Igre 
Ofanziva na Kursk šokirala Ruse: Palo je 10 sela, udar na jedan cilj bio bi katastrofa za Moskvu, a možda i celu Evropu
Komentari08/08/2024
-18:28
Ukrajinska vojska je u utorak izvršila naizgled iznenadnu ofanzivu na rusku oblast Kursk i u međuvremenu zauzela barem 10 sela, zarobila barem 40 vojnika, uništila više komada oklopnih vozila i helikoptera i zapretila nuklearnoj elektrani u Kursku, koja je na oko 50 km od granice.
Napad u tri kraka je lansiran sa isturenog severnog dela ukrajinske oblasti Sumi, blizu ruskog gradića Sudža, nakon intenzivnog artiljerijskog bombardovanja, i pokriven "rojevima" FPV kamakaza dronova. Zapadni krak je išao kroz selo Gardejevka na samoj granici, centralni između sela Nikolajevo-Darjino i Sverdlikovo odmah preko granice, a istočni preko sela Olešnja direktno ka Sudži, gde je grupa ruskih vojnika bila opkoljena i prinuđena da se preda posle jednog dana borbe.
Youtube printscreen/Military Summary
Ukrajinci su koristili brza, ali lagana oklopna vozila Strajker i Marder, koja bi napuštali čim bi došli do neke utvrđene pozicije ili šume kako bi se sakrili od ruskih FPV dronova. Ta vozila bi Rusi zatim uništavali, ali tek nakon što se pešadija u malim grupama raštrkala. Takođe su maksimalno približili liniji fronta sredstva za elektronsko ometanje i PVO sisteme.
Nekoliko ruskih tenkova i oklopnih vozila je uništeno kod Sudže dok su žurili da popune rupe u odbrani, oborena su ili oštećena tri helikoptera, a bilo je gubitaka i među artiljerijom, javljaju ruski ratni reporteri i Telegram kanali, ali ne navode broj gubitaka u ljudstvu. Ukrajina je objavila snimke desetina zarobljenih vojnika, udara dronovima na razna vozila, uključujući jedan naizgled civilni kombi, kao i dosad neviđeni udar FPV drona na helikopter u letu.
Ukrajinci su takođe pretrpeli velike gubitke, a ruska strana objavila je snimke uništavanja kolona oklopnih vozila, dva PVO sistema Buk M2 raketama Iskander, kao i bombardovanja ukrajinskih pozicija kasetnom municijom.
profimedia
Prema raznim procenama na ukrajinskoj strani u borbama učestvuju dve brigade ili oko 1.000 vojnika, dok su dodatne snage nagomilane preko granice. Na snimcima ukrajinskih vojnika vidljive su plave trake oko ruke, što odlikuje profesionalne, elitne trupe, koje nisu nasilno mobilisane i koje su imale adekvatnu dugotrajnu obuku. Inače, mobilisane trupe imaju žute poveze i često dospevaju na front posle mesec dana obuke, zbog čega trpe ogromne gubitke. Pozicije na ruskoj strani čuvali su graničari, sudeći po ukrajinskim navodima, vojnici na redovnom služenju vojnog roka, koji nisu prošli kroz dovoljno dugu obuku.
Youtube printscreen/Military Summary
Najdublji prodor bio je ka selu Korenovo nešto manje od 25 km od tačke proboja granice, ali je Rusija tu, prema trenutnim izveštajima stabilizovala situaciju. Borbe se vode i u samoj Sudži u koju su, prema pojedinim izveštajima sa obe strane, ušle ukrajinske trupe, dok je većina stanovništva evakuisana. Na društvenim mrežama objavljeni su snimci uništenih kuća i kratera, prilazni putevi su pod artiljerijskom vatrom i dronovima, zbog čega je naselje navodno pod tzv. "operativnom opsadom".
