Igre 
Šta znamo o "planu pobede" Zelenskog i koji je stav stručnjaka: Podrazumeva povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991.
Komentari28/09/2024
-18:28
Uprkos višemesečnom lobiranju, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije uspeo da dovoljno jako argumentuje upotrebu zapadnog oružja duboko u ruskoj teritoriji, a stručnjaci su skeptični da je Kremlj spreman da skorije iskreno pregovara.
"Plan pobede“ ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog stavlja u prvi plan ofanzivu, a pojedini stručnjaci sumnjaju da će tako ubediti zapadne partnere da ga prihvate, piše Euronews.
Njegovi glavni zahtevi uključuju mogućnost upotrebe zapadnog oružja unutar Rusije i vojnu podršku za održavanje okupacije dela Kurskog regiona uz granicu, što planira da koristi kao adut u budućim teritorijalnim pregovorima sa Moskvom.
Zelenski je 27. avgusta najavio da će uskoro američkom predsedniku Džozefu Bajdenu predstaviti plan kako primorati Rusiju da okonča rat. Kasnije je rekao da se sastoji od četiri tačke vezane za jačanje ukrajinskog odbrambenog potencijala "još jedne koja će nam trebati posle rata". U teoriji "plan pobede" bi naterao Moskvu da prihvati ukrajinski mirovni plan u 10 tačaka, objavljen novembra prošle godine, koji, između ostalog, podrazumeva povlačenje ruskih trupa na granice iz 1991. i tribunal za ratne zločine gde bi se sudilo Rusima.
AP Photo/Andrii Marienko
Rusija bi prema tom planu prihvatila potpuni poraz i stvaranje "bezbednosne strukture evroatlantskog prostora" na svojoj granici.
Izvor blizak Zelenskom rekao je listu Kyiv Independent da "plan pobede“ ima za cilj da "stvori takve uslove i takvu atmosferu da Rusija više neće moći da ignoriše formulu mira i mirovni samit“.
"Problem je u tome što Rusija mora da se oseća kao da će izgubiti, da bismo došli do te tačke u kojoj imamo bilo kakve mirovne pregovore, a mi još nismo tamo. Nadam se da je deo ovog plana za pobedu način na koji možemo da oblikujemo uslove na bojnom polju da bismo došli do te tačke“, rekao je američki kongresmen iz redova demokrata Džimi Paneta kijevskom listu.
Povezane vesti
U međuvremenu su procureli još neki navodni delovi "Plana pobede" Zelenskog koji uključuju:
- da se dozvole neograničeni raketni udari dugog dometa na Rusiju
- da se Ukrajina, po granicama iz 1991. pozove da se u kratkom roku pridruži NATO-u
- da se odmah sklopi dogovor i prihvati članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji
- da se obezbedi trajno snabdevanje Ukrajine naprednim teškim naoružanjem
- da se obezbede dodatne stotine milijardi dolara za "rekonstrukciju" bez ikakvih ograničenja
Ovde je posebno teško zamisliti prijem Ukrajine u NATO, usred rata, sa delom teritorije pod stranom kontrolom. U teoriji bi to značilo da Kijev može da kompletan NATO automatski uvuče u rat aktiviranjen Člana 5 Statuta NATO, ali ova odredba tehnički ne zahteva od članica da automatski krenu u rat već predviđa "međusobnu pomoć", pa bi mnoge članice mogle da kažu da je već pružaju.
Tanjug AP/Noah Berger
Prijem u NATO takođe ne bi bio moguć bez pristanka, Mađarske i Slovačke, koje se oštro protive eskalaciji rata, ali i Turske, koja od početka sukoba pokušava da se nametne kao posrednik između dve strane i ne dozvoljava ulaz u Crno more ratnim brodovima stranih zemalja.
