Tri bivše članice SSSR-a prkose Putinu od početka invazije - pomoć Ukrajini na više polja, rekordi u naoružanju

Države članice Evropske unije bile su jednoglasne u osudi ruske invazije na Ukrajinu od samog početka rata. Međutim, kao najglasniji kritičari Putinovog režima u poslednjih godinu dana iskristalisale su se, pored Poljske, male zemlje Baltika: Estonija, Litvanija i Letonija.

Svakako da dobar deo kritika koje dolaze iz Talina, Viljnusa i Rige potiče od toga što bi, u slučaju da se rat prelije van granica Ukrajine, te zemlje bile prve na udaru. Međutim, njihova posvećenost tome da pomognu Ukrajini ogleda se i u tome što su, čim je to legalno bilo moguće, ove države odlučile da pošalju koliko god naoružanja mogu.

I zaista, ukoliko se vojna pomoć Ukrajini uporedi sa bruto društvenim proizvodom (BDP) zemalja koje tu pomoć šalju, dolazi se do rezultata prema kom su Estonija i Letonija lideri na toj tabeli. 

Vojna pomoć Estonije, kako je na Fejsbuku objavila njihova ambasada u Kijevu, prešla je jedan odsto BDP-a te države, dok isto važi i za Letoniju. Kada je u pitanju Litvanija, to nije slučaj, ali oni jednostavno imaju veći BDP pa ih ne treba ni porediti na taj način.

Vojna pomoć, ali i diplomatski uticaj

Ne radi se samo o vojnoj pomoći, već i o diplomatskim naporima koje su preduzele zemlje Baltika, koje su nekada i same bile deo SSSR-a, kako bi se obezbedila što veća podrška Ukrajini. Nemačka je, nakon perioda oklevanja, odlučila da pošalje tenkove "leopard" Kijevu, ali dok ta odluka još nije bila izvesna, baltičke države poručile su Berlinu da "odmah" to učini, a na odluku Nemačke je možda delom uticala i odluka Estonije da sve svoje 155-mm haubice pošalje Kijevu.

"Mi, ministri spoljnih poslova Letonije, Estonije i Litvanije, pozivamo Nemačku da Ukrajini odmah obezbedi tenkove 'leopard'. Ovo je potrebno da bi se zaustavila ruska agresija, pomoglo Ukrajini i brzo se uspostavio mir u Evropi. Nemačka kao vodeća evropska sila ima posebnu odgovornost u tom pogledu", napisao je pre nekoliko dana na Tviteru letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevič, a isti tvit objavile su i njegove kolege iz Estonije i Litvanije.

Takođe, bez obzira na to što je litvanski predsednik Gitanas Nauseda izjavio da će biti teško da Ukrajina uskoro postane punopravna članica NATO dok je "usred krize", za američki CNBC je rekao da bi zapadni partneri svakako trebalo Ukrajini da pruže bezbednosne garancije dok ne postane deo Severnoatlanske alijanse.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Prošle godine, pored toga, EU sakcije sprečavale su ruski tranzit robe ka enklavi Kalinjingrad koja se nalazi na teritoriji Litvanije, a litvanski zvaničnici bili su odlučni u tome da ne popuste mere. Naposletku, rukovodstvo Litvanije usaglasilo je u konsultacijama sa Evropskom komisijom osnovne principe i smernice za tranzit robe ka Kalinjingradu, mada nije rečeno o kakvim se "principima" tačno radi. 

I ne samo da ministri baltičkih zemalja pokušavaju da utiču na evropske države kako bi više pomogle Ukrajini, već svoje stavove šire i van granica kontinenta. Ambasador Letonije u SAD, Maris Selga, rekao je nedavno za "Vašington diplomat" da su simpatije tamošnje javnosti "jasno na strani Ukrajine".

"Rusija, članica Saveta bezbednosti UN, odlučila je da pokrene rat protiv demokratske i slobodne zemlje, samo zbog glupih optužbi o nacizmu - čak ni Rusi više ne koriste tu terminologiju. Prosečan Letonac reći će da su to sulude optužbe, a za vreme SSSR, Rusi su uvek koristili fašizam kao propagandu protiv Baltika", istakao je Selga.

On se osvrnuo i na to što je u Letoniji zaista postojala za vreme Drugog svetskog rata, jedinica pod komandom nemačkih nacista, time što je rekao: "Niko ne osporava da je kolaboracija postojala, ali da li se zaista može reći da je to bila Letonija? Bili smo okupirani od strane SSSR-a, a rat je na našu teritoriju došao 1941. godine".

Reakcije Moskve i solidarnost Baltika

Da stanovnici Rusije smatraju baltičke zemlje pretnjom, pokazalo je novo istraživanje moskovskog Levada centra, koje je urađeno po zahtevu estonskog ministarstva spoljnih poslova, a čije je rezultate objavio estonski javni servis ERR.

Upitani o odnosima njihove zemlje sa zapadnim "komšijama", ispititanici u Rusiji su odnose sa Estonijom ocenili uglavnom rezultatom 11 od 16 (pri čemu je 16 najnegativnije), dok su Letonija, Litvanija i Poljska dobile još negativnije ocene.

Takođe, na skali pretnji po Rusiju (1 najveća, 16 najmanja), Litvanija, Letonija i Estonija su od ruskih stanovnika koji su učestvovali u ovom istraživanju dobile ocene od 4 do 8.

Rezultati dodatnih intervjua pokazali su da Rusima najviše smeta to što su baltičke zemlje postale NATO članice, kao i da smatraju da "Estonci mrze Ruse, sabotiraju upotrebu ruskog jezika i prepravljaju istoriju iz Drugog svetskog rata uklanjajući spomenike".

Tanjug/AP/Sergei Stepanov

Stavovi baltičkih zemalja koje su se, između ostalog, među prvima zalagale da se Rusija proglasi terorističkom zemljom, naišli su na očekivane osude i iz zvanične Moskve, pa se u proteklih dva meseca vodi "tihi rat" koji se oslikava u međusobnom proterivanju diplomata. 

Ministarstvo spoljnih poslova Litvanije je 1. decembra proteralo jednog od službenika ruske ambasade zbog, kako je navedeno, "aktivnosti koje su nespojive sa statusom diplomate", a ruska reakcija na to bilo je proglašenje litvanskog diplomate "personom non grata" nekoliko nedelja kasnije. 

Zatim je pre nekoliko dana, 23. januara, Rusija saopštila da spušta nivo diplomatskih odnosa sa Estonijom, članicom NATO, koju optužuje za "potpunu rusofobiju", a Talin je odgovorio porukom ambasadoru Rusije u Estoniji da mora da napusti tu zemlju, preneo je Tanjug.

Istog dana, na delu se još jednom pokazala složnost zemalja Baltika, naročito kada je u pitanju suprotstavljanje Moskvi. Letonski ministar spoljnih poslova rekao je da ruski ambasador u Rigi mora napustiti zemlju, simbolično, do 24. februara, istakavšii pritom da se spušta nivo diplomatskih odnosa sa Rusijom, i da se to čini u znak solidanosti sa Estonijom.