Finska i Švedska razmatraju pristupanje NATO: Iz Moskve stižu upozorenja, a sa Zapada podrška

Oružani sukob u Ukrajini je naterao mnoge zemlje da razmisle o svojoj bezbednosti i vojnoj spremnosti. Među onim zemljama koje su rešile da redefinišu svoj vojni status nalaze se i dve skandinavske - u pitanju su Švedska i Finska, dve države koje su odlučile da zatraže članstvo u NATO savezu, zbog čega su iz Moskve stigle negativne reakcije.

"Članstvo u NATO je najbolje rešenje za bezbednost Finske. Ono jača nacionalnu odbrambenu sposobnost Finske uz podršku značajnih vojnih resursa Unije", rekao je predsednik odbora finskog parlamenta zaduženog za odbranu. Kako je navedeno u saopštenju, odbor je zaključio da bi "članstvo Finske u Severnoatlantskom savezu značajno povećalo šanse zemlje da izbegne da postane meta ruske agresije".

Kako je već ranije najavio finski predsednik Sauli Ninisto, odluka o stavu te zemlje u pogledu mogućeg članstva u NATO biće objavljena danas. Dva dana kasnije, izjasniće se i Socijaldemokratska partija premijerke Sane Marin. 

Tanjug/AP/Matt Dunham

Marin je danas izjavila da bi eventualni ulazak njene zemlje u NATO značio bezbednost za građane ove nordijske zemlje i pozvala je međunarodnu zajednicu da se ujedini u pooštravanju sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu.

Da će odluka o pristupu NATO koji Ninisto saopštiti biti pozitivna, objavio je nedavno i finski list "Iltalehti", citirajući neimenovane izvore iz vlade u Helsinkiju. Ukoliko finski predsednik zaista potvrdi da je zemlja na putu za NATO članstvo, imaće iza sebe podršku parlamenta, jer bi, kako piše finski "Helsingen Sanomat", 134 od 200 poslanika podržalo ulazak te države u NATO. 

Uz podršku parlamenta, finska vlada bi za ovaj potez imala i glas javnosti - kako prenosi EU Observer, anketa finskog emitera "YLE" pokazala je da 76 odsto ispitanika podržavaju ulazak Finske u NATO. Ovakvi rezultati ankete pokazuju rast podrške među stanovništvom, jer je u februaru tu ideju podržavalo 53 odsto, a u martu 63 odsto Finaca.

"Voz ne samo da je napustio stanicu, već smo sada u brzom vozu ka sedištu NATO u Briselu", objavio je na Tviteru bivši finski ministar spoljnih poslova Aleksander Stub.

Pored finskih zvaničnika, i u susednoj Švedskoj se govori o potencijalnom članstvu u NATO, a razlozi su isti kao i oni koji se razmatraju u Helsinkiju. 

"Ako Švedska i Finska pristupe Alijansi, koristićemo međusobno naše snage i prednosti, i u potpunosti ćemo se dopunjavati i zajedno praviti operativne planove", rekao je švedski ministar odbrane Peter Hultkvist za jednu radio emisiju.

"Ako se to dogodi, zajedno ćemo biti jači. To je ono što može biti rezultat ako odlučimo da se priključimo NATO", dodao je Hultkvist.

Švedske socijaldemokrate, vladajuća stranka u toj zemlji, odlučiće 15. maja da li da promene decenijski stav protivljenja članstvu u NATO, saopšteno je nedavno iz te stranke. Poručeno je da se "još ne zna kakva će odluka biti doneta", ali ako se gledaju izjave Hultkvista (takođe člana Socijaldemokrata), može se naslutiti da će Švedska krenuti tim putem.

Podrška javnosti uza ulazak Švedske u NATO manja je nego u Finskoj - ovakvu ideju podržalo je 51 odsto ispitanika koji su učestvovali u izradi jedne akete u aprilu.

Podrška iz Vašingtona i Londona

Na svom putu ka učnjanjenju u NATO, Švedska i Finska dobijale su javnu podršku kako od samog generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, tako i iz Vašingtona.

NATO će povećati svoje prisustvo kod granica Švedske i u Baltičkom moru u trenutku kada se bude obrađivala potencijalna prijava te zemlje za pridruživanje alijansi, izjavio je prošle nedelje Stoltenberg za švedsku televiziju "SVT".

S obzirom na to da obe zemlje traže garancije za vojnu zaštitu tokom procesa podnošenja zahteva za članstvo koji bi mogao da potraju i do godinu dana dok ga ne odobre sve članice, Stoltenberg je dodao da je "uveren kako će se naći rešenja za bezbednosne potrebe Švedske".

"Od potencijalnog trenutka kada Švedska bude aplicirala, a NATO navodi da želi da se Švedska pridruži, postoji veoma jaka obaveza NATO da može da garantuje bezbednost Švedske", rekao je Stoltenberg i dodao da će to uključivati pojačano prisustvo oko Švedske i u Baltičkom moru.

