"Poslednja šansa" za Ukrajinu: Šta bi prema američkoj konačnoj ponudi dobila Moskva, a šta Kijev
Komentari
23/04/2025
-21:56
Uoči odloženog sastanka predstavnika Francuske, Amerike, Nemačke, Velike Britanije i Ukrajine, koji je trebalo da se održi danas u Londonu, pojavilo se nekoliko sličnih verzija američkog mirovnog plana, koji je, sudeći po ranijim najavama, poslednja ponuda administracije predsednika Donalda Trampa pred istupanje SAD iz pregovora.
U suštini, to je skoro isti plan koji je pre godinu dana objavio Trampov specijalni izaslanik za Ukrajinu Kit Kelog, a podrazumeva američko priznanje ruskog Krima, odustajanje Ukrajine od NATO-a bez američkih bezbednosnih garancija, zamrzavanje sukoba na linijama fronta i podizanje američkih sankcija Rusiji. Uz to se pominje i da SAD treba da od Rusije preuzmu kontrolu nad Zaporoškom nuklearnom elektranom.
Kijev nije pokazao spremnost da de jure prizna Krim, već samo de fakto okupaciju 20 odsto svoje teritorije, dok je CNN objavio da je "poslao signal da neće prihvatiti američki predlog", te da američki šef diplomatije Marko Rubio ne dolazi u London.
Nakon toga se oglasilo britansko ministarstvo spoljnih poslova saopštenjem da se mirovni pregovori između šefova diplomatija odlažu iako će se pregovori na "zvaničnom nivou" nastaviti.
„Ovim potvrđujemo da se današnji sastanak ukrajinskih mirovnih pregovora sa ministrima spoljnih poslova odlaže. Pregovori na zvaničnom nivou će se nastaviti, ali su zatvoreni za medije“, navodi se u saopštenju Forin ofisa.
Prema verziji New York Post-a plan bi podrazumevao raspoređivanje evropskih snaga po Ukrajini uz finansijsku podršku Amerike, kao i posebnih mirovnih snaga na liniji kontakta koje bi zapravo bile "zajednička komisija“ Rusa, Ukrajinaca i treće države, koja nije u NATO-u.
Axios je kasnije napisao nešto slično, ali bez posebnih mirovnih snaga, uz tvrdnju da Francuska i Velika Britanije neće pristati da pošalju svoje trupe bez američkih garancija. Prema izvorima američkog portala, Ukrajini će u Londonu na sto biti spušten "jedan papir" koji je konačna Trampova ponuda. Ako Rusi ili Ukrajinci ne pristanu, Tramp navodno diže ruke od mirovnih napora.
Povezane vesti
"Predlog je veoma jasan u vezi sa opipljivim koristima koje Rusija dobija, ali nejasan i uopšten o tome šta Ukrajina dobija", rekao je za Axios jedan neimenovani ukrajinski zvaničnik.
Međutim, dodaje se da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski juče jasno stavio do znanja da je Ukrajina spremna da razgovara samo o prekidu vatre u Londonu, a ne o Trampovom širem mirovnom planu.
Britanski The Telegraph piše da je na stolu u Londonu plan u sedam tačaka:
- Momentalni prekid vatre duž linije fronta
- Direktni pregovori između Ukrajine i Rusije
- Odustajanje Ukrajine od namera da uđe u NATO (članstvo u Evropskoj uniji je dozvoljeno)
- SAD priznaju ruski suverenitet nad Krimom de jure, a de fakto rusku kontrolu nad drugim okupiranim teritorijama Ukrajine. Istovremeno, Rusija mora da povuče svoje trupe sa "dve male teritorije“ u Hersonskoj oblasti, a Ukrajina dobija slobodan pristup ušću Dnjepra radi trgovine
- uspostavljanje američke kontrole nad Zaporoškom nuklearnom elektranom, iz koje će se strujom snabdevati i Ukrajina i ukrajinske teritorije koje je Rusija zauzela
- potpisivanje sporazuma o ekstrakciji mineralnog bogatstva između Ukrajine i SAD
- ukidanje svih američkih sankcija Rusiji uvedenih od 2014.
