Negativne reakcije iz Moskve na zahtev Finske za ulazak u NATO: Na koje bi sve načine Rusija mogla da odgovori?

Finska je danas napravila ono što mnogi nazivaju "istorijskim korakom" ka promeni vojnog statusa zemlje, pa su tako predsednik Sauli Ninisto i premijerka Sana Marin saopštili da žele da postanu članica NATO "bez odlaganja". Kao što je i očekivano, taj potez u Moskvi ne gledaju sa odobravanjem. 

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da su izjave finskog predsednika Saulija Ninista i premijerke Sane Marin o ulasku u NATO radikalna promena u spoljnoj politici zemlje, te da će Moskva reagovati u skladu sa situacijom.

"Ruska strana je više puta napomenula da je izbor načina na koji će se osigurati nacionalna bezbednost Finske na vlastima i narodu te zemlje. Međutim, Helsinki treba da bude svestan odgovornosti i posledica takvog koraka", navodi rusko Ministarstvo u saopštenju, prenosi agencija RIA Novosti.

Kako se ističe, pristupanje Finske NATO izazvaće ozbiljne posledice po bilateralne rusko-finske odnose, kao i na održavanje stabilnosti i bezbednosti u severnoevropskom regionu.

"Cilj NATO-a, čije su zemlje članice energično ubeđivale finsku stranu da nema alternative članstvu u Alijansi je jasan, a to je da nastavi širenje ka granicama Rusije, da stvori još jedan bok za vojnu pretnju našoj zemlji. Ali zašto bi Finska svoju teritoriju pretvarala u liniju vojne konfrontacije sa Ruskom federacijom, a pritom gubila nezavisnost u donošenju sopstvenih odluka, o tome će suditi istorija", dodaje se u saopštenju.

Takođe, kako je navelo rusko Ministarstvo spoljnih poslova, Rusija će biti prinuđena da preduzme uzvratne korake, kako vojno-tehničke, tako i druge prirode, kako bi zaustavila pretnje po nacionalnu bezbednost koje se javljaju u vezi sa ovom odlukom.

Kako bi Rusija mogla da odgovori?

Mada je Rusija najavila da će "adekvatno odgovoriti" na zahtev Finske za članstvo u NATO, iz Kremlja nisu stigli nikakvi detalji u vezi sa tim od čega bi se odgovor mogao sastojati. Kako prenosi britanski BBC, Moskva bi mogla da odgovori na tri načina.

Prvi način bi bila vojna akcija, mada je to malo verovatno s obzirom na "pune ruke posla" u Ukrajini zbog rata koji je ruski predsednik Vladimir Putin tamo pokrenuo. Ruske trupe blizu granice sa Finskom su premeštene južnije, ali BBC piše da bi vremenom Rusija mogla pomeriti kako rakete, tako i trupe bliže finskoj granici.

Drugi način za reakciju Rusije bio bi hibridno ratovanje - sajber napadi i sajber špijunaža se odvijaju već neko vreme, i ciljaju većinu evropskih država, piše britanski medij. Dodaje se i da bi ovo moglo biti usmereno direktno na Finsku i Švedsku ako te zemlje zvanično pristupe NATO, praćeno uobičajenim zvaničnim poricanjima.

Treći način na koji bi Rusija mogla da reaguje, jeste subverzija. Ovo, piše BBC, podrazumeva "dugoročne igrice koje Putin voli da igra", i smatra se da bi predsednik Rusije mogao odlučiti kako tradicionalna neutralnost dvaju zemlaja znači da i njihova odluka za članstvo u NATO može da se promeni. Vremenom, Putin može pokušati da oblikuje finsko javno mnjenje protiv Alijanse uz pomoć onlajn botova i lažnih naloga.

AP/Matt Dunham, Tanjug AP/Franck Robichon

Juri Lavakinen sa finskog Instituta za međunarodne odnose rekao je za Euronews Srbija da "očekuje da će Rusija održati svoju reč, i da će se videti neka vrsta protesta sa njihove strane".

"Od narušavanja našeg vazdušnog prostora, pa sve do sajber napada, Rusija će raditi na tome da nam stavi do znanja da je nezadovoljna, ali tim merama neće moći da zaustavi naš proces pristupanja NATO", naglasio je Lavakinen. 