Michael A. McCoy/Pool photo via AP

Sličnu poruku Šveđanima poslala je i Bela kuća. Vašington je uverio Švedsku da će joj obezbediti podršku tokom perioda razmatranja eventualnog zahteva za članstvo u NATO, kako je prošle nedelje saopštila švedska ministarka spoljnih poslova An Linde nakon sastanka sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom u Vašingtonu.

Ona je u izjavi za švedsku televiziju odbila da kaže kakva je uveravanja dobila od Blinkena, ali je dodala da ona znače da Rusiji može da bude jasno da SAD neće dozvoliti bilo kakve negativne aktivnosti prema Švedskoj.

"To ipak nisu konkretne bezbednosne garancije koje možete dobiti samo ako ste punopravna članica NATO", rekla je Linde, prenosi Rojters.

Takođe, premijer Velike Britanije Boris Džonson izjavio je da je saglasan sa novim dogovorima sa Švedskom i Finskom u vezi sa poboljšanjem evropske bezbednosti i obećao da će podržati vojske obe zemlje ukoliko budu napadnute.

"Jednoglasni smo u podršci Švedskoj i Finskoj, kao i potpisivanju ovih bezbednosnih deklaracija kao simbol dugotrajnog poverenja među našim zemljama", saopšteno je iz kabineta Borisa Džonsona.

Tanjug/AP Photo/Frank Augstein, Pool

Upozorenja iz Moskve

Bezbednosne garancije o kojima je govorila švedska ministarka odnose se na Član 5 NATO klauzule o međusobnoj odbrani zemalja, koja podrazumeva da će jedna zemlja priteći u vojnu pomoć drugoj u slučaju neophodnosti. Finska i Švedska, dakle, ne bi mogle da potpadnu pod ovu klauzulu formalno sve dok ne postanu članice.

Međutim, ovim državama su bezbednosne garancije prekopotrebne najviše zbog razloga iz kog su se i odlučile za članstvo u NATO - kao glavnu pretnju posmatraju Rusiju, čija ofanziva na Ukrajinu traje već dva i po meseca. To je posebno slučaj sa Finskom, koja deli granicu od 1.300 kilometara sa Rusijom, a dve zemlje imaju i istoriju međusobnih sukoba.

Otkad su se prvi put pojavile informacije da Švedska i Finska razmatraju ulazak u NATO, iz Moskve stižu upozoravajući tonovi i negativne reakcije. Tako je sredinom aprila zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao da će ta zemlja "preduzeti mere na Baltiku ako Švedska i Finska uđu u NATO".

Tanjug/AP/Yekaterina Shtukina, Sputnik

Moskva je upozorila NATO da će Rusija, ako se Švedska i Finska pridruže vojnom savezu, morati da ojača svoju odbranu, kao i da u tom slučaju u budućnosti ne bi moglo više da se priča o Baltiku "bez nuklearnog oružja". Medvedev je, u tom smislu, rekao i da "ne može više biti govora o bilo kakvom nenuklearnom statusu za Baltik, jer se ravnoteža mora uspostaviti", kao i da "Rusija do danas nije preduzimala takve mere, a nije čak ni nameravala". 

Kako je za Euronews Srbija ocenila Gezine Veber iz Nemačkog Maršal fonda, situacija koju je Putin napravio invazijom na Rusiju je paradoksalna - uradio je ono što nije želeo, a to je da ujedini NATO, koji je sada, kako je rekla, "verovatno najviše jednoglasan u poslednje tri decenije".

"Perspektiva švedskog i finskog ulaska u NATO nije dobro primljena u Moskvi, i najverovatnije će ostati izvor tenzija, čak i kada se rat u Ukrajini završi. Za sada ne znamo konkretno šta će Rusija uraditi ako se ove zemlje pridruže NATO, ali u svakom slučaju bi Alijansa trebalo da bude oprezna", kaže Veber.

Finska "spremna da ostane bez ruskog gasa"

Jedna od posledica finskog zahteva za članstvo u NATO, smatraju u Helsinkiju, mogao bi da bude prekid isporuke gasa iz Rusije. Finski ministar za evropske poslove Titi Tupurainen rekao je, zato, da je Finska spremna za ovakvu mogućnost.

On je naveo da je Finska preduzela mere u tom smislu, koje uključuju održavanje snabdevanja iz alternativnih izvora energije i podsetio da je vlada nedavno objavila da će sa Estonijom zakupiti plutajući terminal za tečni prirodni gas.

Finski državni gasni operater Gasum trebalo bi ovog meseca da odgovori na pismo Gasproma o plaćanju isporuka u rubljama. Jedan izvor upoznat sa ovim pitanjem rekao je Rojtersu da je rok za odgovor 20. maj.

Otprilike 60 do 70 posto gasa koji se koristi u Finskoj potiče iz Rusije. Međutim, njegov udeo u ukupnoj potrošnji energije u toj zemlji činio je tek nešto više od 5,0 procenata prošle godine, pokazuju preliminarni podaci finske statistike, pri čemu su nafta, drvna biomasa i nuklearna energija bili glavni izvori energije.