Podsećamo i da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen tokom posete Kijevu 20. septembra izjavila da će EU Ukrajini odobriti kredit do 35 milijardi evra kako bi joj pomogla u ratu. Kredit je deo šireg plana među zemljama G7 da prikupe sredstva koristeći prihode od zamrznute ruske imovine koja je pod sankcijama zbog rata sa Ukrajinom.
Profesor istorije Hladnog rata Majkl Kimidž smatra da smo veoma daleko od bilo kakve vrste pregovora iz prostog razloga što je Rusija "podjednako agresivna, ako ne i više sada nego što je bila na početku rata".
"Rusija se ne suzdržava. Napreduje u Donbasu. (Ruski predsednik Vladimir) Putin je najavio povećan nivo mobilizacije trupa pre samo nekoliko dana“, rekao je on za Euronews.
Tanjug/AP/Grigory Sysoyev
Uprkos višemesečnom lobiranju, Zelenski nije uspeo da ubedi Zapad da mu dozvoli udare duboko u rusku teritoriju, a ključna zemlja za to je upravo SAD.
Povezane vesti
"Postoje tačke koje zavise upravo od pozitivne volje i podrške Sjedinjenih Država“, rekao je Zelenski novinarima u Kijevu uoči svog puta tokom kojeg bi trebalo da se sastane sa Bajdenom ove nedelje.
"Zaista se nadam da će podržati ovaj plan, osmišljen za brze odluke naših partnera“, dodao je on.
Mogu li udari 300 km iza ruske granice da zaista promene tok rata?
Od SAD, Ukrajina traži još više raketa ATACMS, sistema koji može da pogodi ciljeve u dometu od 300 kilometara i koji je nemoguće koristiti bez američke dozvole i američkih satelita. To znači da bi mogli da pogode ruske vojne baze i aerodrome sa kojih Moskva napada ukrajinske baze, kao i gradove i energetsku infrastrukturu.
Povezane vesti
Međutim, Kijevu je jasno stavljeno do znanja da je dozvola za udare unutar Rusije previše provokativna i da bi svaka greška bilo previše rizična. Putin je takođe jasno stavio do znanja da to smatra ozbiljnom eskalacijom.
"Mislim da je malo verovatno da će se Bajden složiti... Bajden nikada nije bio posebno nejasan u pogledu granica pomoći koja se pruža Ukrajini. Mislim da će neka od nametnutih ograničenja verovatno prosto ostati. I mislim da je Zelenski verovatno izuzetno svestan šta su ta ograničenja i koliko je teško i sporo pomeriti Bajdena", rekao je Kimidž.
Tanjug/AP/Susan Walsh
Međutim, profesor smatra da to ipak može biti korisno sa pregovaračkog stanovišta jer, ako izvrši dovoljan pritisak, čak i ako ne dobije sve, Zelenski se neće iz Vašingtona vratiti praznih ruku.
Najozbiljnija nuklearna pretnja Putina: Čak i dronovi mogu da izazovu treći svetski rat
Najozbiljniju do sada pretnju Putin je izneo u sredu posle sastanka Saveta bezbednosti Rusije. Ruski lider je izjavio da bi Rusija mogla da upotrebi nuklearno oružje ako je napadne bilo koja država i da će se svaki konvencionalni napad na Rusiju koji podrži neka nuklearna sila smatrati zajedničkim napadom, javljaju ruski mediji.
"Zadržavamo pravo upotrebe nuklearnog oružja u slučaju agresije na Rusiju i Belorusiju, kao članicu Savezne države. Sa beloruskom stranom, sa predsednikom Belorusije sva ova pitanja su dogovorena, uključujući i ako protivnik, upotrebivši konvencionalno oružje, stvori vitalnu pretnju našem suverenitetu", rekao je Putin na sastanku stalnog sastanka Saveta bezbednosti o nuklearnom odvraćanju.
