Igre 
Euronews veče: Sve je manje prostora da se Finska i Švedska predomisle o ulasku u NATO
Komentari12/05/2022
-22:45
"Onog trenutka kada Finska postane članica NATO-a, Rusija će biti u težoj poziciju, oni su sami ubrzali taj proces na koji su godinama upozoravaju. Paradoksalno, Putin je doprineo da u Finskoj drastično poraste podrška javnog mnjenja članstvu u NATO", rekao je vojni analitičar Vlade Radulović u emisiji Euronews veče povodom najave apliciranja Finske za članstvo u NATO-u.
Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin, podsetimo, saopštili su da ta zemlja mora aplicirati za članstvo bez odlaganja. Kako je izvestio reporter Euronews Srbija iz Helsinkija, ovo saopštenje finskih lidera menja višedecenijsku politiku vojne neutralnosti koja je ostala i posle pada Gvozdene zavese, kao i nakon pristupanja Finske Evropskoj uniji.
S druge strane, iz Kremlja stiže upozorenje da je ovakva odluka "definitivno pretnja po Rusiju" i da će imati "adekvatan odgovor".
"Težnja Finske da se pridruži NATO-u je neprijateljski potez koji definitivno predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost. Helsinki mora da bude svestan odgovornosti i posledica takvog poteza", saopštilo je rusko Ministarstvo obrane.
Nedvosmislena podrška javnog mnjenja
Naime, sada je u Finskoj više od 70 procenata onih koji podržavaju članstvo ove zemlje NATO. Za dva meseca procenat je skočio za oko 20 procenata, a uvećanje je drastično u odnosu na prethodne godine, kada se podrška članstvu kretala oko 20 procenata.
Petar Bošković, kapetan bojnog broda u penziji, smatra da je tome doprineo strah građana za bezbednost.
"Milsim da je u ovom slučaju strah u pitanju, jer vi na zapadu ništa ne radite dok ne pitate javno mnjenje - ni za rat ni za izbore, ovde je javno mnjenje više nego sigurno", kazao je Bošković u emisiji Euronews veče.
Povezane vesti
Ipak, on je istakao da se nada da će se situacija na istoku Evrope smiriti i da će Finska, a i Švedska još razmisliti o članstvu u NATO-u.
Euronews/Printscreen
Kada je reč o Švedskoj, Radulović ističe da je tu malo drugačija situacija, odnosno još ne tako kristalno jasna kao u Finskoj, ali da bi Finska svakako mogla da "povuče" i Švedsku u NATO.
"Kod socijaldemokrata u Švedskoj imate situaciju da je Klub žena rekao da će još razmisliti o tome, tako da postoje ti disonantni tonovi u najjačoj partiji. Ipak, mislim da će uprkos tome Švedska ići ka članstvu", kazao je Radulović.
Bošković je naveo da se nada da će Finska i Švedska ipak u narednom periodu promeniti mišljenje, iako je sve manje prostora za to.
"Mislim da će imati malo prostora da promene mišljenje, ali ako se ovakvim intenzitetom nastavi u Ukrajini prostora će biti sve manje. Ljudski je nadati se jer znamo gde to vodi, ako se poveća granica sa NATO-om sami će biti krivi što su proizveli to da se Švedska i Finska učlane", rekao je Petar Bošković.
Reakcija Rusije
Govoreći o reakcijama Rusije na najavu Finske o pristupanju NATO-u, Radulović je rekao da oni jesu upozoravali na posledice, pokušavajući da izazovu sumnje među građanima Finske.
"Mogu se možda očekvati sajber napadi, povećan broj manevara uz granicu, pokušaj narušavanja vazdušnog prostora dok nije članica, ti neki signali... pokušaji da se ubaci crv sumnje u javno mnjenje Finske", kazao je Radulović.
Povezane vesti
Petar Bošković je naveo da će biti neizbežni medijski ratovi, ali da se nikako ne može očekivati nuklearni napad na Finsku ili Švedsku.
Oba sagovornika smatraju, da se, nažalost, trenutno ne nazire kraj rata u Ukrajini i da to svakako utiče na odluku Finske i Švedske.
"Mislim da je jako teško sada govoriti o miru, mislim da nije na vidiku. Napravljene su ozbiljne greške Rusije, kada to pogledate, da je front vrlo živ, bojim se sada primirja nema", kazao je Radulović.
Povezane vesti
Da li je moguća neutralnost?
Na pitanje o neutralnosti, kojoj teži Srbija, sagovornici emisije Euronews veče ističu da bi pre svega trebalo razlikovati vojnu i političku neutralnost.
"Vojno, morate imati ozbiljnu vojsku, kao Austija i Švajcarska, koje nisu članice NATO-a, regrutacija, vojni rok, oni imaju redovno služenje vojnog roka i koncepciju totalog rata", objasno je Bošković.
Euronews/Printscreen
On dodaje da je, sa druge strane, politička neutralnost nemoguća.
Radulović je takođe istakao da je vojna situacija drugačija od političke i da je Srbija "obrni, okreni u problemu".
"Mi težimo Evropi i dobijamo te opaske od njih. Činjenica je da ako težite tamo onda je to pitanje političke neutralnosti nemoguće. Mi smo 90-ih platili cenu pogrešnih odluka, nikako to da otresemo, luksuz za istu grešku nemamo", kazao je Radulović.
Komentari (0)