Ko je kriv ako vam otpadne točak zbog rupe na putu: Šta kažu propisi, a šta praksa "prebacivanja odgovornosti"?

Opasnosti koje vrebaju na putevima su brojne, a vozači najčešće strepe od drugih učesnika u saobraćaju. Međutim, postoje i one prepreke koje ne zavise od ljudskog faktora, a prema rečima stručnjaka, mogu biti i fatalne.

Bilo da liče na bezazlene "potočiće" ili na ozbiljne "kratere", rupe na putevima postale su svakodnevna pojava u domaćem saobraćaju. Njihova prisutnost ne samo da primorava vozače da ih izbegavaju, već se nameće kao tema koju ne bi smela da zaobilazi ni šira javnost.

Spektar problema koje ove "drumske nemani" mogu da izazovu je širok, ali ključno pitanje glasi – ko je odgovoran ukoliko dođe do oštećenja vozila zbog naletanja na rupu na putu?

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja nema dilemu – odgovoran je onaj ko je zadužen za održavanje puta, pod uslovom da vozaču prepreka na putu nije na propisan način signalizovana.

"Ako su u pitanju državni putevi – autoputevi, motoputevi, kao i državni putevi prvog i drugog reda (ranije poznati kao magistralni i regionalni putevi) – a njihovim održavanjem upravlja JP 'Putevi Srbije', pravo na naknadu štete se, po pravilu, ostvaruje putem suda. Ovo preduzeće gotovo nikada ne isplaćuje štetu u takozvanim mirnim postupcima. Kada je reč o lokalnim putevima, nadležnost se razlikuje od grada do grada. Na primer, u Beogradu je situacija jednostavnija jer JP 'Putevi Beograda' ima zaključen ugovor sa osiguravajućim društvom koje u tim slučajevima pokriva štetu“, izjavio je Okanović za Euronews Srbija.

Šta kažu iz Puteva Srbije?

Kontaktirali smo i JP "Putevi Srbije", koje nam je u pisanom odgovoru potvrdilo slične informacije:

"Ukoliko dođe do oštećenja vozila tokom vožnje državnim putem, prouzrokovanog prelaskom preko udarne rupe, potrebno je obratiti se preduzeću nadležnom za održavanje deonice puta na kojoj se oštećenje dogodilo.“

U slučaju oštećenja, iz ovog preduzeća savetuju da se odmah pozove policija, koja mora izaći na lice mesta i sačiniti uviđaj. Na osnovu zapisnika, vozač se zatim može obratiti nadležnom preduzeću.

„Moguće je obratiti se i JP 'Putevi Srbije', kao upravljaču državnih puteva I i II reda, koje će u okviru svojih nadležnosti sprovesti proceduru“, navodi se u njihovom odgovoru.

Okanović: Nadležni obeshrabruju vozače kako bi nadoknadili štetu

Međutim, kako to često biva – jedno su propisi, a drugo je praksa. Prema rečima Okanovića, stanje na terenu znatno odstupa od teorije.

Iako ne postoje precizni podaci o broju vozača koji prijavljuju ovakve incidente, a još manje o onima koji uspešno naplate štetu, naš sagovornik ukazuje na zajednički problem sa kojim se susreću svi koji se upuste u ovu pravnu bitku.

"Ono što mogu sa sigurnošću da kažem jeste da JP 'Putevi Srbije', kada je nadležno za održavanje, čini sve što može da obeshrabri vlasnika vozila da ostvari naknadu štete. Prebacuju odgovornost na treće lice, odbacuju odgovornost u sudskim procesima, pozivaju se na neprilagođenu brzinu vozača i maksimalno odugovlače postupak – uključujući žalbe na prvostepene presude. U praksi, naplata štete zbog rupe na državnom putu retko se ostvaruje za manje od dve godine", tvrdi Okanović.

On navodi i druge primere prebacivanja odgovornosti:

"Ukoliko vozilo naleti na životinju na autoputu – odgovornost se prebacuje na lokalnu samoupravu. Ako je reč o psu lutalici – odgovorna je opština. Ako je u pitanju divljač – odgovornost se prebacuje na lovačko društvo. Uvek se, po pravilu, insistira na tome da je vozač vozio neprilagođenom brzinom, kao da je morao da očekuje pojavu bilo koje životinje na putu. Ukratko – koriste se svi mogući argumenti kako bi se skinula odgovornost sa sebe.“

Rupe nisu isti problem za sve 

Ipak, prema njegovim rečima, u poslednje vreme sudska praksa sve češće ide u korist savesnih vozača, što daje nadu da stvari mogu da se pomere u pravom smeru.

Za kraj, Okanović ukazuje na aspekt problema koji se često zanemaruje – različite vrste vozila ne trpe posledice rupa na putu na isti način.

"Za vozače autobusa i kamiona to možda i ne predstavlja veliki problem. Ali za bicikliste, mopediste i motocikliste – itekako je ozbiljna opasnost. Kada govorimo o električnim trotinetima, situacija je još gora. Ti trotineti imaju znatno manje točkove, pa čak i najmanje oštećenje kolovoza, koje za vozača automobila deluje bezazleno, može za njih biti smrtonosno. Upravljači puteva moraju da shvate da putevi nisu namenjeni samo automobilima, kamionima i autobusima. Ravnopravni učesnici su i svi dvotočkaši, kao i električni trotineti, naročito u urbanim sredinama“, zaključuje Okanović.