Igre 
Odbrojavanje do katastrofe: SAD i Izrael dugo spremaju invaziju Irana, ali je cena uvek bila previsoka
Komentari06/08/2024
-21:07
Nakon ubistva političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu, počele su pripreme SAD i Izraela za opšti rat na Bliskom istoku, a deluje da je odmazda Teherana samo pitanje vremena i da će biti mnogo razornija od pažljivo "koreografisane" i pretežno bezopasne osvete iz aprila.
Na osnovu poziva za evakuaciju stranaca iz Libana, naoružavanja i manevara suprotstavljenih alijansi, nameće se zaključak da su poređane sve figure na šahovskoj tabli za veliki sukob koji bi takođe predstavljao još jedan "proksi" rat SAD i Rusije, to jest novo bojište, direktno povezano sa ratom u Ukrajini.
Kada je Izrael 1. aprila bombardovao iransku ambasadu u Damasku i ubio sedam visokih vojnih zvaničnika Iran je rešio da demonstrira svoju mogućnost da uzvrati unapred najavljenim salvom sporih dronova i raketa starije generacije, uz samo nekoliko modernih hipersoničnih projektila. Procenjuje se da je ispaljeno 170 dronova kamikaza, 30 krstarećih i 120 balističkih raketa. Ta demonstracija u kojoj su pažljivo izbegnute žrtve koštala je Izrael oko jedne milijarde dolara u PVO raketama, a ukupna cena je bila višestruko veća kada se sabere dejstvo američkih i drugih saveznika.
Međutim, cilj odvraćanja i demonstracije sposobnosti nije postignut, a američki mediji i zvaničnici su ismevali iransko naoružanje, iako je prethodno dogovoreno da iranski udar bude simboličan. Četiri meseca kasnije svet odbrojava dane, a možda i sate do eksplozije bliskoistočnog "bureta baruta", sa dve nuklearno naoružane države na jednoj strani i Irana koji je blizu da napravi atomsku bombu, u savezu sa Rusijom koja ga naoružava.
Uz to, Izrael sprema novu invaziju na Liban protiv Hezbolaha, naoružanog sa procenjenih 150.000 raketa, jemenski pokret Ansar Alah (Huti) spreman je da se pridruži raketnom napadu na Izrael, krenuli su napadi proiranskih šiitskih militanata u Iraku na američke trupe, a Sirija, koju Izrael redovno bombarduje i okupira deo njene teritorije na Golanskoj visoravni, mogla bi da se pridruži ratu zbog savezništva sa Hezbolahom i Iranom. Hezbolah ima oko 25.000 profesionalnih vojnika, sa iskustvom iz rata u Siriji, a može da regrutuje još nekoliko desetina boraca, dok se snaga iračkih milicija procenjuje na oko 180.000.
Tanjug/AP/Hussein Malla
Na osnovu signala koji dolaze sa obe strane, Iran ne želi opšti rat, ali ne odustaje od odmazde, tako da je glavno pitanje da li će odgovor biti u okviru granica "prihvatljivih" za Izrael, ali jači nego u aprilu.
"Teheran nije zainteresovan za eskalaciju regionalnih sukoba, ali je neophodno kazniti Izrael", poručio je u ponedeljak portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana.
Povezane vesti
Sa druge strane, američki državni sekretar Entoni Blinken kazao je da se SAD intenzivno bave diplomatijom, kao i da je ovo "kritičan momenat za region", dok je Stejt department poručio da preko drugih zemalja pokušava da ubedi Iran se suzdrži.
"Jedna od tačaka angažmana koje smo imali je da podstaknemo zemlje da prenesu poruke Iranu i podstaknemo zemlje da jasno stave do znanja Iranu da nije u njegovom interesu da eskalira ovaj sukob", rekao je portparol Stejt departmenta Metju Miler.
Sa teškom računicom suočava se i Hezbolah, kojem je Izrael ubio jednog od najviših lidera Fuada Šukra, nekoliko sati pre Hanijea. Ova grupa je do sada razmenjivala vatru sa izraelskom vojskom, zbog čega je sa obe strane granice evakuisano na desetine hiljada ljudi. U slučaju masovnog lansiranja raketa na Izrael, ceo Liban bi mogao da doživi sudbinu Gaze, gde je uništeno oko dve trećine objekata, a uvek postoji mogućnost da Izrael upotrebi nuklearno oružje, ako ne bude u stanju da porazi Hezbolah, poput prethodne invazije 2006.
