"Na teritoriji smo gde ima mnogo 'ako'": Komplikovana računica obuzdavanja esklalacije na Bliskom istoku

Još od napada Hamasa na Izrael 7. oktobra prošle godine i odgovora Izraela u vidu kopnene akcije u Gazi postoji strah od izbijanja sveopšteg rata na Bliskom Istoku. Mnogo je događaja od tada koji su delovali kao hod po ivici koja još nije pređena, međutim deluje da se hod nastavlja, a sa ivice lako može da se sklizne.

Situacija na Bliskom Istoku svakim danom je sve napetija. Mnoge zemlje su pozvale svoje građane da napuste Liban zbog straha od izbijanja šireg konflikta. Taj strah dolazi nakon što je Iran obećao da će se ozbiljno osvetiti Izraelu jer tu zemlju krivi za ubistvo političkog lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu prošle srede. Inače, Izrael nije komentarisao te navode.

Hanijeovo ubistvo je usledilo samo nekoliko sati pošto je Izrael ubio visokog komandanta Hezblaha Fuada Šukra u Bejrutu. Zapadni zvaničnici sada strahuju da bi Hezbolah, milicija i politički pokret u Iranu koji kontroliše Iran, mogao da igra ključnu ulogu u svakoj vrsti domazde, što bi onda moglo da izazove ozbiljan odgovor Izraela.  

Kako piše Sky News, malo je analitičara u regionu koji ne očekuju odgovor na dva uzastopna atentata, iako je Izrael priznao samo jedan. Oni napominju da se čini da je to neizbežno.

Otkazivanje letova i pozivi građanima da napuste Liban

SAD i druge zapadne zemlje diplomatskim naporima pokušavaju da deeskaliraju situaciju u regionu, ali sve veći broj letova ka aerodromu u Bejrutu se otkazuje ili suspenduje. SAD, Velika Britanija, Australija, Francuska, Kadana, Južna Koreja, Saudijska Arabija, Japan, Turska i Jordan su među zemljama koje su pozvale svoje građane da napuste Liban što pre je to moguće.  

Strahovi od eskalacije tenzija su najveći od kako je Hezbolah pojačao svoje napade na Izrael kao znak podrške Palestincima u Gazi. Većina nasilja od tada je bila ograničena na pogranične oblasti, a obe strane su pokazivale da nisu zainteresovane za širi sukob, piše BBC. 

Ipak, Hezbolah je obećao da će odgovoriti na Šukrovo ubistvo koje se dogodilo u uporištu grupe u južnom predgrađu Bejruta. Ali to se dogodilo nakon što je dvanaestoro dece i tinejdžera ubijeno u napadu na Golansku visoravan, za šta je Izrael okrivio Hezbolah.  

profimedia

U međuvremenu se razmena vatre između dve strane nastavlja. Hezbolah je saopštio da je lansirao dronove na vojnu kasarnu na severu Izraela u ponedeljak u ranim jutarnjim časovima. Izraelska vojska je saopštila da su dva vojnika ranjena. Dan pre toga je Hezbolah lansirao desetine raketa na grad Beit Hilel. Posle toga nije bilo izveštaja o žrtvama. Izraelske vazdušne snage su, očekivano, odgovorile udarima na mete u južnom Libanu.

Američka ambasada u Bejrutu je u izjavi u subotu rekla da oni američki građani koji planiraju da ostanu u Libanu treba da pripreme planove za vanredne situacije i da budu spremni da borave u skloništima određeno vreme.  

Pentagon je saopštio da raspoređuje dodatne vojne brodove i avione u region da bi pomogao Izraelu da se odbrani od mogućih napada Irana i saveznika. Inače, Iran je u aprilu ispalio oko 300 projektila i dronova ka Izraelu u znak odmazde zbog napada na njihovo diplomatsko predstavništvo u Siriji.  Mnogi veruju da bi osveta Irana ovog puta mogla da bude u sličnom obliku.  

Ujedinjeno Kraljevstvo je saopštilo da šalje dodatno vojno osoblje, konzularno osoblje i granične snage da bi pomogle u evakuaciji. Na građane Ujedinjenog Kraljevstva je apelovano da napuste Liban dok još ima komercijalnih letova.  

Britanski sekretar za spoljne poslove Dejvid Lemi je istakao da bi situacija u regionu mogla "vrlo brzo da se pogorša". 

Tanjug/AP/Hussein Malla

Za to vreme je vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Irana Ali Bageri Kani u telefonskom razgovoru sa šefom diplomatije EU Žozepom Boreljom rekao da će "Iran nesumnjivo iskoristiti svoje legitimno pravo da kazni Izrael".  

U petak je spiker na iranskoj državnoj televiziji upozorio da će "svet biti svedok vanrednih scena". Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je odgovorio: "Čuli smo pretnje sa svih strana, spremni smo za svaki scenario".

