Tompson okuplja pola miliona obožavalaca u Zagrebu: Kako je Marko Perković postao najveća hrvatska zvezda?
Komentari
27/04/2025
-20:37
Zagrebački Hipodrom će 5. jula ove godine videti najmasovniji koncert u istoriji za koji karte nisu besplatne, a prema tvrdnjama organizatora i menadžmenta, Marko Perković Tompson će tog dana na jednom mestu da okupi više od 500.000 ljudi, a pola njih je mlađe od 32 godine, prenosi HRT.
Vest da je u prvih šest sati, nakon što je platforma Entrio pustila karte u prodaju, prodato čak 130.000 ulaznica, a da je u drugom talasu prodat kontigent od 150.000, da bi 3. aprila nešto pre 22.00 sata službeno koncert bio rasprodat, postala je udarna širom Balkana, a prenosili su je i svetski mediji.
Ono što je poznato o koncertu je i to da će oko 85 odsto posetilaca doći upravo iz Hrvatske, dok preostalih 15 odsto dolazi iz hrvatske dijaspore, 5.000 gradova širom sveta, ukupno 45 zemalja, a među kojima nakon Hrvatske prednjače Nemačka i Austrija, prenosi Klix.
Želja organizatora da "kao odgovorni ljudi" spreče moguće bezbednosne probleme, prema rečima Zdravka Barišića, člana menadžmenta Tompsonovog tima, dovela je do toga da se zaustavi dalja prodaja ulaznica, iako su imali zahteve za to. Barišić je dodao i da će koncert biti početak turneje i promocija novog Tompsonovog albuma "Hodočasnik", a sve u znak "80. godišnjice tragedije na Blajburgu, 30 godina od vojno-policijske akcije Oluja, 1100 godina krunisanja kralja Tomislava...".
Zurof: Jevreji se ne osećaju dobrodošlo u Hrvatskoj
O Tompsonovom repertoaru i organizaciji ovog koncerta za Euronews Srbija govorio je istoričar i direktor Centra Simon Vizental u Jerusalimu, dr Efraim Zurof.
"Video sam da Tompson želi da postavi neki Ginisov rekord za najveći koncert u istoriji. Video sam takođe i da ga posvećuje 80. godišnjici Blajburškog masakra. Vi znate šta to znači? Posvećuje ga ustašama, naravno", kaže Zurof i dodaje:
"Na prvom mestu, čitava situacija u Hrvatskoj danas je veoma tužna. Ako je preko pola miliona ljudi spremno da plati da sluša Tompsonove fašističke pesme, nešto očigledno nije u redu", ističe on, napominjući da je Tompson oduvek najveća muzička zvezda u toj zemlji, što nije novost.
profimedia
Povezane vesti
Zurof je dodao da u Hrvatskoj politika često koketira sa ustaškom ideologijom, ističući primer predsednika Zorana Milanovića koji je svojevremeno, tražeći podršku od hrvatskih ratnih veterana, rekao da mu je "deda bio ustaša".
"To pokazuje šta su socijaldemokrate u Hrvatskoj. Za nas to nije normalno, a Evropska unija povodom toga nije uradila ništa. Na prvom mestu, Hrvatska ne bi trebalo da je član EU. Ta unija ni sada, povodom Tompsonovog koncerta, neće uraditi ništa jer se plaše. Plaši se i policija u Hrvatskoj. Čak i kada bi hteli da urade nešto, plaše se, jer ako i uhapse nekoga zbog pozdrava 'Za dom - spremni', nastaće veliki problem u tako velikoj masi i ljudi bi mogli da budu povređeni", kazao je direktor Centra Simon Vizental.
