Da li su Kijevu Kurska sela važnija od istoka Ukrajine? Pucanje fronta u Donbasu ukazuje da Moskva nije "zagrizla mamac"
Komentari16/08/2024
-21:57
Devet dana proteklo je od početka ukrajinske ofanzive na Kursku oblast u Rusiji, a svi bitniji strateški ciljevi, posebno nuklearna elektrana u Kurčatovu, još uvek su van dometa. Ukrajina je okupirala nekoliko desetina sela, među kojima je najveća varoš Sudža sa oko pet hiljada stanovnika pre rata. Tu se nalazi i, pod normalnim okolnostima, jako važno čvorište za tranzit gasa u Evropu, ali je ono sada nebitno jer gasovod "Bratstvo" može da se preseče i na teritoriji Ukrajine.
U drugoj ruskoj oblasti, Belgorodu, proglašena je vanredna situacija na federalnom nivou. Za to vreme, administracija američkog predsednika razmatra da Ukrajini obezbedi krstareće rakete dugog dometa.
Za svega nekoliko dana ukrajinska vojska tvrdi da je zauzela više od 1.000 kvadratnih kilometara. Predsednik Volodimir Zelenski potvrdio je da je uspostavljena ukrajinska vojna komanda. General Oleksandar Sirski je izvestio o završetku oslobađanja Sudže od ruske vojske. U tom mestu Ukrajina uspostavlja i okupacionu komandu.
Rusi s druge strane tvrde da njihove snage potiskuju ukrajinsku vojsku i da su povratili naselje Martinovka. Iz Kremlja navode da su NATO i Zapad pomogli u planiranju ukrajinskog napada.
Za to vreme ruske trupe probijaju teško utvrđene položaje prema Torecku i sve više se približavaju ključnom logističkom čvorištu Pokrovsku. Pad ova dva grada otvorio bi put Rusiji ka unutrašnjosti Ukrajine, a poslednji utvrđeni položaji u Donbasu sveli bi se na aglomeraciju Slavjansk-Kramatorsk, gde je i počeo građanski rat 2014. posle prevrata na Majdanu.
U pozadini se, posle početnog oklevanja, odvija velika medijska kampanja u ukrajinskim i zapadnim medijima o uspešnom proterivanju ruske vojske sa dela sopstvene teritorije, praćena TV prilozima iz Sudže, snimcima desetina zarobljenika i preotetih ruskih tenkova, kao i selfijima ispred putokaza i uklonjenih ruskih zastava. Za to vreme Rusija je bila mnogo manje efektna u medijskoj sferi, kao što je inače slučaj, pa su objave ratnih izveštača i analitičara haotično varirale od paničnih do trijumfalnih, dok su zvaničnici stalno ponavljali da je prodor zaustavljen iako očigledno nije.
Ukrajiska propagandna operacija bila je toliko uspešna da je, prema navodima pojedinih analitičara, omela dolazak ruskog pojačanja tako što su masovno pozivani građani u dubini teritorije Kurska da se evakuišu, koji su zatim napravili zastoj na putu između Rilska i Kurska. Tu je udar "himarsa" usmrtio nekoliko desetina ruskih vojnika u koloni, mada tu veliku grešku ruske komande ipak nije moguće opravdati gužvom u saobraćaju. Ukrajinci su takođe, u cillju širenja panike i haosa, društvene mreže preplavili bombastičnim objavama, od fotošopiranih fotografija putokaza sa natpisima "10 km do Kurska" ili "Lgov", do "deepfake" snimka portparolke Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marije Zaharove u kojem ona pristaje da menja nuklearku u Kursku za onu u Zaporožju.
Ruski mediji uzvraćaju pokušajima da podignu moral kod sopstvenog stanovništva emitovanjem snimaka uništene ukrajinske tehnike i leševa ukrajinskih vojnika u "očišćenim" oblastima, ali i ispitivanja zarobljenih Ukrajinaca.
Za razliku od bojišta u Ukrajini, u Kursku praktično ne postoje linije fronta. Visoko mobilne ukrajinske jedinice, koje se najviše oslanjaju na lake oklopne transportere "marder" (nemački), "strajker" (američki) i "kozak" (ukrajinski), brzo prolaze kroz otvoreni i često nebranjen prostor, produrući duboko u pozadinu i skrivajući se u uzanim šumskim pojasevima između livada i njiva, dok odredi sa FPV dronovima napadaju otkrivene ruske položaje, a retki tenkovi dolaze tek iza njih. Zbog tih munjevitih prodora često upadaju u zasede ili su prinuđeni da napuste vozila zbog nedostatka goriva, koja kasnije bivaju zarobljena ili uništena. Ukrajinci su, poput Rusa, na udaru rojeva dronova i konstantno su nadgledani iz vazduha, s tim da se pored toga suočavaju i sa helikopterima i avionima.
