Igre 
Euronews Srbija u Helsinkiju: Finska želi članstvo u NATO "bez odlaganja", Kremlj: To je definitivno pretnja za Rusiju
Komentari12/05/2022
-11:27
Finski predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin saopštili su da ta zemlja mora aplicirati za članstvo u NATO bez odlaganja. Kako izveštava reporter Euronews Srbija iz Helsinkija, ovo saopštenje finskih lidera menja višedecenijsku politiku vojne neutralnosti koja je ostala i posle pada Gvozdene zavese, kao i nakon pristupanja Finske Evropskoj uniji. S druge strane, iz Kremlja stiže upozorenje da je ovakva odluka "definitivno pretnja po Rusiju" i da će imati "adekvatan odgovor".
U saopštenju najviših finskih zvaničnika navodi se da bi NATO članstvo učvrstilo bezbednost Finske, i da bi, kao članica NATO-a, Finska ojačala ceo odbrambeni savez. Dodaje se da se ovog proleća otvorila važna diskusija o mogućem članstvu Finske u NATO.
"Bilo je potrebno vreme da Parlament i celo društvo utvrde svoje stavove po ovom pitanju. Bilo je potrebno i vreme za međunarodne kontakte sa NATO i njegovim članicama, kao i sa Švedskom. Hteli smo da damo vreme koje je potrebno da se diskusija održi", dodaje se u saopštenju.
"Sada, kada je blizu momenat u kom se donosi odluka, kažemo da imamo iste poglede, a ta informacija je i za parlamentarne grupe i partije", istakli su Ninisto i Marin.
Kakav je stav javnog mnjenja u Finskoj?
Napadom Rusije na Ukrajinu, promenio se i stav javnog mnjenja u Finskoj, jer je prema nekim anketama sada skoro tri četvrtine građana za članstvo u NATO, što ranije nije bio slučaj.
Građani koje je anketirao reporter Euronews Srbija na ulicama Helsinikija podržavaju uzlazak zemlje u NATO.
"Oduvek sam podržavala ulazak Finske u NATO, zato što imamo dugu istoriju i dugu granicu na istoku sa Rusijom. Zbog skorašnjih događaja, moje mišljenje se nije promenilo, već samo učvrstilo", rekla je jedna od ispitanica.
Povezane vesti
"Mislim da Finska mora da uđe u NATO. Da ste me pitali pre nekoliko meseci ili pre Božića, bila bi drugačija situacija, ali mislim da nam je potrebna sva podrška koju možemo da dobijemo", istakla je druga stanovnica Helsinkija.
Još nekoliko ispitanika istaklo je kako su im skorašnji događaji, odnosno invazija Rusije na Ukrajinu, promenili mišljenje, pa sada smatraju kako je sigurnije za Finsku da ima jake saveznike u NATO.
Finski ministar: Mogli bismo značajno da doprinesemo čllanstvom
Finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto izjavio je da bi Finska mogla značajno da doprinese NATO savezu kao snažan saveznik i opravdao aplikaciju te zemlje za članstvo u alijansi nepredvidivim ponašanjem Rusije koja bi mogla da preduzme akcije koje su opasne za Finsku, ali i za samu Rusiju.
"Rusija je spremna i ima mogućnost da preti susedima i to kroz brzo razmeštanje više od 100.000 vojnika na granici i to bez mobilizacije civila. Uz sve to, u Rusiji se otvoreno govori o korišćenju nekonvencionalnog oružija kao što je nuklearno i hemijsko uprkos tome što je upotreba tog naoružanja zabranjena međunarodnim ugovorima", rekao je Havisto.
Osim što su predsednik i premijerka Finske izjavili danas da je njihov predlog da ta nordijska zemlja postane član NATO, Helsinki takođe polaže nade u Sporazum EU o zajedničkoj odbrani, izjavio je danasHavisto pred poslanicima EU.
"Naravno, razgovarali smo sa našim prijateljima iz EU kakva podrška bi mogla da bude u ovim situacijama, po pitanju člana 42.7", kazao je on, preneo je Rojters.