Rusija ponavlja tvrde stavove
Deluje malo verovatno da će Rusija pristati na neku od verzija ovog predloga, sudeći po ranijim izjavama predsednika Vladimira Putina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i drugih zvaničnika o tome kako ne žele zamrzavanje konflikta "tokom kojeg bi se Ukrajina dodatno naoružala", niti sporazum koji ne rešava "uzroke rata".
Rusija više puta kategorički odbijala bilo kakve evropske trupe u Ukrajini i preti da će ih napasti čim se pojave. Moskva je takođe u ruski ustav uvrstila ne samo Krim, već celinu pet teritorija koje delimično ili potpuno okupira i nije pokazala spremnost da se odrekne čak ni zemljišta koje još uvek ne kontroliše.
Još jedan ruski zahtev, koji je navedan kao jedan od ciljeva rata, ali se ne spominje u američkom predlogu, je "demilitarizacija" Ukrajine i svođenje njenih bezbednosnih snaga na minimum kako nikada ne bi predstavljale pretnju.
Moskva je pritom, još od pregovora u Minsku 2014. zahtevala garancije za očuvanje Ruske pravoslavne crkve i ruskog jezika, što takođe nije spomenuto.
Povezane vesti
Financial Times: Putin spreman da zamrzne rat radi pregovora
Bez obzira na nekompatibilnost izjava ruskih zvaničnika i navodnih američkih predloga Financial Times (FT) je objavio kako je Putin ponudio da zaustavi borbena dejsta na trenutnoj liniji fronta u sklopu napora da se postigne mirovni sporazum sa Trampom, prema neimenovanim izvorima "upoznatim sa ovim pitanjem".
Ruski predsednik je rekao Trampovom specijalnom izaslaniku Stivu Vitkofu, tokom sastanka u Sankt Peterburgu ranije ovog meseca, da bi Moskva mogla da se odrekne svojih pretenzija na oblasti četiri delimično okupirana ukrajinska regiona koje su ostale pod kontrolom Kijeva, rekla su tri izvora, mada nije pomenuto da li dolaze sa američke ili ruske strane.
Međutim, evropski zvaničnici koji su informisani o naporima SAD da okončaju rat upozoravaju kako će Putin "verovatno iskoristiti očigledan ustupak kao mamac za Trampa da prihvati druge zahteve Rusije i stavi Ukrajinu pred svršen čin".
Povezane vesti
"Trenutno postoji veliki pritisak na Kijev da odustane od stvari kako bi Tramp mogao da odnese pobedu“, rekao je jedan od neimenovanih zvaničnika.
Vitkof i Putin trebalo bi ponovo da se sastanu kasnije ove nedelje.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je za FT da je "napet posao u toku", kao i da se razgovoara sa Amerikancima, ali nije otkrio ništa konkretno.
"Posao je težak i traje mnogo vremena, tako da je teško očekivati trenutne rezultate, a posao se ne može obavljati javno", rekao je Peskov.
Putin je u ponedeljak rekao da će Kremlj "analizirati i razmotriti“ rezultate 30-časovnog uskršnjeg primirja pre nego što se obaveže na dužu pauzu u sukobima koju su zatražili Tramp i Zelenski.
"Naravno, prvo moramo razmisliti i pažljivo sve oceniti i videti rezultate. Na kraju krajeva, ako ste primetili, rekao sam na samom početku, kada sam se sastao sa šefom Generalštaba, da ćemo videti kako će ispasti proglašenje uskršnjeg primirja“, rekao je on.
U međuvremenu Rusija je nastavila sa ofanzivom na više delova fronta i noćnim napadima dronovima. U današnjem udaru kamikaza dronom na autobus sa radnicima u Marganecu u Dnjepropetrovskoj oblasti ubijeno je najmanje 9 ljudi.
Komentari (0)