Najveća zaseda dogodila se u selu Giri, istočno o tačke proboja na granici, gde su Ukrajinci pretrpeli velike gubitke u vozilima, a ruski mediji odradili priloge o taktičkoj pobedi. Fotografije uništene ukrajinske kolone, kao i NASA mapa "vatrene anomalije" objavljeni su i kod sela Safonovka, duboko na severu, iza slabo definisane ruske zone kontrole.
Nije moguće utvrditi tačan broj ukrajinskih vojnika koji učestvuju u operaciji, ali ih prema nekim procenama ima od 5.000 do 15.000. Geolokacije snimaka ratnih dejstava takođe su nepouzdane jer ukrajinska strana ne objavljuje sav materijal hronološkim redom, a glavnokomandujući armije Aleksandar Sirski je u izveštaju predsedniku Volodimiru Zelenskom rekao da se strogo kontroliše šta se pušta u javnost. Ruski snimci zaseda i udara dronova pokazuju haotičnu sliku gde se vojske naizgled "mimoilaze", pa u nekim situacijama Rusi napadaju Ukrajince sa juga, što pokazuje da i jedni i drugi mogu mnogo više da manevrišu nego u Ukrajini i da je malo pozicija pod jakom kontrolom. Uz to, Ukrajina ne prestaje sa prodorima preko granice, pa su Rusi naredili evakuaciju Gluškova i njegove okoline, zapadno od okupirane teritorije.
Rusija pritom nastavlja sa masovnim vazdušnim udarima na oblast Sumi, sa ukrajinske strane granice i navođenim bombama FAB raznosi logističke centre i koncentracije trupa, drastično otežavajući logistiku i slanje pojačanja u Kursk.
Životić: Ukrajina je promenila situaciju na terenu i to će uticati na buduće pregovore
Istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Životić ističe da je za sada teško reći šta je cilj operacije ali se može govoriti o njenim efektima, a pre svega o tome da je Ukrajina po prvi put kopneno napala u dubinu ruske teritorije
"Bez obzira na sve ove informacije koje dolaze od zvaničnika Kremlja gotovo svakodnevno da je situacija pod kontrolom, da je ukrajinska ofanziva zaustavljena, informacije sa terena ih suštinski demantuju. Dakle, ne samo da nije zaustavljeno ukrajinsko napredovanje, već vidimo po najsvežijim vestima od sinoć i jutros da je to napredovanje i dalje u toku. Ako pogledamo, to je nekih 1.150 km2, to su 82 naselja", kazao je profesor za Euronews Srbija.
Što se efekata na rusku javnost tiče on kaže da je građane iznenadila sama činjenica da se ratni sukob preneo na rusku teritoriju.
"Do sada su i vlasti, a i stanovništvo uglavnom živeli u određenoj zoni komfora, shvatajući taj sukob kao nešto što se dešava daleko od njih. Reč rat je zvanično i zabranjena u ruskoj javnosti kada je u pitanju rat u Ukrajini, dakle govori se isključivo o specijalnoj vojnoj operaciji. Sada imate ratni sukob na svojoj teritoriji i to je u popriličnoj meri uzdrmalo duhove", kaže Životić.
Kada govorimo o mogućem ubrzavanju pregovora zbog ove ofanzive, istoričar prvo naglašava da su mirovne inicijative u zadnje vreme utihnule, ali da se sada situacija na terenu sada promenila
"Samom ovom operacijom se stanje na terenu promenilo. Ukrajina ima određenu inicijativu, koja je odjeknula u međunarodnom javnom mnjenju. Pokazala je da je sposobna da izvodi operacije tog karaktera, da popravlja samu situaciju na frontu, i to će svakako uticati na buduće te pregovore, bez obzira što je Kremlj prvih dana ove operacije rekao, da sa njima više nema nikakvih razgovora, čak i oko humanitarnih pitanja, ni o razmeni zarobljenika. Juče smo videli da je proradila ta inicijativa vezana pre svega za razmenu zarobljenika i otvaranje preko ukrajinske teritorije koridora za evakuaciju civilnog stanovništva", objašnjava istoričar.
Životić navodi da se i situacija na vojnom planu drastično promenila, pored one na političkom.
