Analiza naoružanja Ukrajine i Rusije godinu dana od početka rata: Izazov pred Kijevom - kako najbolje iskoristiti pomoć
Komentari18/02/2023
-19:03
Borbe u Ukrajini traju i dalje, skoro godinu dana od početka ruske invazije na tu zemlju. Teško je odrediti tačne brojke i precizne informacije o tome u kakvim su stanjima vojske sa jedne i druge strane, ali prema dostupnim podacima ipak može da se napravi dovoljno dobra slika, piše Euronews.
Zapadne sile isporučuju bar deo teškog naoružanja koje je Ukrajian tražila, a nedavno su ukrajinski zvaničnici zatražili i borbene avione, što je sve posledica istorijskog sporazuma o snabdevanju modernim tenkovima iz Nemačke, Velike Britanije i SAD, dok Kijev snabdevanje lakšim naoružanjem očekuje prevashodno od Francuske, Poljske i drugih članica NATO u Evropi.
Sa jedne strane, postavlja se pitanje da li će Rusija moći da proizvede i kupi dovoljno naoružanja da nastavi agresiju, ili da jednostavno odbrani okupirane teritorije.
Sa druge, Ukrajini je neophodno da prikupi dovoljno resursa, kako u naoružanju tako i u ljudstvu, da povrati okupirana područja i da zaustavi dalji prodor Rusije.
"Kijev zavisi od zaliha sa Zapada"
Prema rečima vojnog komentatora sa sedištem u Izraelu Dejvida Gendelmana, Rusija ne smanjuje intenzitet svojih napada.
"U ovom trenutku, Rusija ima prednost u naoružanju, pre svega u mlaznoj artiljeriji i avijaciji, a ruska vojna industrija može da izdrži borbe u sadašnjem kapacitetu. Ruska potrošnja artiljerijske municije je značajno opala u odnosu na prolećni i letnji period, što usporava njihov tempo. Međutim, ipak ostavruju napredak, iako spor", rekao je Gendelman za Euronews.
Pored toga, dodao je i da ukrajinska vojska u velikoj meri zavisi od zapadnih zaliha modernog naoružanja.
"Ukrajina je veoma zavisna od zapadnih zaliha. Trenutno je glavni zadatak ukrajinskih snaga odbrana. Razmišljati o značajnim kontranapadima izvan lokalnih moguće je samo uz prijem značajnih količina zapadnog naoružanja, koje je obećano, ali još uvek nije isporučeno", naglasio je vojni komentator.
"Moskva pokušava da odloži neizbežni poraz"
U mesecima nakon početka rata u Ukrajini, svet je video velike gubitke ruske vojne opreme, koja je bila ili oštećena ili napuštena na bojnom polju. Kremlj je izgledao nespreman za realnost borbe u punom njenom kapacitetu: Moskva je navodno planirala brzu aneksiju teritorija, i očekivalo se da će sve biti gotovo za nekoliko nedelja.
Međutim, to se nije dogodilo - ofanziva je možda ruskim oružanim snagama nanela štetu za koju će trebati mnogo vremena da se popravi, kaže Pavel Luzin, stručnjak za rusku spoljnu i odbrambenu politiku.
"Nemoguće je obnoviti vojni potencijal Rusije. Njihova vojska je bila na vrhuncu snage 2020. i 2021. godine, i neće se vratiti na taj nivo, iako pokušavaju da dobiju na vremenu. Uzmimo za primer ISIS: bez vazduhoplovstva i sa minimumom artiljerije, Islamska država je bila u stanju da se odupre nadmoćnoj međunarodnoj koaliciji skoro četiri godine. Tako Moskva pokušava da odloži svoj neizbežni poraz", rekao je Luzin za Euronews.
Ukrajini najpotrebniji artiljerija i oklopna vozila
Nil Melvin, direktor međunarodnih bezbednosnih studija u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI) sugeriše da Ukrajina polako preuzima kontrolu nad situacijom, posebno uz dolazak modernog naoružanja koje isporučuju zapadni partneri.
"Rat zapravo traje od 2014. godine (kada je Rusija anektirala Krim). Ulaskom u ovu novu rundu borbi (koja je počela u februaru 2022) obe strane su već dobro opremljene: Rusija je imala širok spektar mogućnosti, a Ukrajina je imala neke značajne opcije pred sobom, ali im je nedostajalo ključno naoružanje u određenim oblastima", kaže Melvin.