Dramatično povećan rizik od eskalacije

Viši istraživač na Barkl Centru za međunarodne studije Univerziteta Kalfornija Dalija Dasa Kaj je navela u tekstu za "Foreign Affairs" da tempo i priroda najnovijih izraelskih udara dramatično povećavaju rizik od eskalacije.

"Izraelski lideri nesumnjivo razumeju da će dva uzastopna ubistva, i činjenica da su metode ubisva maksimizirale iransko poniženje, verovatno pokrenuti Teheran i druge naoružane grupe da uzvrate", navela je ona. 

Pita se zašto Izrael povlači takve poteze i navodi da posle "sramote" od 7. oktobra, ovakvi napadu mogu da odaju utisak da je izraelska vojska ponovo nepobediva.  

"Izrael možda pomera granice u svojim regionalnim akcijama ne zato što se oseća jakim, već zato što se oseća slabim. U osnovi, u svoje odluke ugrađuje dugoročne strateške kalkulacije. Hamasov napad 7. oktobra je zadao razoran udarac njegovoj poziciji odvraćanja. Sada je Izrael voljan da preuzme veće rizike i troškove nastojeći da iskoristi taktičke prednosti u pokušaju da obnovi odvraćanje", navela je.

AP/Iranian Army

Pitanje koje se sada postavlja jeste kako će se dalje ovaj komplikovani sukob dalje odvijati? Osim u Iran, sve oči su uprte i u militantne organizacije koje podržava Teherean. To su, osim moćne grupe Hezbolah, i grupe u Iraku i Siriji, ali i Huti u Jemenu.

LIbanski akademik Amal Sad, koji je viši predavač međunarodne politike na Univerzitetu u Kardifu, veruje da Hezbolah i Iran ne vide drugu opciju osim da odgovore na ubistva.  

"Postoji razmišljanje da, ako Hezbolah ne odgovori na značajan način koji prelazi prethodne granice, onda ćemo skoro sigurno videti izraelsko bombardovanje i gađanje ciljeva u Dahijeu (uporište Hamasa u predgrađu Bejruta). Centar Bejruta bi mogao da bude sledeći", rekao je on za Sky News.

"Računica za odgovor - najdelikatniji čin balansiranja"

Kako piše AP u analizi, kalibracija odgovora Irana i Hezbolaha, bez izazivanja još veće eskalacije može da predstavlja najdelikatniji čin balansiranja u skoro godinu dana kolebanja po ivici šireg regionalnog rata. Međutim, računica za Hezbolah i Iran je različita.  

Vojni analitičar i predavač na Kraljevskom koledžu u Londonu Andreas Krig smatra da će Hezbolah osetiti potrebu da izvrši značajni uzvratni udar.

"Mislim da je Hezbolah pogođen mnogo teže i mnogo više u mesto koje boli, nego što je to slučaj sa Iranom. U sukobu između Izraela i Hezbolaha, ovo je velika eskalacija u kojoj Hezbolah mora da reaguje i to manje-više blagovremeno da bi se povratilo odvraćanje", naveo je.   

Ipak, veruje se da će Hezbolah verovatno nastojati da pogodi neku značajnu vojnu metu, kao što je baza vazduhoplovnih snaga u blizini Haife, i da će napad najverovatnije biti sračunat tako da izazove samo materijalnu štetu da bi se izbegla dalja eskalacija.  

profimedia

Za Iran je situacija nešto drugačija. Na neki način sve podseća na april, kada su Izrael i Iran rizikovali da uđu u rat posle napada na iranski konzulat u Damasku. Iran je uzvratio direktnim raketnim udarima na Izrael, ali je, zahvaljujući diplomatskim naporima, obuzdana dalja eskalacija.  

Ali sada ima nekoliko ključnih razlika, piše AP. Ubistvo Ismaila Hanijea se dogodilo na iranskom tlu, što je osramotilo Teheran. Ipak, neki analitičari veruju da bi odgovor mogao da bude blaži zbog toga što meta nije bila iranska figura, ali Teheran je ipak obećao oštar odgovor.  

Izvršni potpredsednik Kvinsijevog instituta za odgovornu državu Trita Parsi očekuje da će odgovor Irana biti još jedan direktan udar na Izrael.  

"Udar na Hanijea nije bio samo na iranskoj teritoriji, već i u Teheranu. To je bilo tokom inauguracije. Nije važno ko je meta, da li je Iranac ili nije", rekao je on.  

Kaže da Iranci verovatno osećaju da je napad u aprilu povratio odvraćanje u kratkom roku, i da bi sada trebalo učiniti mnogo više da bi se uspostavila ravnoteža snaga. Parsi veruje da je, uprkos diplomatskoj akciji, bilo mnogo sreće u tome da eskalacija u aprilu ostane ograničena.  

Viši istraživač na Karnegi centru za Bliski Istok Mohamed Hadž Ali je rekao da, ako uzvratni napad ne izazove izraelske žrtve širi konflikt i dalje može da se izbegne.  

Ipak je dodao: "Na teritoriji smo gde ima mnogo 'ako' da bi se izbegao rat, a ovo ne sluti na dobro".