"Ključni efekt je vezan za nameru da se jednim takozvanim odvlačecim manevrom značajan deo ruskih vojnih snaga privuče u Kurskoj oblasti i da rusko vojno komandovanje bude prinuđeno da sa drugih delova fronta dovlači nove trupe s obzirom da ne raspolaže sa značajnim operativnim i strategijskim rezervama. I to smo videli u prethodnim danima, da je iz Zaporoške delom Hersonske oblasti, deo vojnih snaga, prebačen i da se oni nalaze u Kurskoj oblasti. Doduše, koliko možemo na osnovu dostupnih izvora da vidimo još uvek su prilično van direktne zone ratnih dejstava", rekao je Životić.
Ostatak razgovora sa profesorom Životićem, u kojem će biti reči o potencijalnim odgovorima Rusije, kao i mogućim novim ofanzivama Ukrajine, pogledajte u videu ispod.
Puca ukrajinska odbrana u Donbasu
Dok pokušava da zapuši rupe u odbrani Kurska i krene u kontraofanzivu, ruska komanda izgleda nije nasela na "mamac" slanjem jedinica sa donbaskog fronta, već i dalje forsira pravce prema Torecku i Pokrovsku, gde napredak ruskih trupa nije usporio. U zadnja 24 sata objavljeno je zauzimanje sela Ivanovka između Očeretina i Pokrovska, dok su prema podacima raznih "mapera" ruske trupe tik ispred Grodovke i Novogrodovke, dva sela gde je poslednja linija odbrane pre samog Pokrovska. Ruske trupe sa istog isturenog područja napaduju u pravcu Selidova, gradića južno od Pokrovska, kroz koji prolazi važna logistička ruta za južni deo Donbasa.
O raspadu ukrajinske odbrane u ovom smeru svedoče i objave ukrajinskih vojnika. Jednu od njih preneo je portal Strana, a u njoj se vojnik 24. jurišne brigade "Ajdar" Stanislav Bunjatov žali da njihove "iscrpljene snage teroriše avijacija danima bez prestanka, da bi onda usledio juriš pešadije u odnosu 10 prema jedan".
"Pod takvim pritiskom postoje dve opcije: boriti se do smrti ili se postepeno povlačiti uz borbu na pripremljene linije odbrane", napisao je on na mreži Telegram.
Takođe u zadnja 24 sata podignuta je ruska zastava na obodu sela Zalizne, uz prugu preko koje se nalazi sam grad Toreck. Za to vreme ruske trupe probile su se do prvih blokova i pošte severno od Zaliznog, prateći magistralni put iz sela Pivnične.
Kao što je Euronews Srbija ranije pisao, aglomeracija Toreck-Njujork je kombinacija nekoliko naselja i ogromnih rudnika i fabrika, koji su se "stopili" u urbano-industrijsku zonu ispresecanu visokim taktički ključnim jalovištima, šumama i poljima.
Južni krak aglomeracije zove se Njujork još od sredine 19. veka i nema veze sa "amerikanizacijom" Ukrajine posle 2014. Ovo naselje je skoro potpuno pod ruskom kontrolom, izuzev severnih oboda, a zona kontrole proširila se na istok i zapad, posle inicijalnog uzanog prodora sa juga na sever. Između Zaliznog i Njujorka se najverovatnije i dalje drži poslednji delić izuzetno utvrđenog "Donbaskog zida" iz 2015. ali se taj džep smanjuje i ko god da je ostao u njemu je skoro potpuno odsečen.
Kurska sela teško da su dovoljan zalog za razmenu teritorije
Iako se u zapadnim medijima slavi napredak u Kursku, mnogi analitičari upozoravaju na opasno kockanje Kijeva koje lako može da se završi žrtvovanjem Donbasa. Nemački analitičar Franc Stefan Gadi je u intervjuu za Der Spiegel rekao da Kurska ofanziva može da se pretvori u poraz Ukrajine u dužem roku.
"Kratkoročni uspesi se dugoročno mogu pretvoriti u poraze. Pitao sam se šta je ova operacija trebalo da postigne. Dugoročno, proširenje fronta bi bilo korisno za Rusiju, jer ima više resursa od Ukrajine", objasnio je Gadi kako odnos snaga ostaje isti, drastično u rusku korist.
Prema Gadijevim rečima, najbolje što Ukrajina može da postigne u ovoj operaciji je da primora Ruse da povuku svoje trupe iz Donbasa, ali to se još nije dogodilo.
"Ukrajina bi mogla da uzme ratne zarobljenike i da ih razmeni za zarobljene Ukrajince. U najboljem slučaju, Rusi će povući velike jedinice sa fronta u Donbasu i prebaciti ih u Kursku oblast. Na ovaj način Ukrajinci će oslabiti Ruse u kritičnom oblasti fronta Rusi trenutno prebacuju samo male jedinice sa fronta u Donbasu u rejon Kurska", kazao je on.