Putin je izjavio da bi Rusija mogla da razmotri upotrebu nuklearnog oružja kada dobije pouzdane podatke o masovnom lansiranju oružja za vazdušno-kosmičke napade, uključujući rakete i dronove i njihovom prelasku državne granice Ruske Federacije.
"Uslovi za prelazak Rusije na upotrebu nuklearnog naoružanja, takođe, su jasno navedeni. Ovu mogućnost ćemo razmotriti kada dobijemo pouzdane informacije o masovnom lansiranju vazdušno-kosmičkog naoružanja i njihovom prelasku naše državne granice. Mislim na strateške ili taktičke avione, krstareće rakete, bespilotne letelice, hipersonične i druge avione", rekao je Putin, prenela je agencija RIA Novosti.
Dovodi se u pitanje i koliko bi takvi napadi na Rusiju bili korisni jer američki obaveštajci smatraju da 90 odsto ruskih aviona koji bacaju navođene bombe FAB (najmanje 100 dnevno) težine od 250 kg do čak 3.000 kg poleće sa teritorije udaljene više od 300 km od Ukrajine. Približavanje platformi HIMARS, sa koje se lansiraju ATACMS-i, liniji fronta takođe vuče rizik što se videlo kada je nekoliko ovih sistema uništeno tokom ofanzive na Kursk, dok su pokušavali da pogode pontonske mostove, ruska pojačanja i drugu logistiku.
profimedia
Sa druge strane Rusija, prema konzervativnim procenama Forbes-a, mesečno proizvede oko 170 balističkih i krstarećih projektila, od kojih je većina modernija, brža i ubojitija od ATACMS-a. Uz pomenutih 100 FAB-ova dnevno i raketnu artiljeriju "Tornado-S" (ekvivalent HIMARS-a) Ukrajina bi i pored dozvole da koristi ATACMS imala mnogo manju ofanzivnu moć na raspolaganju zbog ograničenog broja tih projektila. SAD su najavile da će povećati proizvodnju na "desetine" raketa mesečno, što je opet manje od Rusije, posebno kada se ima u vidu da Amerikanci neće rezervisati kompletan arsenal za Ukrajinu.
Zelenskom se žuri zbog izbora u SAD?
Neki zvaničnici NATO-a podržali su inicijativu Ukrajine da dobije više raketa dugog dometa i upotrebi ih na ruskom tlu, među kojima je i odlazeći generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.
Finski predsednik Aleksandar Stub pozvao je NATO i SAD da obezbede Ukrajini rakete dugog dometa za upotrebu u Rusiji, a Češka je takođe rekla da ne veruje da bi Ukrajina trebalo da trpi bilo kakva ograničenja upotrebe oružja sa Zapada.
U međuvremenu, SAD i Velika Britanija su rekle da razmatraju tu ideju, dok je Zelenski potvrdio da velike sile koje naoružavaju Kijev još nisu dale zeleno svetlo.
Užurbanost diplomatske ofanzive Zelenskog može se objasniti približavanjem moguće promene u Beloj kući, ako republikanski kandidat Donald Tramp pobedi potpredsednicu Kamalu Haris na izborima 5. novembra. Pretpostavlja se da on i njegov kandidat za potpredsednika Džejms Dejvid Vens ne bi gajili naročite simpatije prema Ukrajini. Takođe, Zelenski je za Vensa rekao da je "previše radikalan" i da treba da prouči istoriju Drugog svetskog rata.
Tanjug/AP Photo/Evan Vucci
"Plan je osmišljen za odluke koje će morati da se dese od oktobra do decembra, a ne za odlaganje ovih procesa“, govorio je Zelenski o osetljivom tajmingu.
Prema izvorima upoznatim sa planom, Kijev će ga takođe opisati kao "most“ za drugi mirovni samit, sa potencijalom da pozove na njega Moskvu do kraja godine.
Zelenski će ga takođe podeliti sa Kongresom SAD i oba predsednička kandidata, Kamalom Haris i Donaldom Trampom.
Komentari (0)