Finska prelomila: "Moramo da apliciramo za članstvo u NATO bez ikakvih odlaganja"

NATO članstvo bi učvrstilo bezbednost Finske, a kao članica NATO-a, Finska bi ojačala ceo odbrambeni savez, navodi se u zajedničkom saopštenju finskog predsednika Saulija Ninista i premijerke Sane Marin.

"Finska mora aplicirati za NATO članstvo bez odlaganja i nadamo se da će koraci potrebni za to biti preduzeti u narednim danima", ističe se u saopštenju.

Dodaje se da se ovog proleća otvorila važna diskusija o mogućem članstvu Finske u NATO.

"Bilo je potrebno vreme da Parlament i celo društvo utvrde svoje stavove po ovom pitanju. Bilo je potrebno i vreme za međunarodne kontakte sa NATO i njegovim članicama, kao i sa Švedskom. Hteli smo da damo vreme koje je potrebno da se diskusija održi", dodaje se u saopštenju.

"Sada, kada je blizu momenat u kom se donosi odluka, kažemo da imamo iste poglede, a ta informacija je i za parlamentarne grupe i partije", istakli su Ninisto i Marin.

Nurmi: Očekuje se da će Finska i Švedska ući u NATO do jeseni

Lauri Nurmi, novinar lista "Iltalehti" i NATO dopisnik u tom mediju rekao je za Euronews Srbija da je ovo istorijski trenutak budući da "više od 70 odsto stanovnika podržava članstvo u NATO".

"Napad na Ukrajinu je bio šok. Finci nisu bili iznenađeni, bili smo svesni činjenice da Putin može da upotrebi vojnu moć, kao u Siriji, ali Ukrajina je mnogo bliža Finskoj. Invazija na Ukrajinu je oživela naša kolektivna sećanja, kada smo videli kako ruske trupe bombarduju civile u Ukrajini shvatili smo da bi to moglo da se desi i u Finskoj. Sećate se Zimskog rata, i zbog njega je sećanje na Drugi svetski rat i dalje snažno. Mi smo se uplašili i ovaj novi rat je ponovo aktivirao to kolektivno pamćenje. Želeli smo da se stavimo pod taj nuklearni kišobran NATO i da nas zaštiti Član 5", kaže on.

Kako kaže, prethodnih godina je Rusija pokušavala da ima "posebne odnose" sa Finskom u odnosu na EU.

"Naše bilateralne veze sa Kremljom su bile dosta čvrste, i obični ljudi su se duržili, ženili, udavali, učestvovali zajedno u sportu, hokeju, klizanju... Imali smo dobre odnose sa Rusima. Međutim, ne smemo zaboraviti da su Kremlj i Putin nešto drugo", dodaje i nastavlja:

"Finci su bili svesni činjenice da je Putin bivši agent KGB-a, i mi smo produbljavali naše bilateralne veze sa Amerikancima i Velikom Britanijom posle aneksije Krima. Mislim da je aneksija Krima bila nekakva polazna tačka - trenutak kada su vojni komandanti u Finskoj shvatili da bi trebalo da uđemo u NATO jer je Putin upotrebio strategiju ucene. Ukoliko bi neko intervenisao on je pretio nuklearnim oružjem, a ako nismo zaštićeni članom 5 povelje NATO, osećamo se nebezbednim, i tako je bilo posle aneksije Krima".

U slučaju pretnji iz Moskve, Nurmi kaže da, zbog poteškoća sa kojima su se suočili, građani u Rusiji nisu spremni za još jedan oružani sukob i eskalaciju, posebno ne sa Finskom.

"Na primer, u Sankt Peterburgu i okolini, mnogi Rusi imaju privatne odnose se Fincima, pa ne verujem da ćemo se suočiti sa još jednim vojnim sukobom ovde oko Baltičkog mora. Naravno, to nije isključeno, ali u tom slučaju je, npr. Velika Britanija najavila da bi britanske trupe došle da pomognu finskoj vojsci, tako da smo mi već u nekoj alijansi sa Velikom Britanijom. Verujem da je u praksi isto i sa Amerikancima"

Nurmi je govorio i o tome koji bi mogli da budu sledeći koraci Finske

"Juče sam razgovarao sa zvaničnicima NATO-a, pa mogu da ih citiram ne navodeći njihova imena. Rekli su mi da će iduće nedelje savet NATO pozvati Finsku na pregovore o pristupanju za jedan dan. Posle toga treba da prođu dve nedelje kada će se prigovarati o pristupanju i Finska će postati pozvana zemlja, pa će se posle dve nedelje krenuti u proces ratifikacije. To će potrajati recimo dva do četiri meseca, tako da se očekuje da će Finska i Švedska biti punopravne članice NATO-a na jesen, odnosno do kraja godine", zaključuje Nurmi u razgovoru za Euronews Srbija.