Igre 
Tri zapadna scenarija za kraj rata u Ukrajini: Analitičari o šansama za mir nakon godinu dana krvoprolića
Komentari25/02/2023
-20:05
Moskva ne namerava da odustane od invazije, Kijev veruje u pobedu, a Zapad neće prestati da ga podržava - stanje je koje je dobilo dodatnu potvrdu nakon govora koji su predsednici SAD i Rusije održali uoči godišnjice početka rata. Nakon što je hiljade ljudi nastradalo, a milioni su raseljeni, izlaz u ovom trenutku deluje prilično daleko, a među zapadnim državama ne postoji puno jedinstvo o tome kako bi kraj rata trebalo da izgleda i kojim putem bi do toga trebalo ići.
Ukrajina je uspela da odoli ruskim napadima, čak i da povrati značajan deo teritorija koje su bile okupirane i to zahvaljujući obimnoj pomoći koja joj stiže sa Zapada. Ali do nje se ne stiže lako, jer su određene članice NATO prilično oprezne povodom mogućnosti da bi sukob mogao da eskalira i van granica Ukrajine, odnosno da bi moglo da dođe do direktne konfrontacije između Alijanse i Rusije. Da bi se razumele periodične nesuglasice unutar samog bloka, moramo da vidimo na koji način različite članice NATO razumeju ono što bi predstavljalo krajnu tačku rata, piše u svom tekstu za Euronews Marijus Ginčea, istraživač na Institutu Evropskog univerziteta i istraživač saradanik na Herti školi u Berlinu.
Prema njegovoj računici, postoje najmanje tri široko rasprostranjene teorije o pobedi koje zastupaju određeni blokovi na Zapadu - od potpunog kraha Rusije do resetovanja na stanje pred invaziju.
"Različite države unutar saveza imaju različite ideje o tome šta pobeda znači za Ukrajinu, i koje konkretne akcije moraju da se preduzmu da bi se to ostvarilo", naveo je Ginčea.
Teorija 1: Potpuno oslobađanje teritorija i krah Rusije
Prvi scenario koji pominje zastupaju Poljska i baltičke zemlje. One dele istu maksimalističku teoriju pobede kao i Ukrajina. "To znači da definišu pobedu u uslovima potpunog oslobođenja ukrajinskih teritorija koje su ilegalno okupirane od strane Rusije nakon najkrvavijeg dana februarske revolucije na Majdanu 2014. godine, uključujući Krim i regione u Donbasu", napominje istraživač.
Dodaje da se, kao deo ovakve završnice, podrazumeva i krah režima Vladimira Putina, i idealno, krah ruske države.
"Da bi se došlo do pobede prema ovakvoj definiciji, zemlje koje je zastupaju vrše pritisak za dodatnu metarijalnu pomoć Ukrajini i za slanje veoma sofisticiranog oružja. Osim toga, ova grupa zemalja zastupa veoma ratoboran pristup prema Rusiji, odbija bilo kakav kompromis ili pregovore, i pojačava međunarodni pritisak na Putinov režim", ističe Ginčea.
Povezane vesti
Vuk Vuksanović iz Beogradskog centra za bezbednosne politike ističe da za njega ovakav scenario pobede nije realan.
Tanjug/AP/Andrew Marienko
"Čak i ako bi se desilo da Ukrajina pobedi, postavlja se pitanje da li bi to bilo dovoljno da Rusija bude proterana iz Donbasa, a još je manje verovatno da će biti proterana sa Krima. Krim je previše važan, i verujem da je tu rusko rukovodstvo spremno da ide na upotrebu nuklearnog oružja, a čak i bez toga Rusi su se toliko čvrsto utvrdili na Krimu da čak ni zapadni saveznici Ukrajine ne veruju da ona može povratiti to poluostrvo", rekao je Vuksanović za Euronews Srbija.
On dodaje da je sumnjivo čak i to da bi poraz u Ukrajini značio automatski Putinov silazak sa vlasti, jer, ističe, "režimi koji su tako čvrsto ustanovljeni znaju da prežive i poraze".