Youtube printscreen/Military Summary
Povezane vesti
Ruski analitičari: Napad nije iznenađenje, neverovatno da se ponavlja isti scenario
Taktički gledano, čak i ruski analitičari i ratni reporteri se slažu da je operacija izuzetno dobro izvedena, ali se postavlja pitanje zašto je to bilo dozvoljeno kada su Rusi znali nedeljama unapred gde Ukrajinci gomilaju trupe i objavljivali snimke masovnih raketnih i artiljerijskih udara na njihove privremene položaje u Sumiju.
Youtube printscreen/Military Summary
Jedan od najvećih ruskih ratnih Telegram kanala "Ribar" u svojoj analizi piše da je pogranična koncentracija trupa bila jako niska zbog čega je neprijatelj uspeo da zaobiđe proređene položaje u kolonama na praznim putevima.
"Ukrajinske snage su ponovo našle mesta gde je 'najtanje' i tu precizno udarile. Nema ničega fundamentalno novog u toj taktici, to je upravo način na koji su napredovali na jesen 2022. u Harkovskoj oblasti", navodi se u analizi.
"Ribar" takođe dodaje da je nešto slično pokušano u Belogordskoj oblasti marta ove godine, ali da su tada takođe malobrojne ruske jedinice pružile previše jak otpor. Podsetimo tada su Ukrajinci tvrdili da invaziju vrše ruske trupe u pobuni protiv Kremlja, a ona je ubrzo suzbijena. Međutim tada je prodor ostvaren na mnogo užem delu granice, sa mnogo manjim brojem vojnika i oklopnih vozila. Sada Ukrajinci dovlače čak i specijalizovana inženjerska vozila da izvuku svoje uništene ili oštećene oklopnjake, prave manja skladišta municije i uspostavljaju linije logistike.
Zbog velikog broja objava na društvenim mrežama uoči napada i na Belgorodsku i na Kursku oblast "Ribar" zaključuje da je ruski vojni vrh dobro znao šta se sprema, tako da iznenađenje nije bilo moguće. Uspeh Ukrajinaca objašnjavaju ignorisanjem potencijalnih problema i nedovoljnim pripremama za baš ovakav scenario.
profimedia
Inače, po ruskim i ukrajinskim kanalima je u proteklim mesec dana objavljivano kako Rusija gomila trupe u Kursku za potencijalni napad na Sumi, kao i da se uklanjaju mine upravo na području gde je pre dva dana prodrla ukrajinska vojska. Stoga neki analitičari smatraju da je ovo u stvari preventivni napad, sa ciljem da osujeti rusku ofanzivu, te da je ruska ofanzivna vojska bila izmeštena dalje od granice kako se ne bi koncentrisala na jednom mestu i našla na meti američkih, britanskih i francuskih raketnih sistema. Sličan manevar izveden je prilikom ruske iznenadne ofanzive ka Harkovu.
Sa procenom "Ribara" da je taktika stara ne slaže se u potpunosti drugi ruski ratni Telegram kanal "Trojka", koji na osnovu svojih informacija sa fronta tvrdi da je nešto slično viđeno u Harkovu, ali da su ovaj put formirane nove jedinice "rendžera". Prvo bi e pokušala zaštita svog neba od ruskih osmatračkih dronova koncentracijom sistema za elektronsko ometanje u kritičnim područijima. Zatim bi velikim brojem svojih FPV dronova zasitio ruske sisteme za elektronsko ometanje i obrušio se na sve ruske položaje koje može da vidi.
Povezane vesti
"Pod neprekidnim baražom visokopreciznih FPV-a koji dolaze u rojevima, oni smanjuju razdaljinu do položaja. Ulaze i ukopavaju se u praznim rasturenim rovovima u malim grupama u roku od 4-6 sati pod okriljem dronova", piše "Trojka" u svojoj analizi i dodaje da se isti postupak zatim ponavlja.
profimedia
Jedan od najpoznatijih ruskih vojnih analitičara Boris Rožin, upozorava da ovo nije običan pogranični upad već prava ofanziva tokom koje Ukrajinci planiraju da na duže vreme okupiraju teritoriju.