SAD raspoređuju flotu i marince, Rusi intenzivno naoružavaju Iran
Podršku Izraelu u ratu spremne su da pruže SAD sa 12 ratnih brodova koji su u regionu, ili plove ka njemu, među kojima je i jedan nosač aviona. U okviru flote su tri amfibijska plovila sa 4.000 marinaca iz grupe "Wasp" za brzo delovanje.
Iranu podršku pruža Rusija, čiji su transportni avioni intenzivirali letove ka Teheranu. Sistem za elektronsko ratovanje (EW) Murmansk-BN, dometa 5.000 kilometara sa antenom visokom 32 metra, već je raspoređen na strateške pozicije, piše informativni X nalog Iran Observer. Ovaj sistem mogao bi da se upotrebi za ometanje komunikacije stelt aviona F-35, ali i raznih bespilotnih letelica. Takođe može da ometa GPS signale i onemogući primenu "pametnih" bombi, piše američki vojni portal Army Recognition. To se već dogodilo u Ukrajini gde je veliki broj GPS navođenih bombi (JDAM) i druge municije izgubio efikasnost.
"Izveštaji pokazuju da su piloti NATO-a iskusili gubitak komunikacije i teške glavobolje zbog visokog nivoa radijacije koju emituju ovi EW sistemi. Zapadu trenutno nedostaju efikasne protivmere za ove napredne ruske sisteme EW, koji se i dalje usavršavaju i unapređuju na osnovu borbenog iskustva", navodi se u analizi Army Recognition-a
Izraelski list Maariv objavio je da je nekoliko aviona Il-76 sletelo u Teheran što ukazuje na povećan intenzitet naoružavanja Irana. To je potvrdio i ruski portal Avia.pro, dodavši da su Iranu dostavljene balistilke rakete Iskander dometa 500 km, kakve Rusija redovno koristi u Ukrajini.
Povezane vesti
"Sistem Iskander ne samo da predstavlja značajnu pretnju vojnoj infrastrukturi, već i vrši psihološki pritisak na protivnike", navodi se u tekstu ruskog portala.
Eksperti američkog Instituta za proučavanje rata (ISW), povezanog sa Pentagonom, istakli su da bi produbljivanje rusko-iranskog partnerstva moglo naterati Kremlj da podrži druge iranske saveznike poput Huta, kako bi ih iskoristio u njihovom sukobu sa Zapadom.
"Sve veća spremnost Rusije da iskoristi Iran i njegove zastupnike za indirektnu konfrontaciju sa Zapadom podriva pokušaje Moskve da svoju bliskoistočnu politiku predstavi kao uravnoteženu i mogla bi dodatno da pogorša odnose sa zemljama koje su oprezne zbog rusko-iranske saradnje“, navode američki analitičari.
Povezane vesti
Inače, Huti još od početka rata Izraela protiv Gaze napadaju transportne brodove u Crvenom moru povezane sa Izraelom, koji plove kroz Suecki kanal, u znak odmazde zbog bombardovanja Palestinaca. Rusija ima svoje antibrodske rakete Oniks, kao i širok spektar dronova, koje bi mogla da isporuči Hutima.
U najvećoj ratnoj simulaciji ikada "Tim Amerika" je potučen do nogu
Iako SAD i Izrael decenijama planiraju invaziju Irana do sada nisu bili spremni da je lansiraju, suočeni sa ogromnim razaranjem, cenom rata i katastrofalnim posledicama po trgovinu naftom jer skoro 30 procenata prolazi kroz Ormuski moreuz. Ako bi on bio blokiran cena nafte bi "eksplodirala", što bi imalo pogubne efekte na SAD, a posebno Evropu, dok bi makar u kraćem roku profitirali proizvođači energenata, a pre svega Rusija, jer bi Saudijska Arabija bila blokirana.
Kako bi rat samo SAD protiv Irana izgledao, pokazala je vojna simulacija "Milenijumski izazov 2002" (Millennium Challenge) pre više od 20 godina, koja je koštala 250 miliona dolara. U pitanju je najveća i najskuplja ratna igra u istoriji sa više od 13.500 učesnika, čije osmišljavanje je trajalo duže od dve godine.
profimedia
Cilj je bio da se dokaže da SAD mogu lako da poraze Iran, a najbolji vojni umovi Amerike takmičili su se u dva tima, gde je jedan imao zadatak da najbolje moguće oponaša Irance.
