Igre 
Sve glasniji predlozi u EU o korišćenju "zamrznutog" ruskog novca za obnovu Ukrajine, a na tom putu je velika prepreka
Komentari30/01/2023
-10:00
Države Zapada ponovo raspravljaju o korišćenju zamrznutog ruskog novca za obnovu Ukrajine, što bi mogao da bude najveći udarac na ekonomiju Rusije od početka rata. Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, pozvao je nedavno evropske prestonice da nastave sa pregovorima o korišćenju zamrznute imovine (koja bi u tom slučaju bila i konfiskovana) u vrednosti od 300 milijardi evra za rekonstrukciju Ukrajine, jer se razaranja povećavaju u toj ratom zahvaćenoj zemlji.
On je tom prilikom istakao kako želi da "istraži ideju o aktivnom upravljanju zamrznutom imovinom ruske centralne banke kako bi se ostvario profit, koji bi potom mogao da bude namenjen za rekonstrukciju".
"To je pitanje pravde i pravičnosti, i vrlo je jasno da mora biti urađeno u skladu sa svim postojećim pravnim principima", rekao je Mišel u intervjuu za FT.
On je dodao da da očekuje kako će lideri EU "dati neki podsticaj u ovim diskusijama", kao i da, uprkos zakonskim preprekama za korišćenje zamrznute imovine, postoji "ozbiljan politički interes da se postigne napredak po tom pitanju i da se ono reši".
Planovi za obnovu Ukrajine
Evropska unija i njeni saveznici zamrznuli su stotine milijardi dolara deviznih rezervi koje je ruska centralna banka stavila na račune u inostranstvu nedugo nakon početka rata u Ukrajini.
Moskva je kasnije saopštila da ove sankcije znače kako je zamrznuto oko 300 milijardi evra deviznih rezervi ruske centralne banke. Pored toga, zamrznuto je i oko 19 milijardi dolara u imovini ruskih biznismena, preneo je Blumberg.
Ideja o ovakvom korišćenju zamrznute ruske imovine javila se kod evropskih zvaničnika još ranije, najviše zbog toga što je ekonomska kriza pretila da zahvati Evropu, a obnova Ukrajine postajala sve skuplja zbog toga što se rat i dalje nije završio.
Povezane vesti
"Rusija mora da plati finansijski za razaranje koje je izazvala. Ta zemlja i njeni oligarsi moraju da kompenzuju Ukrajinu za štetu i da pokriju troškove za ponovnu izgradnju države", rekla je u novembru prošle godine predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tanjug/Yves Herman, Pool via AP
"Užasni ruski zločini neće proći nekažnjeno", istakla je predsednica Evropske komisije.
Inicijalno, zvaničnici EU su troškove neophodne za obnovu Ukrajine u septembru 2021. godine procenili na oko 350 milijardi evra. Nešto kasnije, nova procena je glasila na oko 600 milijardi, a s obzirom na to da rat i dalje traje, verovatno su se troškovi samo povećali od tada.
"Svakim danom sve više se uništava infrastruktura Ukrajine. Mi ćemo biti prvi koji će obnoviti Ukrajinu i ta cena raste svakodnevno. Te spekulacije da nećemo moći da koristimo zamrznutu imovinu, zaista me plaše jer mislim da Rusija mora da ima punu odgovornost. Ona mora da finansira obnovu Ukrajine", rekao je za FT sa foruma u Davosu evropski komesar za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus.
Neophodan novi pravni okvir
Kada je prošle godine predsednica Evropske komisije govorila o ovom predlogu, istakla je da se pre svega mora napraviti novi pravni okvir kojim bi se "osiguralo da je zaplena jasno rešenje kojim bi se Rusija naterala da plati".
Upravo trenutna zakonska rešenja predstavljaju najveću prepreku da se ruska sredstva koriste za obnovu Ukrajine, i to je ujedno izvor skepticizma među nekim državama članicama - zaplena privatne imovine kosi se sa aktuelnim pravnim postulatima.
Sa sličnim problemom su se suočili i zvaničnici u SAD, koji su u decembru prošle godine u Senatu podržali amandman Zakonu o budžetu prema kom se zaplenjena ruska sredstva mogu koristiti za pomoć Ukrajini, ali samo pod određenim uslovima, preneo je "Vašington post".
Povezane vesti
Među evropskim zvaničnicima koji su ipak oprezniji mogu se čuti pozivi na neophodnost apsolutne koordinacije između zemalja članica EU, jer, kako neki tvrde, ovo bi moglo da stvori rizičan presedan i podstakne rizike za finansijsku stabilnost tako što bi se postavila pitanja o bezbednosti stranih deviznih rezervi i imovine.
profimedia
"Naravno, sve to bi moralo biti legalno. To je jedini način da dobijete odobrenje od država članica, ali i od međunarodne zajednice. Pritom ne mislim samo na EU, trebalo bi da nam se pridruže i ostale zemlje G7", rekao je Sinkevičijus o ovom predlogu.
Ukoliko se otklone aktuelne zakonske prepreke za korišćenje eventualno zaplenjene ruske imovine, ova ideja bi dobila podršku i neke od najvećih zemalja EU, poput Nemačke.
Zvanični Berlin i dalje nije zauzeo zvaničan stav po ovom pitanju jer je u pitanju "komplikovan problem", a i sami članovi u okviru vladajuće koalicije su podeljenog mišljenja, preneo je "Blumberg" pozivajući se na izvore upoznate sa temom.
Komentari (0)