Njegove reči se, kako navodi britanska agencija, odnose na klauzulu o zajedničkoj odbrani zemalja EU da "ukoliko je jedna država žrtva oružane agresije na njenoj teritoriji, ostale članice imaju obavezu da pomognu i asistiraju na sve načine", u skladu sa pravilima Ujedinjenih nacija o samoodbrani.
Povezane vesti
Nurmi za Euronews Srbija: Istorijski trenutak
Za Euronews Srbija govorio je i novinar lista "Iltalehti" i NATO dopisnik u tom mediju Lauri Nurmi. On je ocenio da je ovo istorijski trenutak, budući da "više od 70 odsto stanovnika podržava članstvo u NATO".
"Napad na Ukrajinu je bio šok. Finci nisu bili iznenađeni, bili smo svesni činjenice da Putin može da upotrebi vojnu moć, kao u Siriji, ali Ukrajina je mnogo bliža Finskoj. Invazija na Ukrajinu je oživela naša kolektivna sećanja, kada smo videli kako ruske trupe bombarduju civile u Ukrajini shvatili smo da bi to moglo da se desi i u Finskoj. Sećate se Zimskog rata, i zbog njega je sećanje na Drugi svetski rat i dalje snažno. Mi smo se uplašili i ovaj novi rat je ponovo aktivirao to kolektivno pamćenje. Želeli smo da se stavimo pod taj nuklearni kišobran NATO i da nas zaštiti Član 5", kaže on.
Kako kaže, prethodnih godina je Rusija pokušavala da ima "posebne odnose" sa Finskom u odnosu na EU.
"Naše bilateralne veze sa Kremljom su bile dosta čvrste, i obični ljudi su se duržili, ženili, udavali, učestvovali zajedno u sportu, hokeju, klizanju... Imali smo dobre odnose sa Rusima. Međutim, ne smemo zaboraviti da su Kremlj i Putin nešto drugo", dodaje on.
U slučaju pretnji iz Moskve, Nurmi kaže da, zbog poteškoća sa kojima su se suočili, građani u Rusiji nisu spremni za još jedan oružani sukob i eskalaciju, posebno ne sa Finskom.
"Na primer, u Sankt Peterburgu i okolini, mnogi Rusi imaju privatne odnose se Fincima, pa ne verujem da ćemo se suočiti sa još jednim vojnim sukobom ovde oko Baltičkog mora. Naravno, to nije isključeno, ali u tom slučaju je, npr. Velika Britanija najavila da bi britanske trupe došle da pomognu finskoj vojsci, tako da smo mi već u nekoj alijansi sa Velikom Britanijom. Verujem da je u praksi isto i sa Amerikancima", rekao je on.
Danska i Estonija podržavaju odluku
Pozitivne reakcije na odluku Finske da podnese zahtev za članstvo u NATO stigle su kako od samog generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga, tako i od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, ali i od zvaničnika iz Danske i Estonije.
Članstvo Finske u NATO bi ojačalo i zapadnu vojnu alijansu i Finsku, izjavio je Stoltenberg.
"Ako Finska odluči da uputi zvaničan zahtev za članstvo, biće toplo dočekani u NATO savezu, a pristupni proces bi protekao glatko i brzo", kazao je Stoltenberg nakon što su lideri Finske, predsednik i premijerka, rekli da bi ta zemlja trebalo da aplicira za članstvo u NATO "bez odlaganja", preneo je Rojters.
Takođe, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u telefonskom razgovoru sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom pohvalio je spremnost Finske da podnese zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO.
"Razgovarali smo o evropskim integracijama Ukrajine. I o saradnji u oblasti odbrane", objavio je Zelenski na Tviteru.
Danska će se založiti da Finska bude brzo primljena u NATO, izjavila je danas premijerka Mete Frederiksen pošto su finski lideri objavili da podržavaju članstvo te zemlje u Alijansi.
"Danska će naravno srdačno dočekati Finsku u NATO. To će ojačati NATO i našu zajedničku bezbednost", navela je Frederiksen na Tviteru, prenosi Rojters.
Ona je dodala da će Danska učiniti sve da proces pristupanja Finske Severnoatlantskoj alijansi bude brz pošto ta zemlja formalno podnese zahtev za članstvo.
Takođe, premijerka Estonije Kaja Kalas izjavila je danas da ta zemlja podržava brzo pristupanje Finske NATO Alijansi.