Ekspert smatra da je jedan od glavnih problema ukrajinskih oružanih snaga u operaciji Kursk snabdevanje napadačke grupe.
"Da li će Ukrajina uspeti da se zadrži na teritoriji koju je osvojila je i pitanje logistike. Da li Ukrajina obezbeđuje dovoljno ljudstva i municije? Vidimo da Rusi napadaju linije komunikacije navođenim bombama i dronovima. Ovi napadi će otežavaju Ukrajini dugoročno snabdevanje svojih jedinica u Kursku“, rekao je Gadi.
Po njegovom mišljenju, uprkos uspesima u Kursku, glavni problem ukrajinskih oružanih snaga, nedostatak pešadije, i dalje nije rešen.
"Ukrajini nedostaje pešadija. Kurski manevri ne pomažu da se nadoknadi akutni nedostatak ljudstva u Donbasu. Ukrajina preuzima veliki rizik izvodeći operaciju u Kursku. Koristi rezerve koje će možda zafaliti u drugim kritičnim oblastima fronta“, objasnio je stručnjak.
Razmere ruskog povlačenja trupa iz drugih pravaca su nepoznate, ali su verovatno minimalne. Wall Street Journal piše, prema izvorima iz američke vojske, da su neke jedinice povučene ka Kursku, ali da je njihov broj nepoznat. Bilo je izveštaja i da se povlače neke trupe iz Vovčanska, grada gde su Rusi prethodno izveli svoju verziju upada preko granice, ali je istovremeno prijavljena aktivacija tog dela fronta u Harkovu od strane Rusije.
Financial Times upozorava da bi Ukrajina morala jako dugo da okupira rusku teritoriju ako želi da je razmeni za svoju i da bi cena toga bila izuzetno visoka. Biće neophodno uspostaviti konstantne linije snabdevanja, rotaciju, isporuku rezervi... Istovremeno, postoji akutni nedostatak ljudstva u Donbasu, gde Ukrajina, kako se navodi "gubi tlo pod nogama“.
Dodaje se da uz sadašnji nivo zapadne vojne podrške i unutrašnje mobilizacije resursa, "Kijev nema održiv srednjoročni put do pobede“.
Ukrajinski portal Strana u svojoj analizi situacije napominje da ono što je Ukrajina za sada osvojila nije dovoljno važno. te da je njen "fond za razmenu" neuporediv sa ruskim. Jedino što bi, po njima, moglo da romeni situaciju je zauzimanje Kurske nuklearne elektrane u Kurčatovu, ali su Ukrajinci i dalje jako daleko od toga.
Sa procenom da osvojena sela u Kursku ne vrede mnogo slaže se i britanski Guardian koji u svojoj aanalizi navodi da na teritoriji koju je Ukrajina do sada zauzela nema ničega od velikog vojnog značaja. Dalje se navodi kako se Kijev nada da će Rusija povući resurse sa istočnog fronta, ali je u isto vreme neke od svojih najboljih trupa sprečio da brane Donbas, poslavši ih u Kursk.
Guardian takođe upozorava na rizik da će Ukrajina sasuti ogromnu količinu resursa u Kursk, računajući da Rusija ne sme da odugovlači sa odgovorom i dopusti dugoročnu okupaciju.
Američki Institut za proučavanje rata (ISW) saopštio je da jedino postoje dokazi da su "odabrani elementi ruskih neregularnih jedinica" do sada pomereni ka Kursku, što je široko prihvaćeno od strane drugih stručnjaka.
To se vidi i po oznakama jedinica na snimcima koje objavljuju Rusi. Naime, neke od tih "neregularnih jedinica" su delovi čečenskog odreda "Aida", dobrovoljačke brigade "Pjatnaška" iz Donjecka, ali i elitni odred operatera dronovima "Bobri" (Dabrovi), Upravo su "Bobri" objavili najveći broj snimaka napada na ukrajinske oklopne jedinice, a ta jedinica slavu je stekla tokom prošlogodišnje Zaporoške ofanzive u kojoj je Ukrajina potpuno poražena.
Slanje iskusnih specijalaca iz "Aide" i "Dabrova" oslikava i rusku taktiku, koja se oslanja na izbegavanje direktnih okršaja, već postavljanje zaseda i napade na ukrajinsku logistiku, dok regularne jedinice pokušavaju da uspostave tvrde linije odbrane sa rovovima. Čak i klasifikacija operacije kao "antiterorističke" od strane Moskve prikazuje potpuno drugačiji odnos od Kijeva, koji već priča o uspostavljanju dugoročne okupacione administracije i slanja humanitarne pomoći civilima koji nisu izbegli.
Komentari (0)