Ruši li se zid oko AfD-a? Iz delova CDU stižu pozivi da se, umesto blokiranja, sa desničarima razgovara

Da li se u Nemačkoj ruši 'sanitarni kordon' prema Alternativi za Nemačku? Iz Bundestaga, naročito iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU), sve češće dolaze glasovi koji ukazuju na promene u stavu prema AfD-u. Međutim, i dalje postoje značajne ideološke razlike koje otežavaju dublju saradnju.

O situaciji u Nemačkoj za Euronews Srbija govorio je analitičar Filip Gašpar, koji je ukazao na uzroke promena u stavu establišmenta CDU-a prema njegovoj stranci.

"Glasovi za ravnopravan tretman AfD-a dolaze iz redova CDU-a, posebno od istaknutih ličnosti poput Kensa Špana, Matijasa Midelberga, Johana Vadepula kao i političara iz istočnih saveznih zemalja poput Mihaela Krecšmera i Filipa Amtora. Razlozi za ovu promenu su pragmatični: isključivanje AfD-a iz parlamentarnih funkcija, poput predsedavanja odborima, pojačava njihov narativ žrtve, što povećava njihovu podršku, kako navode Midelberg i Vadepul. CDU shvata da se AfD efikasnije može suzbiti kroz sadržajnu politiku, a ne proceduralnim marginalizovanjem", ističe Gašpar.

"AfD bi mogao da postane nezaobilazni faktor"

Kako kaže, pritisak birača, posebno na istoku Nemačke gde AfD ostvaruje dobre rezultete, dodatno podstiče ovaj pomak. Ipak, Gašpar očekuje kako će unutrašnji pritisci unutar stranke centra u kombinaciji sa rastućom podrškom desnici dovesti do određenih pomaka.

"Očekujem postepeno približavanje između AfD-a i CDU-a, posebno zbog unutrašnjih pritisaka unutar CDU-a i rastuće podrške AfD-u (25 odsto u anketama). Međutim, formalna koalicija u skorijoj budućnosti je malo verovatna jer Fridrih Merc i dalje odbija saradnju, naglašavajući ideološke razlike, poput stavova AfD-a o spoljnoj politici", navodi sagovornik.

Uzimajuću u obzir kako poverenje građana prema AfD-u raste, o čemu govore istraživanja javnog mnjenja, Gašpar smatra da bi AfD mogao da postane alternativa za glasače Unije. 

"AfD bi u budućnosti, ako se nastavi ovaj trend rasta i održi razlika u odnosu na CDU mogao da postane nezaobilazan faktor, jači koalicioni partner, posebno ako CDU ne uspe da zadovolji birače kroz crno-crvenu koaliciju sa SPD-om", kaže on. 

Povezane vesti

Evropa

Udar na slobodu medija u Nemačkoj? Novinar osuđen na zatvor zbog satirične fotomontaže ministarke

Okružni sud u Bambergu utvrdio je da je fotomontaža "kleveta protiv političkih ličnosti“

09/04/2025

21:46

https://www.euronews.rs/evropa/vesti/164577/nemacki-novinar-osuden-na-zatvor-zbog-satiricne-slike/vest

pročitaj celu vest

Evropa

Alternativa za Nemačku po prvi put vodi u anketama: Desničari prema istraživanjima najjača partija u zemlji

Kako se navodi, to je znak rastućeg nezadovoljstva prema mejnstrim partijama dok Merc pokušava da napravi dogovor o koalicionoj vladi

09/04/2025

12:16

https://www.euronews.rs/evropa/vesti/164555/afd-po-prvi-put-najjaca-partija-u-nemackoj/vest

pročitaj celu vest

Gašpar je dodao kako je Alis Vajdel izrazila spremnost za pregovore, ali da CDU zadržava oprezan pristup, ograničavajući saradnju na pojedinačna pitanja. On smatra kako "sanitarni kordon” prema AfD-u slabi, ali da nije potpuno nestao. 

"Dok 66 odsto ispitanika u anketi 'ZDF-Politbarometra' podržava izbegavanje saradnje s AfD-om, 31 odsto zagovara pragmatičniji pristup", navodi Gašpar.

Privatna arhiva

Kao primer uspešne saradnje, Gašpar ističe Tiringiju, gde je AfD osvojio gotovo trećinu glasova — devet procenata više od konzervativne Hrišćansko-demokratske unije i znatno više od tri  stranke nekadašnje vladajuće "semafor koalicije".

"Primeri poput zajedničkog glasanja CDU-a i AfD-a u Tiringiji 2025. godine za kandidate Ustavnog suda pokazuju da je saradnja moguća na lokalnom nivou. U Bundestagu je saradnja verovatna na specifičnim pitanjima, poput migracione politike, gde su CDU i AfD već pokazali slične stavove", kaže sagovornik.

Gašpar dodaje kako je šira saradnja ograničena otporom SPD-a i Zelenih, koji AfD vide kao pretnju demokratiji.