"Naši severni susedi ispisuju istoriju. Možete se osloniti na našu punu podršku. Podržavamo brz proces pristupanja", navela je ona na Tviteru.
Upozorenja iz Rusije
Kremlj je danas saopštio da je Finski korak ka učlanjenju u NATO "definitivno" pretnja za Rusiju i da širenje Severnoatlantskog vojnog bloka neće načiniti svet stabilnijim. Govoreći na konferenciji za novinare portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao da su koraci koje preduzima Finska ka NATO za žaljenje i razlog da se odgovori adekvatno, preneo je Rojters.
Otkad su se prvi put pojavile informacije da Švedska i Finska razmatraju ulazak u NATO, iz Moskve stižu upozoravajući tonovi i negativne reakcije. Tako je sredinom aprila zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao da će ta zemlja "preduzeti mere na Baltiku ako Švedska i Finska uđu u NATO".
Moskva je tada upozorila NATO da će Rusija, ako se Švedska i Finska pridruže vojnom savezu, morati da ojača svoju odbranu, kao i da u tom slučaju u budućnosti ne bi moglo više da se priča o Baltiku "bez nuklearnog oružja". Medvedev je, u tom smislu, rekao i da "ne može više biti govora o bilo kakvom nenuklearnom statusu za Baltik, jer se ravnoteža mora uspostaviti", kao i da "Rusija do danas nije preduzimala takve mere, a nije čak ni nameravala".
Kako je za Euronews Srbija ocenila Gezine Veber iz Nemačkog Maršal fonda, situacija koju je Putin napravio invazijom na Rusiju je paradoksalna - uradio je ono što nije želeo, a to je da ujedini NATO, koji je sada, kako je rekla, "verovatno najviše jednoglasan u poslednje tri decenije".
"Perspektiva švedskog i finskog ulaska u NATO nije dobro primljena u Moskvi, i najverovatnije će ostati izvor tenzija, čak i kada se rat u Ukrajini završi. Za sada ne znamo konkretno šta će Rusija uraditi ako se ove zemlje pridruže NATO, ali u svakom slučaju bi Alijansa trebalo da bude oprezna", kaže Veber.
"Finska spremna za prekid isporuke gasa"
Jedna od posledica finskog zahteva za članstvo u NATO, smatraju u Helsinkiju, mogao bi da bude prekid isporuke gasa iz Rusije. Finski ministar za evropske poslove Titi Tupurainen rekao je, zato, da je Finska spremna za ovakvu mogućnost.
On je naveo da je Finska preduzela mere u tom smislu, koje uključuju održavanje snabdevanja iz alternativnih izvora energije i podsetio da je vlada nedavno objavila da će sa Estonijom zakupiti plutajući terminal za tečni prirodni gas.
profimedia
Finski državni gasni operater Gasum trebalo bi ovog meseca da odgovori na pismo Gasproma o plaćanju isporuka u rubljama. Jedan izvor upoznat sa ovim pitanjem rekao je Rojtersu da je rok za odgovor 20. maj.
Otprilike 60 do 70 posto gasa koji se koristi u Finskoj potiče iz Rusije. Međutim, njegov udeo u ukupnoj potrošnji energije u toj zemlji činio je tek nešto više od 5,0 procenata prošle godine, pokazuju preliminarni podaci finske statistike, pri čemu su nafta, drvna biomasa i nuklearna energija bili glavni izvori energije.
Šormaz za Euronews Srbija: Najduže će se čekati potvrda u parlamentima zemalja članica
Narodni poslanik Dragan Šormaz je za Euronews Srbija rekao da je 76 odsto građana Finske danas za ulazak u NATO, a da je pre tri godine taj procenat bio oko 25 odsto. Kako kaže, u Finskoj se smatra da je kolektivna bezbednost nešto što je dobro za državu.
Govorteći o rokovima u kojima bi Finska mogla da uđe u NATO, Šormaz je rekao da će se najduže čekati da pralamenti 30 država izglasaju prijem, jer mora svaka članica da se saglasi. Kako kaže, što se tiče plana za prijem, oni nemaju šta da čekaju jer ispunjavaju sve standarde kao i vojske NATO.
Komentari (0)