Ukrajina dobila "leoparde" i već ima nove zahteve: Sledeći na "listi želja" borbeni lovci F-16

Čak i pre nego što se slegla prašina povodom odluke Berlina i Vašingtona da opreme Ukrajinu teškim tenkovima, nekoliko zapadnih prestonica je već počelo konsultacije o sledećem velikom daljem koraku: opremanju Kijeva savremenim borbenim avionima F-16 na kojima insistira vlada Zelenskog.

Prema glavnom izveštaju jučerašnjeg Fajnenšel tajmsa, američka odbrambena industrija Lockheed Martin sprema se da poveća proizvodnju aviona F-16. Na tu temu, kruže dva scenarija. Prvi, od njih želi da jaki saveznici Ukrajine prevaziđu svoja početna oklevanja i direktno snabdevaju Kijev avionima.

Alternativno, razmatra se mogućnost da neki od saveznika Ukrajine, kao što su Poljska i Baltičke republike, predaju sovjetske avione MiG-29 iz svoje flote Kijevu i zamene ih F-16, koje će sami kupiti. Prema pisanju britanskog lista, relevantne rasprave na nivou minsitara odbrane su još u "ranoj fazi", prenosi Rojters.

Ništa dok Vašington ne aminuje

Ukrajina nije krila činjenicu da bi želela da od svojih saveznika dobije borbene avione, kao što je F-16 Fighting Falcon, višenamenski borbeni avion razvijen za američko vazduhoplovstvo - koji bi joj pomogli u borbi protiv Rusije.

Čini se da je Kijev uveren da će, kao i kod zapadnih tenkova, na kraju dobiti i F-16.

"Dobićemo ih", rekao je u četvrtak za CNBC Jurij Sak, savetnik ukrajinskog ministra odbrane Oleksija Reznikova.

Štaviše, on je rekao da Kijev očekuje da će postojati sličan pristup pitanju tenkova - u suštini, saveznici nerado daju Ukrajini borbene avione pre eventualnog sporazuma o tome, ali je rekao da postoji nada da će u ovom slučaju odluka biti brža.

"Nadamo se da neće biti istih grešaka jer ćemo dobiti F-16. U ovom trenutku više od 50 zemalja širom sveta ima ovu platformu. Ne vidim razlog, niti bilo kakvo racionalno objašnjenje zašto Ukrajina ne bi trebalo da dobije F-16 ili druge mlazne lovce četvrte generacije", rekao je on.

U svakom slučaju, zemlje koje se na ovaj korak odluče moraju dobiti dozvolu Vašingtona. Do sada je Bajdenova administracija zauzimala negativan stav o zahtevu Kijeva, brinući se o mogućnosti nekontrolisane eskalacije rata ako Ukrajinci američkim avionima pogode ciljeve unutar Rusije.

SAD su inače bile zatvorene u pogledu davanja F-16 aviona Ukrajini ili dozvoljavanja drugim zemljama da ponovo izvoze svoje borbene avione američke proizvodnje u Ukrajinu. Međutim, u Evropi je izvesno da je ta ideja prijemčiva, a Holandija je čak prošle nedelje izjavila da će razmotriti isporuku borbenih aviona Ukrajini ako vlada u Kijevu podnese zahtev.

AP/Mindaugas Kulbis

Prema drugom izveštaju francuskog Le Monda, o mogućnosti snabdevanja Kijeva zapadnim borbenim avionima verovatno će se razgovarati na novom sastanku saveznika Ukrajine, koji će se ponovo održati u Ramštajnu, u Nemačkoj sredinom februara.

"Teško je zamisliti pobedu Ukrajine bez modernog vazduhoplovstva", napisao je na Tviteru zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrij Meznik i dodao:

"Zbog toga su nam hitno potrebni zapadni borbeni avioni poput F-16, F-35 ili čak Jurofajter i Tornado"

Nekoliko sati nakon najava nemačkog kancelara Olafa Šolca i američkog predsednika Džoa Bajdena o slanju u Ukrajinu tenkova "leopard" i "abrams", Volodimir Zelenski je naglasio da je "ključno pitanje sada brzina i obim" isporuka koje su pokrenuli.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je da će prva serija nemačkih tenkova (14) verovatno biti u Ukrajini u martu, dok se isporuka 31 američkog "abramsa" ne očekuje pre jeseni. Ukrajinci se nadaju da će moći da iskriste zapadne tenkove u velikoj kontraofanzivi koju planiraju za proleće.

Ruski odgovor na "leoparde" i "abramse"

Dan nakon odluke da se Ukrajini isporuče "leopardi" i "abramsi", Rusi su pokrenuli novi talas bombardovanja nekoliko ukrajinskih gradova, uključujući i Kijev, bespilotnim letelicama i krstarećim projektilima.

Ukrajinci tvrde da su oborili čak 47 od 55 ruskih projektila, ali su prijavili značajnu štetu na energetskoj mreži i gubitak najmanje 11 života.

Rusko bombardovanje pomerilo je i dolazak francuske ministarske spoljnih poslova Katarine Kolone u Odesu. Poreklom iz susedne Moldavije, šefica francuske diplomatije posetila je grad dan nakon što je Unesko odlučio da ga proglasi "ugroženom svetskom kulturnom baštinom".
Tokom posete, ona je sa ukrajinskim kolegom Dmitrom Kulebom razgovarala o humanitarnoj i vojnoj pomoći Ukrajini.

profimedia

S druge strane, Kremlj je u petak saopštio da američki predsednik Džo Bajden "ima ključ za okončanje sukoba u Ukrajini tako što bi uputio Kijev na nagodbu, ali da Vašington do sada nije bio voljan da to koristi".

"Ključ kijevskog režima je uglavnom u rukama Vašingtona", rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima na svom dnevnom brifingu.

"Sada vidimo da lider Bele kuće ne želi da koristi ovaj ključ. Naprotiv, on bira put daljeg upumpavanja oružja u Ukrajinu", prenosi Rojters.