Zurof podseća da su on i njegov centar imali važnu ulogu u suzbijanju ustaške ikonografije na komemoracijama u Blajburgu, kojima se obeležava stradanje ustaša i domobrana koji su 1945. bežali iz NDH ka Austriji. Kako kaže, tužno je što na tim manifestacijama često učestvuju političari i deo sveštenstva Hrvatske katoličke crkve
"Razgovarali smo sa Austrijancima i oni su u jednom trenutku zabranili ustašku ikonografiju. Ako se nešto slično, poput Tompsonovog koncerta, sada dešava samo u Hrvatskoj, to više nije austrijski problem. Tužno je što je jedna fizički lepa zemlja poput Hrvatske izgleda fašistička država", kaže on dodajući da je jasno da se Jevreji kao narod, kojem i sam pripada, "ne osećaju bezbedno, već povređeno i nedobrodošlo u Hrvatskoj", kao i da "osećaju da Hrvatska nije mesto za život Jevreja, kada vide oživljavanje ustaštva".
Raković: Tompson je deo kontinuiteta ideje nacionalnog pokreta Hrvata
S druge strane, govoreći o ulozi hrvatskog pevača u sprovođenju politike zvaničnog Zagreba, kao i ostvarenju kontinuiteta nacionalne ideje, istoričar dr Aleksandar Raković primećuje da je Tompson njen deo, i posebno apostrofira tu ulogu u slučaju slavljenja "domovinskog rata", tj. građanskog rata u bivšoj SR Hrvatskoj, koji je završen proterivanjem 250.000 Srba u avgustu 1995. godine, a ukupno više od 500.000 Srba od početka 1991, kada je Franjo Tuđman došao na vlast.
Raković na prvom mestu, da bi se razumeo fenomen "Tompson" u Hrvatskoj, poredi pevača sa drugim nacionalnim simbolima, koji postaju deo identiteta naroda.
Medija Centar Beograd
"Tompson je izvesno najpopularnija muzička zvezda u Hrvatskoj svih vremena. I on je prevazišao društveni značaj svih ostalih muzičkih zvezda. On ima u istoriji Hrvatske sigurno najveći društveni značaj. I služi kao faktor homogenizovanja Hrvata. Tako da je on popunio prostor koji su nekad imali MASPOK, 'Crkva u Hrvata', fudbalski klubovi Hajduk i Dinamo. I sad on u stvari služi kao fudbalska reprezentacija Hrvatske, jer postoje ta dva najvažnija faktora homogenizovanja Hrvata, a to su Tompson i fudbalska reprezentacija Hrvatske. S tim što se može reći da je Tompson i neuporedivo veća", kaže Raković i dodaje:
Povezane vesti
"Čitava ta manifestacija koju ste pomenuli, nas ne treba da čudi s obzirom da je to put Hrvatske državne politike koje je pre nekoliko godina legalizovala ustaški pozdrav 'Za dom spremni'. Pošto ga je legalizovala, to je glavna poruka Tompsonovih koncerata. Oni počinju sloganom 'Za dom - spremni'. To je na tragu i hrvatske državne politike koju vodi HDZ, a Tompson je često neskriveno podržavao HDZ i on je izvorište njegove političke ideje tokom 90-ih godina, pa stoga gde HDZ staje i gde ne može dalje da radi na homogenizaciji, Tompson prevazilazi sve granice" objašnjava Raković.
On objašnjava i to da su i predsednici Tuđman i Stipe Mesić isticali da je NDH državotvorna tekovina Hrvata, koju u tom kontekstu Tompson s razlogom slavi, a kada je u pitanju sport, tj. fudbalska reprezentacija, koja je, prema Rakoviću, drugi faktor homogenizacije, njen matični Hrvatski nogometni savez (HNS) uredno navodi u registrima i utakmice NDH kao svoje zvanične.
"Nezavisnu državu Hrvatsku svi oni posmatraju kao jednu fazu u državnosti Hrvata i toga se ne odriču. Ne odriču se ni Stepinca, ne odriču se ni drugih ekstremista, a to je i državna i crkvena politika. To što nešto ne piše u Ustavu, nema nikakav značaj, jer su njihovi kasniji potezi pokazali suštinu te priče", smatra Raković.
Printscreen YouTube/ Dugopolje Portal
Povezane vesti
On ocenjuje kao "strašno" to što je predsednik Zoran Milanović u predizbornoj kampanji u borbi za glasove morao da posegne za argumentom "deda mi je bio ustaša", ističuči da se takvo nešto nikada ne bi moglo dogoditi u Srbiji.