Rezultat je bio katastrofalan poraz "tima Amerika" u kojem su SAD izgubile 19 brodova i 20.000 mornara i marinaca. "Tim Iran" predvodio je general Pol Van Rajper, koji je uspeo da porazi pomorsku silu sa nosačima aviona, razaračima, krstaricama, amfibijama i drugim impresivnim plovilima koristeći "rojeve" glisera punih eksploziva (preteča ubojitih pomorskih dronova koje danas Ukrajina koristi), aviona u niskom letu sa antibrodskim raketama i zemlja-more balističkih raketa.
Posle inicijalnog poraza "tima Amerika", organozatori su sve resetovali poput kompjuterske igre, ali sa pravilima koja su drastično favorizovala tu stranu, piše u svojoj analizi kanadski Mekenzi institut. Van Rajper je bio toliko zgrožen zbog narušavanja integriteta ove veoma ozbiljne simulacije da je otišao usred igre.
"Iz ovoga ništa nismo naučili. A kultura koja nije voljna da duboko razmišlja i testira sebe ne sluti na dobro u budućnosti", kazao je general svojevremeno.
Sada je situacija drastično drugačija nego u imaginarnom scenariju 2002. godine jer je Iran razvio hipersonične rakete, a neki od projektila imaju domet do čak 3.000 km. Takođe ima mnogo bliže veze sa Rusijom, kojoj je već isporučivao dronove Šahed, a sada od nje prima redovne isporuke naoružanja. Saveznici Irana takođe su ojačali, pre svega Hezbolah koji je stekao ratno iskustvo u Siriji i nagomilao ogroman balistički arsenal.
Još jedan faktor je iranski nuklearni program čiji stepen razvoja je u velikoj meri misterija, ali je Blinken 19. jula upozorio da je Iranu potrebna jedna do dve nedelje da proizvede dovoljno nuklearnog materijala za naoružanje.
Blokada Ormuskog moreuza zaustavila bi skoro 30 odsto svetske trgovine naftom
Rat sa Iranom, makar se svodio samo na vazdušnu kampanju, mogao bi da dovede do zatvaranja "žile kucavice" globalne trgovine naftom Ormuski moreuz. Kroz uski plovni put dužine 161 km, širine 34 km u obliku obrnutog slova "V", na ulazu u Persijski zaliv, dnevno prođe oko 15,5 miliona barela iz Saudijske Arabije, Iraka, Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Irana.
Njegova mala dubina čini brodove ranjivim na mine, a zbog blizine iranske teritorije plovila su otvorena za napade projektilima i presretanje patrolnim čamcima i helikopterima. Iran je u prošlosti više puta gađao trgovačke brodove koji su prolazili kroz ovo "usko grlo" i pretio je da će blokirati tranzit, kao odgovor na razorne američke sankcije i napade od strane Izraela.
Teheran tvrdi da je najnovoji slučaj zadržavanja prouzrokovan kršenjem pomorskih propisa, ali je kasnije utvrđena izraelska vlasnička veza. Kada je u aprilu 2023. zaplenio tanker na putu za SAD, tvrdio je da je brod udario u drugo plovilo. Ali, kako navodi Bloomberg, mnogi analitičari su taj potez povezali sa odmazdom za zaplenu broda natovarenog iranskom naftom od strane američkih vlasti kod malezijske obale na osnovu kršenja sankcija. U maju 2022. Iran je zaplenio dva grčka tankera i držao ih šest meseci, verovatno kao odgovor na zaplenu od strane grčkih i američkih vlasti iranske nafte na drugom brodu. Tovar je na kraju pušten, a grčki pomorci oslobođeni.
Iran nikada do sada nije pokušao da blokira Ormuski moreuz, čak ni tokom rata sa Irakom od 1980. do 1988. kada su obe strane napale ukupno 451 brod. Međutim, u slučaju otvorenog rata sa SAD i Izraelom, više ga ništa ne bi sprečavalo da cilja sve brodove koji prolaze tuda
Glavni brodski put koji pokriva skoro 30 odsto svetske trgovine naftom, pomno se prati zbog znakova poremećaja. Eskalacija sukoba između Irana i Izraela izazvala je novu zabrinutost. Dana 13. aprila, pre nego što je pokrenuo masivan napad raketama i dronovima na Izrael, Iran je rekao da je zaplenio kontejnerski brod koji je povezan sa Izraelom u blizini moreuza.
Komentari (0)