Ističe međutim, da je za Rusiju neophodno da preduzme ovakve mere, jer ako to ne uradi, izgubiće jedan od najvažnijih instrumenata svoje spoljne politike, a to je činjenica da je se ostale države plaše.

"Dakle, Rusija je na neki način zarobljena u sopstvenoj političkoj strategiji. Moraće da odgovori, jer u suprotnom, njen politički uticaj će oslabiti. I iz ovog razloga očekujem da će Rusija preduzeti određene mere protiv nas. Ali koje će to mere biti, ne mogu da kažem", zaključuje Lavakinen.

Moskva i ranije slala upozorenja

Otkad su se prvi put pojavile informacije da Švedska i Finska razmatraju ulazak u NATO, iz Moskve stižu upozoravajući tonovi i negativne reakcije. Tako je sredinom aprila zamenik predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev rekao da će ta zemlja "preduzeti mere na Baltiku ako Švedska i Finska uđu u NATO".

Moskva je upozorila NATO da će Rusija, ako se Švedska i Finska pridruže vojnom savezu, morati da ojača svoju odbranu, kao i da u tom slučaju u budućnosti ne bi moglo više da se priča o Baltiku "bez nuklearnog oružja". Medvedev je, u tom smislu, rekao i da "ne može više biti govora o bilo kakvom nenuklearnom statusu za Baltik, jer se ravnoteža mora uspostaviti", kao i da "Rusija do danas nije preduzimala takve mere, a nije čak ni nameravala". 

Kako je za Euronews Srbija ocenila Gezine Veber iz Nemačkog Maršal fonda, situacija koju je Putin napravio invazijom na Rusiju je paradoksalna - uradio je ono što nije želeo, a to je da ujedini NATO, koji je sada, kako je rekla, "verovatno najviše jednoglasan u poslednje tri decenije".

profimedia

"Perspektiva švedskog i finskog ulaska u NATO nije dobro primljena u Moskvi, i najverovatnije će ostati izvor tenzija, čak i kada se rat u Ukrajini završi. Za sada ne znamo konkretno šta će Rusija uraditi ako se ove zemlje pridruže NATO, ali u svakom slučaju bi Alijansa trebalo da bude oprezna", kaže Veber.

Jedna od posledica finskog zahteva za članstvo u NATO, smatraju u Helsinkiju, mogao bi da bude prekid isporuke gasa iz Rusije. Finski ministar za evropske poslove Titi Tupurainen rekao je, zato, da je Finska spremna za ovakvu mogućnost.

On je naveo da je Finska preduzela mere u tom smislu, koje uključuju održavanje snabdevanja iz alternativnih izvora energije i podsetio da je vlada nedavno objavila da će sa Estonijom zakupiti plutajući terminal za tečni prirodni gas.

Šta su tačno rekli finski lideri?

U saopštenju najviših finskih zvaničnika navodi se da bi NATO članstvo učvrstilo bezbednost Finske, i da bi, kao članica NATO-a, Finska ojačala ceo odbrambeni savez. Dodaje se da se ovog proleća otvorila važna diskusija o mogućem članstvu Finske u NATO.

"Bilo je potrebno vreme da Parlament i celo društvo utvrde svoje stavove po ovom pitanju. Bilo je potrebno i vreme za međunarodne kontakte sa NATO i njegovim članicama, kao i sa Švedskom. Hteli smo da damo vreme koje je potrebno da se diskusija održi", dodaje se u saopštenju.

"Sada, kada je blizu momenat u kom se donosi odluka, kažemo da imamo iste poglede, a ta informacija je i za parlamentarne grupe i partije", istakli su Ninisto i Marin.

Slično njima, finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto izjavio je da bi Finska mogla značajno da doprinese NATO savezu kao snažan saveznik i opravdao aplikaciju te zemlje za članstvo u alijansi nepredvidivim ponašanjem Rusije koja bi mogla da preduzme akcije koje su opasne za Finsku, ali i za samu Rusiju.

"Rusija je spremna i ima mogućnost da preti susedima i to kroz brzo razmeštanje više od 100.000 vojnika na granici i to bez mobilizacije civila. Uz sve to, u Rusiji se otvoreno govori o korišćenju nekonvencionalnog oružija kao što je nuklearno i hemijsko uprkos tome što je upotreba tog naoružanja zabranjena međunarodnim ugovorima", rekao je Havisto.