Evropa

Kada se završava toplotni talas u Evropi? Stručnjaci predviđaju datum, ali i oluje koje bi mogle da uslede

Komentari

Autor: Euronews

19/07/2024

-

17:01

Kada se završava toplotni talas u Evropi? Stručnjaci predviđaju datum, ali i oluje koje bi mogle da uslede
Toplotni talas u Rimu - Copyright Tanjug AP/Cecilia Fabiano/LaPresse via AP

veličina teksta

Aa Aa

"Klimatske promene pogoršavaju ove vrućine", upozoravaju stručnjaci. Posle nekoliko "pakleno vrelih" dana koji su bili širom južne Evrope, ljudi sada traže mali predaha od julskih toplotnih talasa.

Ekstremne vrućine koje su ovog meseca zahvatile mnoge južne i istočne zemlje delimično su izazvane talasom toplog vazduha iz severne Afrike. Mediji izveštavaju da su vrućine jedan od razloga zbog čega je veći broj ljudi umrlo u Italiji, a i dalje se izdaju upozorenja o ekstremnoj toploti za zemlje i to od Portugala do Rumunije i Kipra.

Međutim, očekuje se da će smrtonosna vrućina konačno nestati u mnogim mestima tokom vikenda i sledeće nedelje. U svakom slučaju ovaj toplotni talas, za sada, dobija epitet jednog od najdužih i definitivno će ostati upamćen neko vreme. 

Zašto je toplotni talas južne Evrope trajao tako dugo?

Meteorolog u meteorološkoj službi Veather & Radar Lars Lovinski objašnjava za Euronews da sve ima veze sa prilično upornim vremenskim obrascima.

"Južni i istočni delovi Evrope bili su pod onim što nazivamo grebenom visokog pritiska (poznatog i kao toplotna kupola), u suštini veliko područje visokog pritiska sa dosta veoma toplog vazduha koji se ne kreće mnogo", kaže.

Nasuprot tome, dodaje, oblasti niskog pritiska sa hladnijim i promenljivijim uslovima dominiraju slikom bliže Atlantiku. 

Severna Evropa je pošteđena užarene vrućine zbog mlaznog toka: trake brzog vazduha u gornjim nivoima atmosfere koja razdvaja ova dva vremenska režima.

Kako Lovinski objašnajva, tamo gde se susreću dve vazdušne mase, od južne Francuske i Alpa do baltičkih država, bilo je nekoliko ciklusa jake kiše i jakih grmljavina sa velikim gradom i jakim vetrovima.

Kada se predviđa da će prestati toplotni talasi u južnoj Evropi?

Temperature su bile od šest do 12 stepeni Celzijusa iznad prosečnih vrednosti za to doba godine, izazivajući požare i zahtevajući rekordnu potrošnju energije. Neke zemlje su morale da regauju ovim povodom i da realizuju određene planove uključujući otvaranje klimatizovanih prostora i zabranu rada na otvorenom radi zaštite ljudi.

Neobično toplo vreme će se nastaviti još nekoliko dana, prema Veather & Radar-u, sa temperaturama ponovo na 35 do 40 stepeni Celzijusa u mestima kao što su Srbija, Italija, Albanija, Grčka, Rumunija i Bugarska.

Međutim, Lovinski kaže da je dobra vest to da su ekstremne vrućine sada iza nas.

"Ovaj prodor hladnijeg i svežeg vazduha početkom sledeće nedelje takođe bi mogao da izazove jake oluje sa grmljavinom na mestima, posebno širom Balkana", kaže.

Italijanski sajt za vremenske vesti IlMeteo takođe upozorava na ovu mogućnost, sa grmljavinom koja se predviđa u mnogim delovima zemlje u nedelju.

Uprkos smanjenju toplotnog talasa, temperature će i dalje ostati visoke do kraja meseca. Lovinski prognozira temperature od niskih do srednjih 30 stepeni Celzijusa za mnoga mesta u južnoj Evropi do 25. jula.

Koliko se još ekstremnih toplotnih talasa očekuje širom Evrope ovog leta?

S obzirom na veliki vremenski obrazac koji stoji iza toga, prognostičari su uočili da ovaj trenutni toplotni talas dolazi mnogo ranije. Prvi znaci se naslućuju već krajem juna.

Međuitm, predviđanje toplotnih talasa - posebno njihovog intenziteta i trajanja - ostaje izazov, a stručnjaci nisu sigurni šta se očekuje do kraja leta.

Viši meterolog AccuVeather-a Tajler Rojs kaže da je malo verovatno da ćemo videti reprizu ovonedeljne vrućine od Italije do Ukrajine.

"Veća je verovatnoća da će se lokalizovana ekstremna toplota (35C+) desiti dan ili dva u isto vreme na tipičnim lokacijama, posebno sredinom avgusta. Izgleda da postoji mogućnost da se u drugoj polovini avgusta temperature vrate na 30 do 35 stepeni Celzijusa na neko vreme", kaže.
Za Lovinskog, veći izazov je prenošenje rizika koji dolaze sa produženim toplotnim talasima.
"Ekstremne, a ponekad i rekordne, temperature koje smo videli u proteklih nekoliko dana takođe su jasan pokazatelj da klimatske promene pogoršavaju ove vrućine", kaže on.

Kako kaže, nove okolnosti u kojma se nalazimo utiče i na to da mora da se razmišlja dugoročnije jer je izvesno da će se ovakvi toplotni talasi ponavljati.

"Toplotni talasi sada imaju tendenciju da budu intenzivniji, a to uključuje i noćne temperature. Prenošenje tog rizika i kako pripremiti ljude, životinje i infrastrukturu (mislimo na klimatizaciju i dodatno opterećenje na električnim mrežama, na primer) je sve važnije", kaže.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa