Igre 
"Nama treba oružje, a vi imate mogućnosti": Dva cilja "evropske turneje" Volodimira Zelenskog
Komentari12/02/2023
-20:04
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prethodnih dana boravio je na "evropskoj turneji" - kako su mediji širom Evrope nazvali njegovu novu diplomatsku ofanzivu. Prvo je stigao u iznenadnu posetu Londonu, odakle je otišao u Pariz. Na kraju je imao priliku da se sastane sa svim liderima zemalja članica EU na samitu u Briselu.
Ako bi se "evropska turneja" Volodimira Zelenskog sumirala u jednoj rečenici, ta rečenica bi bila "dajte nam još oružja", navodi dopisnica Euronews Srbija iz Brisela koja je pratila posetu ukrajinskog predsednika.
Tokom razgovora sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom tražio je od Velike Britanije borbene avione. Sa sličnom porukom je otputovao u Pariz, gde se sastao sa predsednikom Emanuelom Makronom, a pridružio im se i nemački kancelar Olaf Šolc.
Kada je reč o poseti Zelenskog Briselu, ona je prvo bila pod velom misterije. U evropskim institucijama su se trudili da prikriju njegov dolazak zbog bezbednosnih razloga. Ukrajinski predsednik je prvo otišao u Evropski parlament, gde je dočekan ovacijama. Takva atmosfera preselila se i u Evropski savet, gde su ga dočekali lideri svih 27 zemalja EU.
Tanjug/Victoria Jones/PA via AP
Zelenski je tokom razgovora sa evropskim liderima tražio novo oružje za Ukrajinu, kao i da se sankcije Rusiji prošire. Insistirao je i da Ukrajina otpočne pregovore o članstvu u EU 2023. godine, ali od evropskih lidera nije dobio konkretan datum.
Dva glavna cilja "evropske turneje"
Određeni ciljevi koje je Zelenski imao kada je krenuo u evropske prestonice su ostvareni, smatra Dragoslav Rašeta iz organizacije "Novi treći put". Podseća i da je glavni cilj ranije posete Vašingtonu bio da se obezbedi teško naoružanje.
"Mislim i da su izjave i garancije koje je dobio od britanskog premijera dovoljne, da će već krenuti da se obučavaju ukrajinski piloti na savremenim zapadnim letelicama. Sada ostaje još samo da se vidi na sledećem sastanku Ramštajna koji će to model biti. Najverovatnije se govori o F-16 ili Jurofajteru, ali to ćemo videti", navodi Rašeta.
Povezane vesti
Takođe, ističe i da je Zelenski imao priliku u Briselu da lobira za evropski put Ukrajine pred svim liderima država-članica EU.
"To su bila dva glavna cilj, gde mislim da je za sada ostvario solidne rezultate", napomenuo je Rašeta za Euronews Srbija.
Tanjug AP/Olivier Matthys
Dodao je da bi tenkovi i borbeni avioni pre svega trebalo da ojačaju ofanzivne kapacitete Ukrajine.
"Verujem da će Ukrajina uz podšku koju je dobijala do sada pokušati, kao i prethodne godine, da izdrži ruski nalet. Zatim, kad iscrpi rusku vojsku, pokušaće da ponovi uspehe iz pretodne godine i da konačno prebaci ruske snage u defanzivu", napomenuo je Rašeta.
Međutim, kada je reč o borbenim avionima, ističe da je za njih trenažni proces duži nego za sve ostale sisteme, tako da ih svakako još dugo nećemo videti u Ukrajini.
Da li su britanski "tajfuni" pravo rešenje za Ukrajinu?
Zahtev Volodimira Zelenskog za modernim zapadnim avionima nije iznenađenje, ali je pitanje koji bi to avioni bili. Gardijan analizira da li su britanske letelice "jurofajter tajfun" pravo rešenje za Ukrajinu. Prethodno je ukrajinsko lobiranje bilo usmereno primarno na avione američke proizvodnje F-16, kojih u službi raznih vojski u svetu ima oko 3.000.
