Lideri EU se zalažu za ubrzavanje deportacije migranata: "Ljudi bez prava na ostanak moraju biti pozvani na odgovornost"

Komentari

Autor: Euronews/Tanjug

07/10/2024

20:01

Lideri EU se zalažu za ubrzavanje deportacije migranata: "Ljudi bez prava na ostanak moraju biti pozvani na odgovornost"

Ilustracija - Copyright AP/Gregory Bull

veličina teksta

Aa Aa

Lideri EU se zalažu za ubrzavanje deportacije migranata u okviru šireg nastojanja da se pooštri politika prema migracijama, navodi se u nacrtu izveštaja u koji je Politiko imao uvid.

Inicijativama za pooštravanje pristupa prema migrantima u Evropi priključile su se i Francuska i Nemačka.

Lideri zemalja EU planiraju da izvrše pritisak na Evropsku komisiju da izađe sa novim smernicama o deportaciji kada se budu sastali 17. oktobra u Briselu, navodi se u nacrtu zaključaka.

"Evropski savet poziv na odlučnu akciju na svim nivoima kako bi se pojačalo i ubrzalo vraćanje migranata iz EU", dodaje se u nacrtu.

Takođe se navodi da Evropski savet poziva EK i Savet da brzo izlože novi zajednički pristup deportacijama.

Lideri EU se zalažu za oštriji kurs prema migracijama usled jačanja podrške konzervativnim i desničarskim partijama širom Unije.

Jedan od glavnih zahteva koji dolazi iz prestonica EU je da se razjasni pravni okvir u vezi deportacija migranata u zemlje izvan EU.

EK je 2018. iznela novi okvir za deportacije, poznat kao Direktiva o povratku, ali ona nikada nije stigla do Evropskog parlamenta zbog političkog protivljenja koje bi zaustavilo tu inicijativu.

Sada kada je Evropski parlament više naklonjen desnici, neki lideri veruju da bi nova takva direktiva mogla proći na glasanju u toj instituciji.

Potrebna je nova paradigma u migracionoj politici

Grupa od 17 evropskih zemalja pozvala je na "promenu paradigme" u migracionoj politici kako bi se obezbedilo da tražioci azila čiji su zahtevi odbijeni budu efikasno i brzo vraćeni u svoje matične zemlje.

Ovaj novi pristup, kažu, trebalo bi da povuče "posledice" za one kojima je uručen nalog za povratak, ali nikada ne napuste kontinent.

"Ljudi bez prava na ostanak moraju biti pozvani na odgovornost. Nova pravna osnova mora jasno definisati njihove obaveze i dužnosti. Nesaradnja mora imati posledice i biti sankcionisana", pišu te zemlje u non-pejperu koji je uvid imao i Euronews.

Vlade, nastavljaju, "moraju biti ovlašćene" da sprovode deportacije "uz puno poštovanje osnovnih prava".

Dokument predvode Austrija i Holandija, a podržale su ga Hrvatska, Češka, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Slovačka i Švedska. Svoje potpise dale su i Norveška i Švajcarska, dve zemlje koje nisu članice EU i koje su deo šengenskog prostora.

Grupa traži od Evropske komisije da tretira ovo pitanje "ekspeditivno" i predloži "najsavremeniji okvir koji odgovara na stvarne izazove i razvoj", nadovezujući se na diskusije na sastanku radne grupe u junu.

U zaključcima tog sastanka izneto je nekoliko ideja za rešavanje niske stope efektivnih deportacija iz bloka, koja se tvrdoglavo kreće oko 30 odsto bez značajnih promena. Ideje su uključivale korišćenje trgovinske i vizne politike kao "poluge" da bi se zemlje porekla primorale da uzmu svoje državljane nakon što su njihovi zahtevi za azil odbijeni. (Ovaj nedostatak saradnje je naveden kao glavni razlog za nisku stopu povrata.)

Na junskom sastanku je takođe predloženo uspostavljanje "zajedničke evropske odluke o povratku" kako bi se rešio još jedan problem koji se ponavlja: zemlje članice ponekad ne priznaju naloge za povratak koje je izdala druga država članica.

Ovi konkretni predlozi se, međutim, ne pominju u novom non-paper-u, koji uglavnom služi kao poziv na akciju Komisiji i demonstracija snažne političke podrške: grupa od 17 članova obuhvata sve regione Evrope, od Skandinavije na Mediteran, a vlade od tvrdog desnog do levog centra.

Prvi sastanak ministara unutrašnjih poslova nakon što je Nemačka uvela strože kontrole granice

Zajednički poziv dolazi pošto bi se ministri unutrašnjih poslova trebali okupiti u Luksemburgu u četvrtak, što je prvi sastanak te vrste otkako je Nemačka ponovo uvela kontrole na svim svojim kopnenim granicama, Mađarska je zaprijetila instrumentalizacijom neregularnih migranata protiv Belgije, a Holandija je zatražila izbor -izlazna klauzula pravila EU o azilu.

Migracije bi takođe trebalo da budu na dnevnom redu dvodnevnog samita lidera EU sledeće nedelje.

Brz sled događaja izazvao je ozbiljnu zabrinutost u vezi sa održivošću šengenskog prostora i Novog pakta o migracijama i azilu, zakonodavne reforme koja je blok završena u maju.

Novi pakt predviđa odredbe za zatvaranje jaza između azila i procedura povratka, ali, kako se vidi u ne-pejperu, države članice žele poseban zakon koji bi se bavio pitanjem deportacija.

Predlog za reformu Direktive o povratku iz 2008. zaglavio je u Evropskom parlamentu od 2019. Za grupu od 17 zemalja, sada je potreban potpuno novi tekst.

U smernicama za svoj drugi mandat, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je "novi zajednički pristup povratku, sa novim zakonodavnim okvirom koji će ubrzati i pojednostaviti proces, obezbediti da se povratak odvija na dostojanstven način, digitalizacija slučaja menadžmenta i obezbediti da odluke o povratku budu međusobno priznate širom Evrope".