Politikolog i novinar Boris Varga smatra da bi ova varijanta pobede bila bi verovatnija ukoliko se Kina ne umeša aktivnije, pre svega kada je reč o isporuci naoružanja.
"Ujedno, to je i najbolja varijanta za Ukrajinu, Zapad i demokratski svet. Bilo bi dobro da se ruska vojska sasvim povuče do granica Ukrajine koje su priznate od strane UN 1991. godine", kaže Varga za Euronews Srbija.
On napominje da je ovo ujedno i varijanta prevrata i sloma u Rusiji, "skoro puča kao za vreme SSSR-a, jer Putin neće sam sići sa predsedničkog trona". Verovatno, kaže, u tom slučaju, ne bi bilo "revolucije iz naroda", već bi u pitanju bio "dvorski prevrat", odnosno "zamena državničke garniture na vrhu i u resorima sile".
"Ruske službe bezbednosti imaju kapaciteta za takvu promenu i napraviće je ako se sami osete ugroženim", smatra Varga.
Povezane vesti
Teorija 2: Pat pozicijom do pregovaračkog stola
Drugi scenario pobede Marijus Ginčea prepoznaje u delovanju Nemačke i Francuske, zemalja koje se često označavaju kao "motor EU". Kako kaže, oni pobedu definišu kao sporazumno rešenje nakon ravnopravnih pregovora između Kijeva i Moskve. Ove države, kako navodi, veruju da Rusija ne može biti potpuno poražena bez rizika od opasne, čak i nuklearne eskalacije.
"Jednostavnije rečeno, nije preporučljivo da jedna nuklearna sila bude u haosu, što izaziva efekte prelivanja i globalnu nestabilnost. U skladu sa tim, njihova namera je da snabdeju Ukrajinu oružjem koje je dovoljno da frustrira rusku vojsku, ali da se ne isključi potencijal za pregovore", napomenuo je.
Kako dodaje, prema ovoj teoriji idealna situacija bi bila pat pozicija na frontu, koja bi naterala dve strane da se okrenu diplomatiji i da reše nesporazume. Gledajući na nemačku politiku iz ove perspektive, oklevanje Šolca da pošalje Ukrajini tenkove ima mnogo više smisla.
Povezane vesti
Saradnik Četam Hausa za program Rusije i Evroazije Džon Laf ističe za Euronews Srbija da, ako Ukrajina nastavi da dobija podršku zapadnih saveznika, ima veoma dobre šanse da povrati teritorije koje je izgubila od 24. februara 2022. godine. Ali, on upozorava da "pobediti Rusiju u Ukrajini" ne znači isto što i "pobediti Rusiju".
Laf dodaje da zapadni saveznici Ukrajine žele da izbegnu uvlačenje u rat, i pokušavaju da pronađu delikatan balans kako bi pružili Ukrajini dovoljno resursa da se odbrani, tako da Rusija dođe do tačke gde shvata da nema više svrhe da se bori. Povezujući ovu tezu sa prethodnim scenarijom u kom se podrazumeva krah ruskog režima, Laf je kratko rekao da "sve dok je Putin na vlasti, ne vidi mogućnost za postizanje sporazuma putem pregovora".
profimedia
S druge strane, Boris Varga smatra da je (ako se podrazumeva stituaciju na terenu kakva je sada) ovo od ponuđenih najbolji scenario za Rusiju, ali i za Putinov režim, dok je istovremeno "najgori scenario i veoma nepovoljan po Kijev i stabilnost u Evropi".
On dodaje da bi se, u ovom scenariju, kroz nekoliko godina ili decenija mogao očekivati nastavak rata, a da bi ovo bio "'zamrznuti konflikt' ili bolje rečeno 'zamrznuti imperijalizam' koji smo imali u SSSR-u nakon Staljina".
"Takva Ukrajina nema budućnost. Svet se pretvara u strepnju i nastaje era globalnog autoritarizma. Države poput Kine, Irana, kao i deficitne demokratske države kao Indija polako preuzimaju inicijativu. Nastaje svet u kome je nasilje ispred diplomatije i neminovno vodi i veliku globalnu krizu, mnoštvo konflikta ili čak i veliki svetski rat", rekao je Varga.