Na kraju, Raković ističe i to da je Marko Perković Tompson samo jedan od karika u kontinuitetu koji je stvorila hrvatska ideja, gde postoji jasna veza između MASPOK-a i ustaša, bez obzira na ishodište tih pokreta.
"Ako pogledamo genezu hrvatskog nacionalnog pokreta, samo u 20. veku na primer, da se ne vraćamo do Starčevića, videćemo jasnu vezu između ustaša i MASPOK-a. Tu su zatim skupovi 'Crkve u Hrvata', i kao vrhunac svetilište u Međugorju. Zatim je tu HDZ, pa Dinamo i Hajduk. Nakon toga dolazi Tompson i fudbalska reprezentacija, koji su svi deo kontinuiteta ideje nacionalnog pokreta", ističe Raković.
Tompson deo političkog, ali i estradnog mejnstrima Hrvatske
Sposobnost Marka Perkovića da okupi desetine, a sada već i stotine hiljada slušalaca, kojima šalje političke poruke kroz reči svojih pesama, pokazala se posebno važnom početkom rata u Hrvatskoj, kada je neskriveno podržavao HSP (Hrvatska stranka prava) Dobroslava Parage.
Sa njim i sa drugim visokim funkcionerima stranke, Tompson je ostvario prve velike nastupe, a jedan od značajnijih i većih je imao na centralnom gradskom trgu u Splitu, gde je masa na njegovo "Za dom", odgovarala sa "spremni", pokazujući odanost ustaškom nasleđu.
Ništa manje omiljen je i među hrvatskom kulturnom elitom, kao i na estradi, gde je često pronalazio sagovornike, a i kumove, poput Miroslava Škora, takođe popularnog pevača, poznatog po političkoj bliskosti HDZ-u, koji je u jednom trenutku osnovao i sopstvenu stranku, Domovinski pokret, ispred kojeg je bio predsednički kandidat.
Škoro više nije član te stranke, ali je ona deo hrvatske vlade, iako u najužem rukovodstvu, a posebno među članstvom, ima ljude koji su otvoreno poštovaoci NDH i njenih vođa, a iznad svega Marka Perkovića Tompsona, na čije koncerte rado idu, kao što je slučaj sa vukovarskim gradonačelnikom i predsednikom DP Ivanom Penavom.
Taj spoj politike i estrade, kojem je Perković vrlo sklon, ogleda se i u činjenici da je vrlo blizak prijatelj sa jednom od najvećih ženskih muzičkih zvezda u Hrvatskoj, Severinom Vučković, koja i sama ponekad izvodi Tompsonove pesme na svojim nastupima, o čemu je pisala i Slobodna Dalmacija.
Osim pesama koje slave hrvatsku istoriju, velikane, kraljeve, događaje, Tompson je neretko javno izvodio pesme koje su izuzetno kontroverzne, a slave zločine nad Srbima u NDH.
Naime, u uvodu pesme koja nosi naziv "Jasenovac i Gradiška Stara", a koja je izvođena uživo, i uz slike sa spomen obeležja "Jasenovac" bila emitovana u emisiji "Latinica" na HRT-u, jasno se čuje Tompson koji govori da "ima još jedna pesma koju su pevali naši dedovi i bili ponosi na nju".
"Jasenovac i Gradiška Stara, to je kuća Maksovih mesara; Kroz Imotski kamioni žure, voze crnce Francetića Jure; U Čapljini klaonica bila, puno Srba Neretva nosila; Oj, Neretvo, teci niza stranu, nosi Srbe plavome Jadranu", pevao je Tompson, što je kasnije poricao.
Na kraju, Marko Perković je napunio zagrebački Maksimir, kao i splitski Poljud, na Trgu Bana Jelačića 2009. godine ga je slušalo 120.000 ljudi, a bio je zabranjivan u Torontu zbog protesta jevrejskih organizacija, kao i u Luganu, kada je okarakterisan kao "fašistički pevač" od strane dela švajcarskih medija, nakon čega mu je bilo zabranjeno da nastupa u celoj Švajcarskoj.
Komentari (0)