Gašpar kaže kako politički mejnstrim ili "Altparteien" nema dobru konotaciju u Nemačkoj, dodajući da je AfD sada sastavni deo nemačkog političkog mejnstrima što potvrđuje njegovo prvo mesto u anketama (25 odsto) i status druge najjače stranke na izborima 2025. godine (20,8 odsto).

"Stranka je proširila svoju privlačnost izvan antiimigrantske politike, privlačeći birače zabrinute za ekonomiju, cene energije i sigurnost. Na istoku Nemačke, gde je osvojio sva direktna mesta u Saksoniji-Anhalt, AfD je dominantna snaga. Ipak, puna integracija u mejnstrim je ograničena nadzorom Ureda za zaštitu ustava i odbijanjem drugih stranaka za koalicije", kaže sagovornik

Povezane vesti

Evropa

Merc još nije postao kancelar, a birači u Nemačkoj nezadovoljni: Demohrišćani i AfD gotovo izjednačeni

Kako se navodi u novom istraživanju čak 70 odsto ispitanih nezadovoljno je njegovim radom

04/04/2025

13:13

https://www.euronews.rs/evropa/vesti/163936/merc-jos-nije-kancelar-a-nezadovoljstvo-biraca-raste/vest

pročitaj celu vest

Evropa

Istraživanje javnog mnenja u Nemačkoj: Najniži stepen podrške za koaliciju CDU/CSU

Prednost u odnosu na AfD sada iznosi samo tri procentna poena, a na saveznim izborima održanim 28. februara iznosila je 7,7 procentnih poena

25/03/2025

23:30

https://www.euronews.rs/evropa/vesti/162603/podrska-cducsu-u-nemackoj-pala-na-26-prema-rtlntv-anketi/vest

pročitaj celu vest

Na kraju konstatuje da status Alternative za Nemačku (AfD) u mejnstrimu zavisi od sposobnosti CDU-a i drugih stranaka da odgovore na zahteve birača koji trenutno podržavaju AfD.

Dostanić: CDU sa Mercom je Socijaldemokratska partija pod lažnim imenom

Govoreći o ideološkim sličnostima između Alternative za Nemačku i Hrišćansko-demokratske unije, Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije smatra kako je CDU "toliko socijaldemokratizovana" da se može smatrati jednom od stranaka levice, što je, kako kaže, suprotno sa predstavom koju imaju njihove pristalice. 

"Dobar deo njihovih birača još uvek veruje u tu predstavu o CDU kao o konzervativnoj stranci, ali kao i stranci koja je dovoljno kompetentna, koja bi mogla eventualno da se vrati na nekakve pozicije iz vremena Helmuta Kola, ali to govori više o biračima i o njihovoj percepciji nego onome šta je suština stranke", kaže Dostanić.

Sagovornik trenutna dešavanja tumači kao korak ka deeskalaciji koju je vlast preduzela u odnosu na najveću opozicionu stranku.

"Meni se ne čini da zid pada, već da postoji želja da se neverovatna histerija oko AfD-a malo smanji. U sistemu koji pretenduje da se naziva demokratskim, nije normalno da se 20 odsto građana potpuno ignoriše. Nije u redu da se odbija izbor potpredsednika Bundestaga iz redova jedne opozicione stranke, iako to mesto po Poslovniku pripada toj stranci. Takođe, problematično je što se stalno nateže razlika između legitimiteta i legaliteta, dakle da stare partije funkcionišu na ivici legaliteta — jer nešto od onoga što rade možda jeste po zakonu, ali svakako nije legitimno“, pojašnjava Dostanić.

Prinskrin/Youtube/Euronews Serbia

Međutim, Dostanić smatra kako se sada javljaju glasvoi unutar CDU-a koji kažu da se "možda s tim pretaralo" i da to "možda neće doneti dobre rezultate" i da je stoga potreban jedan relaksiraniji odnos prema stranci koja predstavlja četvrtinu stanovništva u Nemačkoj. 

S tim u vezi, a u kontekstu eventualne koalicije, Dostanić ukazuje velike ideološke razlike između Fridriha Merca i AfD-a. 

"Kada se pogledaju Mercove izjave, političke i programske razlike su toliko duboke da ne vidim u čemu bi Alternativa i CDU mogli da se slože. Ne mogu da se slože oko spoljne politike, ne mogu da se slože oko unutrašnje politike. Merc nije napravio distancu prema Angeli Merkel; ponekad je možda verbalno to pokušao, ali se zatim opet vraća na to da je njena migracijska politika bila u redu. Politika bezbednosti je problematična, energetska politika je problematična. Prosto, ne vidim tačku oko koje bi mogao da se vodi bilo kakav razgovor. Što se mene tiče, CDU sa Mercom je socijaldemokratska partija pod lažnim imenom", podvlači Dostanić.