacija, dakle izbegavanje dolara kao platnog sredstva i zapadnih banaka kao posrednika u međusobnim plaćanjima", rekla je ona.
Mitrović kaže da ono što se dešava na globalnom nivou, pre svega misleći na rat u Ukrajini koji je počeo u februaru 2022. godine i sankcije koje je zapad više puta uvodio Rusiji ovim povodom, je signal da neke zemlje razmišljaju o alternativama da ne budu potpuno zavisne od zapada i SAD-a na čelu.
"Zbog rata u Ukrajini, ruske finansije su izbačene iz brojnih finansijskih institucija i svih sistema i tako dalje. Iran je takođe pod oštrim sankcijama, međutim to je bio moćan signal svim rastućim ekonomijama i mnogim ekonomskim moćnim državama sveta da ne pripadaju zapadnom političkom bloku koje možda danas sa njim blisko ekonomski ili na drugi način sarađuju", rekla je ona.
Podsetimo, BRIKS je međudržavna asocijacija koja je nastala 2006. godine, a zemlje osnivači su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika.
Termin BRIK predložio je 2001. godine ekonomista iz investicione banke Goldman Saks, Džim O'Nil, za označavanje Brazila, Rusije, Indije i Kine - četiri svetske ekonomije sa najdinamičnijim rastom BDP-a.
Ove četiri zemlje su 2006. godine odlučile da se udruže kao grupa BRIK, a 2010. godine pridružila im se Južna Afrika i tako je nastao BRIKS.
Prvi samit BRIKS-a održan je 2009. godine u Jekaterinburgu, kada je usvojena zajednička izjava kojom su definisani ciljevi asocijacije - razvoj pragmatičnog i transparentnog dijaloga i saradnje između zemalja.
Predsedavanje BRIKS-om obavlja država-članica tokom kalendarske godine po principu rotacije, a od 1. januara ove godine BRIKS-om predsedava Rusija.
Komentari (0)