"Reč je o najrasprostranjenijem borbenom avionu na svetu kojeg imaju mnoge NATO članice", rekao je portparol vazduhoplovnih snaga Ukrajine prethodnog vikenda. Nije bilo govora o "tajfunima" koji koštaju oko 75 miliona funti po komadu. Slanje takvih letelica Ukrajini podrazumevalo bi razne komplikacije, a premijer Riši Sunak je naložio ministru odbrane da vidi šta može da se uradi.
profimedia
Povezane vesti
"Tajfun" je zajednički proizvod četiri zemlje, i za slanje tih letelica ne bi bilo dovoljno samo "da" od strane Londona, već bi odobrenje morali da daju i Italija, Španija i Nemačka. A nemački kancelar je već odbacio mogućnost slanja aviona Ukrajini, podseća Gardijan.
Takođe, tu je i pitanje koliko je "tajfuna" raspoloživo u Kraljevskom ratnom vazduhoplovstvu (RAF) - na papiru ih je 137, a najstarijih 30 primeraka iz prve tranše biće povučeno iz službe 2025. godine. Od toga, 20 je operativnih aviona, a 10 je u skladištima.
Pogled na posetu iz evropskih prestonica
Rezultatima "evropske turneje" ukrajinskog predsednika bavi se i Atlanski savet u članku koji je podeljen u nekoliko segmenata pod nazivom "Pogled iz evropskih prestonica na put Zelenskog širom kontinenta".
Pogled iz Londona analizira saradnik Centra za Evroaziju Atlanskog saveta Dag Klejn koji kaže da je iznenadna poseta Zelenskog britanskoj prestonici pokazala da se Velika Britanija ističe kao jedna od retkih sila na zapadu koja raspolaže i resursima i političkom voljom da suštinski pomogne Ukrajini. Premijer Riši Sunak to označava kao eksplicitni zajednički cilj njegove vlade.
profimedia
Na svom putovanju Zelenski nije mogao da preskoči Pariz, istakla je Meri Džordan dodajući da je njegova poruka bila jasna: "Ukrajini treba oružje, a Francuska ima mogućnosti". Ona dodaje da je poslednjih nedelja strateška komunikacija Francuske evoluirala u vezi sa isporukom vojne pomoći i da je Pariz sada odlučniji. Takođe, za Ukrajinu je ključna podrška Francuske i kada je reč o njenoj evropskoj budućnosti.
A dok je u Londonu i Parizu Zelenski akcenat stavio na naoružavanje, u Briselu je poslao poruku evropskog jedinstva, napominje Dejv Kiting, saradnik Atlanskog saveta i dopisnik France 24. Poručio je da je Ukrajini mesto u EU i da se "evropska sloboda ne može zamisliti bez slobodne Ukrajine". Razlika se ogleda i u izboru jezika. U obraćanjima u Kongresu SAD i u britanskom parlamentu Zelenski je govorio na engleskom, a u svim nastupima u Briselu koristio je ukrajinski. Naglasio je da će se taj jezik u budućnosti često čuti kada njegova zemlja postane članica EU.
Mnogima je upalo u oči da je Zelenski na "evropskoj turneji" zaobišao Berlin, ali viši direktor Centra za Evropu u Atlanskom savetu Jorn Flek ističe da to nije znak netrpeljivosti, kako bi mnogi pomislili. Navodi da se Šolc Pridružio Makronu na sastanku sa ukrajinskim predsednikom u Parizu i da je ubacivanje fancuske prestonice na agendu verovatno bio potez kojim je Zelenski želeo da privoli Makrona na značajniju vojnu podršku nego što ju je Francuska do sada pružala.
Podseća da je Nemačka i dalje vodeća članica EU kada je reč o vojnoj i finansijskoj pomoći Kijevu, uprkos odlaganju odluke o slanju tenkova. Takođe, čini se i da su posle toga nemačko-ukrajinski odnosi ponovo u usponu.
Komentari (0)