"Neprijatelj trenutno koristi snage dve brigade sa jedinicama za pojačanje u aktivnim dejstvima, ali se sprema da uvede dodatne rezerve u zonu ofanzive da razvije uspeh (potencijalno do četiri brigade), tako da je rano govoriti o stabilizaciji. Generalštab Oružanih snaga Rusije prebacuje dodatne rezerve u Kursku oblast radi stabilizacije situacije, sa očiglednom namerom da zaustavi napredovanje neprijatelja, ograniči njegovu aktivnost i pređe na metodično potiskivanje neprijateljskih snaga koje su nadirale. Ukrajinske oružane snage će, zauzvrat, nastojati da održe zamah ofanzive, šireći front napada na račun rezervi, uz opciju juriša na Sudžu i Korenevo, kao i ambiciozniji plan za juriš na Kurčatov", napisao je sinoć Rožin u svojoj analizi.
profimedia
Što se strateške situacije tiče, Rožin smatra da bi Ukrajina mogla da istovremeno napadne Brijansku i Belgorodsku oblast, ali i da pokuša veoma ambiciozni prelazak Dnjepra radi zauzimanja Zaporoške nuklearne elektrane.
"Sve se to radi na račun onih rezervi koje trenutno nemaju na području Njujorka, Krasnoarmejska (Pokrovks na ukrajinskom prim. aut.) itd. Zadatak Oružanih snaga Rusije je da osujeti operativne planove neprijatelja i veže postojeće rezerve neprijatelja u onim oblastima u kojima namerava da ih upotrebi, dok razvija ofanzivna dejstva u pravcima koji su za nas uspešni", napisao je analitičar na svom Telegram kanalu.
Rastezanje fronta moglo bi da skupo košta Ukrajinu
Ukrajinski portal Strana.ua razmatra mogućnost da je počela šira strateška ofanziva Ukrajine, koju su ranije najavljivali razni mediji i analitičari u toj zemlji. O tome su, kako napominje Strana, pričali bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton i bivši britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron u razgovoru sa ruskim "prankerima" Vovanom i Leksusuom.
"Moguće je da je komanda Oružanih snaga Ukrajine, analizirajući celu liniju fronta sa Ruskom Federacijom, došla do zaključka da je najslabija karika Kurska oblast, gde nema mnogo trupa, gde su slabija utvrđenja nego u Belgorodskoj oblasti. Zato su odlučili da napadnu ovde, a ne da ponovo pokušavaju da probiju dobro organizovanu odbranu Ruske Federacije na južnom frontu", navodi se u analizi.
Cilj ofanzive je teže utvrditi jer ukrajinski medij ne misli da je dovoljno samo stvaranje neke tampon zone ili primoravanje Rusije da preusmeri rezerve sa nekog drugog fronta.
"Pre ili kasnije, očigledno je da će ruske trupe uspeti da akumuliraju dovoljno snaga da zaustave napredovanje ukrajinskih oružanih snaga, uključujući i niz jedinica formiranih od vojnih obveznika, koji ne učestvuju u ratu u Ukrajini. Štaviše, rezerve Oružanih snaga Ukrajine su daleko od neograničenih i, kao rezultat toga, ukrajinska armija će stvoriti značajno proširenje fronta, što će zahtevati još više snaga za održavanje. Uprkos tome što ih ni sada nema dovoljno da zaustave rusku ofanzivu u mnogim pravcima", skeptični su ukrajinski analitičari.
Ti drugi pravci su pre svega Toreck, Pokrovsk i Konstantinovka u Donbasu u kojima, prema podacima ukrajinskog projekta za mapiranje bojišta Deep State, Rusija ostvaruje ozbiljan napredak.