"U prvoj fazi rata, kada je Ukrajina uspela da ublaži ruski napad prvo na Kijev, a zatim da postepeno uguši i napade u Donjecku, ogromna količina ruske opreme je zaplenjena i prenamenjena", dodaje.
"Ukrajinci su preuzeli kontrolu, a onda su samo prefarbali i ponovo počeli da koriste veliki deo ruske opreme koja im je, naravno, veoma dobro poznata. Sada imaju prilično dobru protivvazdušnu odbranu, koja je u ratu bila veoma slaba - uglavnom je to bilo nekoliko sovjetskih prilično starih sistema. Sada imaju neke od najmodernijih zapadnih PVO sistema, koji su bile prilično efikasni u uklanjanju ruskih dronova i projektila, mada se i dalje poneki probije", ističe Melvin.
On smatra da ono što sada vidimo, jeste zapravo pritisak da se Ukrajincima obezbede savremena oklopna vozila, kao i savremena artiljerija i raketne snage.
Četiri meseca od početka rata, nakon bombardovanja Marijupolja i zverstava u Buči (blizu Kijeva), SAD su najavile slanje HIMARS sistema Ukrajini, kako bi se suprotstavila ruskim napadima.
"Domet im je povećan, posebno donacijom modernih artiljerijskih sistema i haubica. Nedavno su SAD pojačale artiljeriju dometom od oko 150 kilometara, modifikujući ranije isporučene dobro poznate HIMARS sisteme", kaže Melvin.
Dodaje da, sa novim projektilima, ukrajinske snage mogu sa svojih trenutnih pozicija da gađaju ruske snage u skoro celoj okupiranoj Ukrajini, sem najjužnijih i najistočnijih delova.
"Ipak, još im nedostaju rakete većeg dometa, do 300 kilometara, koje SAD odbijaju da isporuče. Ukrajinci nemaju ni moderne borbene avione NATO standarda - i dalje koriste one iz sovjetskog doba, ruske. To su još uvek u suštini tehnologije iz sovjetskog doba", smatra Melvin.
Od prošlog leta, desetine zemalja poslale su vojnu pomoć Ukrajini u vidu savremenih sistema naoružanja i finansijske podrške. Prema Melvinovim rečima, pred Ukrajinom je izazov kako iskoristiti tu pomoć na najbolji način, koji bi im omogućio da probiju ruske linije.
Rusiji "ponestaje napredne opreme"
Na ruskoj strani, vojni kapacitet je takođe evoluirao, ali ne na isti način, smatra Melvin.
"Rusija je ušla u rat sa velikim brojem vojnika. Izgubili su dosta opreme i ljudi, ali su iskoristili zimu da donekle reformišu svoje oružane snage. Kremlj je napravio mobilizaciju 300.000 ljudi, počevši od septembra prošle godine, koji su sada na ratištu", rekao je Melvin.
Dodaje da ruska vojska ima mnogo opreme iz sovjetskog doba, jer su ogromne zalihe postojale i kada se SSSR raspao.
"Imaju dosta artiljerije, tenkova i oklopnih vozila - ne obavezno najsavremenijih, ali ih ima mnogo. Malo je verovatno da će ostati bez te osnovne opreme", kaže Melvin.
Od minhenske deklaracije protiv širenja NATO na istočnu Evropu 2007. godine, predsednik Rusije Vladimir Putin preti Zapadu ruskim vojnim inovacijama. Tako smo 2018. godine čak videli animaciju nove tajne rakete za koju se činilo da pogađa teritoriju SAD.
Ovi novi sistemi, međutim, nisu prisutni na bojnom polju u Ukrajini, uprkos onome što je sugerisano. Uglavnom ostaju na nivou laboratorijskih modela ili virtuelne, ali ne i primenjene tehnologije.
"Rusima ponestaje naprednijih postsovjetskih raketnih sistema i oklopnih vozila. Zbog toga, mislim da se rat svodi na pitanje da li će Rusija pokušati da iskoristi svoju ogromnu količinu resursa, posebno ljudstva, da probije ukrajinske linije bez mnogo sofisticiranosti u povezivanju različitih delova oružanih snaga", zaključio je Melvin.
Komentari (1)
Boriša
18.02.2023 22:03
Laička procena.