Vuksanović, međutim, ističe da će možda u jednom trenutku doći do pat pozicije i pregovaračkog stola, ali ipak smatra da je mogućnost pregovora, u ovom stadijumu, ravna nuli.
"Obe strane veruju da mogu da pobede, i ruska i ukrajinska, i ne odstupaju. Ukrajinci nisu spremni da pregovaraju po pitanju teritorija, a Rusi znaju da je previše toga urađeno da bi se povukli, i da mora da se ide do kraja. Takođe, SAD i Zapad smatraju da su previše toga uložili da bi se tek tako selo za pregovarački sto", rekao je Vuksanović.
Teorija 3: Oslobađanje svih teritorija, osim Krima
Konačno, napominje Ginčea, deluje da Velika Britanija i SAD imaju nešto drugačiju teoriju pobede nego što je to ona koja je u prvom planu u Kijevu. On smatra da oni žele da Rusija bude poražena u meri u kojoj će biti prisiljena da se povuče: "London i Vašington će podržati Ukrajinu da povrati sve teritorije koje su ilegalno okupirane od početka ruske invazije u februaru prošle godine, uključujući i Donbas - ali ne i Krim".
Napominje da se umanjenje ruskih konvencionalnih mogućnosti, bez podsticanja Putina da eskalira sukob koristeći nuklearno oružje, odlično uklapa u okvir "strateške kompeticije" Vašingtona i da zbog toga SAD pružaju značajnu vojnu pomoć Ukrajini postepeno, planirano i ciljano.
Na tragu ove teorije je i nedavna izjava bivšeg ministra odbrane Ukrajine Andrija Zagorodnjuka koji očekuje da će ruska vojska pokušati da zauzme Donbas, a potom da objavi kraj onoga što nazivjau "specijalnom vojnom operacijom" i da pozove na pregovore.
profimedia
Varga ovaj scenario naziva "varijantom kompromisa Zapada sa autoritarizmom", i dodaje da je "kao i prethodni, i ovaj scenario veoma loš, i kroz nekoliko godina ili decenija mogao bi se očekivati nastavak rata čim se pojavi neki novi Putin".
"Ako Rusija posle ovog ne bude imala političkih promena zbog izgubljenog rata, odnosno neostvarenih ciljeva, neće se menjati politička kultura u toj zemlji. A to je totalitarna podloga jedne vojno moćne države koje se svi plaše", istakao je Varga.
Govoreći o ovoj opciji, Laf naglašava da bi, ukoliko Ukrajina uspe da povrati makar delimičnu kontrolu nad teritorijama u regionu Donbasa koje su okupirane 2014. i 2015. godine, to otvorilo i pitanje održivosti ruske kontrole nad Krimom.
"Da li će Ukrajinci želeti da se bore kako bi povratili kontrolu nad ovim poluostrvom, i da li bi ih u tome podržali zapadni saveznici, ostaje da se vidi", istakao je Laf.
Vuksanović, ipak, kaže da je "u prva dva meseca rata, o čemu je nedavno govorio i bivši izraelski premijer Naftali Benet, u diplomatskim krugovima koji su želeli da budu posrednici postojalo od 15 do 17 različitih nacrta mirovnog sporazuma, po kojima bi Ukrajina bila spremna da odustane od članstva u NATO, a da se Rusija vrati na poziciju na kojoj je bila pre 24. februara 2022. godine".
"Međutim, te su inicijative minirane onog trenutka kada je britanski premijer Boris Džonson posetio Kijev, najverovatnije uz instrukcije Vašingtona. Tada je rešeno da se odustane od bilo kakvih pregovora sa Putinom, odnosno da se ide na pokušaj da se vojno porazi Rusija, pa je zbog toga ova opcija odavno napuštena", zaključio je Vuksanović.
Ginčea, na kraju, smatra da sve to ima cenu koja se meri životima Ukrajinaca i da će, kako se rat bude razvijao, suprotstavljene teorije pobede dovoditi do sukoba koji će se ponavljati, a sve to neće doprineti većoj bezbednosti Evrope.
Preporuka za vas
Komentari (0)