Naime, ruska vojska je, dok je gubila sela u Kursku, nastavila da napreduje ka jako bitnom logističkom čvorištu u gradu Pokrovsku, zauzevši selo Sergejevka i deo sela Željane. Rusi napadaju Pokrovsk u dva glavna kraka ka mestima Grodovka na severu i Novogrodovka na jugu, gde su najjači ukrajinski položaji pre samog grada.
Rusi su takođe prodrli još dublje u naselje Njujork, ali je kontranapad Ukrajine uspeo da povrati neke pozicije. Napad se takođe nastavlja u pravcu obližnjeg Torecka na više osa, a između ta dva pravca su poslednja ukrajinska utvrđenja iz 2015. kojima preti opkoljavanje.
Ukrajina sa jedne strane može da rastegne ruske trupe, ali će zarad toga i sama biti rastegnuta, kao što upozorava Strana, što je veoma opasno imajući u vidu da Rusija ima mnogo veće rezerve na svojoj teritoriji i veliku prednost u vazduhu i artiljeriji.
Nuklearna elektrana je moguća meta ofanzive
Međutim, postoji jedan cilj koji bi naneo ogromnu štetu Rusiji i možda je primorao da pregovara, a to je Kurska nuklearna elektrana, koja bi, kako smatra Strana, bila velika nagrada za Ukrajince.
"Kao prvo, to bi bio element 'razmene' za Zaporošku nuklearnu elektranu u slučaju početka pregovora. Drugo, Kijev može da kaže Rusiji da ako Ruska Federacija upotrebi nuklearno oružje protiv Ukrajine, ukrajinske snage će dići nuklearnu elektranu u vazduh. Istina, od granice do nuklearke ima 50 kilometara. A ruska komanda je svesna pretnje koju predstavlja zauzimanje nuklearne elektrane od strane ukrajinskih oružanih snaga. Ali, Ukrajina je nagomilala dosta snaga u ovoj oblasti, iako će, naravno, Kremlj pokušati da učini sve da spreči ukrajinske trupe da priđu centrali", razmatra Strana potencijalno katastrofalan scenario za Ruse.
Ovo ne bi bilo opasno samo za Rusiju, već potencijalno za celu Evropu, jer bi Ukrajincima bilo dovoljno da približe haubice i granatiraju nuklearku čak i ako je ne zauzmu. U slučaju veće havarije radijacija bi mogla da se proširi kao prilikom eksplozije reaktora na Černobilju.
Treba napomenuti da su SAD i NATO zemlje zabranile Ukrajini da koristi njihovo oružje za gađanje ciljeva duboko u ruskoj teritoriji, ali retorika koja dolazi iz Ukrajine govori o tome da Ukrajinci ne samo da nisu spremni na bilo kakve pregovore, već da je potpuni poraz Rusije jedina opcija.
Ukrajinski poslanik Aleksej Gončarenko rekao je da je uspostavljena kontrola nad gasnim čvorištem u Sudži, koji se koristi za snabdevanje Evrope, mada te tvrdnje nisu potvrđene. On je u objavi na Fejsbuku rekao da ne zna šta je plan, ali da je napad pokazao Evropljanima i Amerikancima da se Rusija "može i mora napasti", jasno ukazujući na ambiciju da se NATO uvuče u treći svetski rat.
"Pokazujemo svetu da ne treba da se plaši eskalacije ili Putinove reakcije. Nema reakcije. Prvi put od Drugog svetskog rata, ruska teritorija, koja je međunarodno priznata, je okupirana i Putin se nije okrenuo nuklearnom naoružanju", rekao je Gončarenko za BBC ohrabrujući druge zemlje da napadnu Rusiju.
Vašington je ipak uzdržano reagovao na ofanzivu, a portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je da SAD nisu bile obaveštene o napadu i da će se raspitati o ciljevima ukrajinske vojske. Podsetimo, New York Times je ranije pisao kako su obaveštajne službe SAD i Ukrajine potpuno integrisane, a čak i Telegram kanali su upozoravali na moguće scenarije ukrajinske ofanzive.
Komentari (0)