Igre 
Da li će desnica doneti "tektonske promene"? 400 miliona Evropljana bira novi saziv Evropskog parlamenta
Komentari07/06/2024
-22:31
Na Starom kontinentu održavaju se jedni od najznačajnijih izbora u 2024. godini. Od 6. do 9. juna, u 27 država članice Evropske unije, oko 400 miliona evropskih građana bira 720 predstavnika za novi saziv Evropskog parlamenta.
Na Evropskim izborima građani Evropske unije biraju predstavnike svoje zemlje koji će zastupati njihove interese u parlamentu. Ove godine bira se 15 više u odnosu na 2019. Broj članova Evropskog parlamenta, koje ima svaka zemlja, proporcionalan je njenom broju stanovnika. Nemačka, najmnogoljudnija zemlja Evropske unije, ima ih 96. Malta, Luksemburg i Kipar imaju minimalan broj od po šest poslanika.
Iako se izbori zovu evropski, na njima se nadmeću nacionalne političke stranke. Na primer, nemačke Socijaldemokrate ili španska Narodna partija. Ali, kada se članovi Evropskog parlamenta biraju sa nacionalnih lista, skloni su da postanu deo transevropskih političkih grupa. U ovom sazivu Evropskog parlamenta ima osam takvih grupa.
Najveća je Evropska narodna partija (EPP) širokog desnog centra. Slede je socijalisti i demokrate koji okupljaju stranke levog centra. Na drugoj strani ideološkog spektra su Evropski konzervativci i reformisti (ECR). Postoji mnoštvo drugih grupa, počevši od Obnove, koju čine centrističke liberalne stranke kao što je Renesansa francuskog predsednika Emanuela Makrona. Tu su i Zeleni, dok su u poslednjoj grupi nezavisni poslanici.
U većini zemalja potrebno je da glasač bude punoletan. To ne važi za Nemačku, Austriju i Belgiju, gde može da se glasa sa 16 godina, dok je u Grčkoj minimalna starosna granica 17 godina. U malom broju zemalja, među njima u Luksemburgu i Bugarskoj, glasanje je obavezno.
Euronews Kocka: Šta su najvažnija pitanja za Evropljane
Oni koji po prvim informacijama mogu da budu zadovoljni glasanjem, poput Gerta Vildersa iz Partije za Slobodu u Holandiji, ne kriju svoje zadovoljstvo ni na društvenim mrežama, a oni koji se nadaju da će i u budućem mandatu obavljati najvažnije funkcije u okviru Evropske komisije, poput Ursule fon der Lajen, pozivaju Evropljane da u što većem broju izađu na izbore i spreče dalje slabljenje Evrope.
Opšta procena uoči ovog glasanja bila je da će desničarske snage u EP znatno ojačati, da će EP praktično biti gurnut u desno po brojnim pitanjima i stoga, vremenom, da će eventualni uspeh desnice na ovim izborima ih ojačati i na nacionalnom nivou.
Povezane vesti
Šta je zapravo važno Evropljanima? Dve trećine anketiranih Evropljana kažu da bi EU morala da se suoči sa sve većim rastom cena. Procenjuje se i da će ilegalna migracija ostati važna tema i u narednom mandatu EP, jednako kao i zajednička bezbednosna politika EU.
A možda jedna od najvažnijih stvari tokom narednog mandata EP, biće i ispunjenje uslova, odnosno smanjenje emisije gasova staklene bašte za 55 odsto. Takođe, veoma ubrzani razvoj veštačke inteligencije. Biće nešto sa čim će morati da se suoči i novi Evropski parlament, jer veštačka inteligencija sve više utiče na živote običnih ljudi.
Takođe, u ekonomskom smislu Evropa sve više zaostaje i za Amerikom i za Kinom.
Ko će pobediti i kako će na kraju izgledati Evropski parlament znaćemo naravno kada budu izbrojeni glasovi, ali mnogi procenjuju da su ovi izbori prilika za evropske glasače da kazne svoje vlasti na nacionalnom nivou. Ipak ima i onih koji umanjuju značaj izbora za Evropski parlament, pa tako, Politico piše da su oni zapravo glasanje za ljude za koje nikada nismo čuli kako bi oni dobili posao u telu, čije postojanje i smisao mnogi mogu da objasne tek ako se pomognu Vikipedijom.
Kakva atmosfera vlada u Briselu pogledajte u uključenju dopisnice Euronews Srbija Teodore Vasiljević u videu ispod:
Na temu evropskih izbora u emisiji Euronews Svet govorili su Jakov Devčić, direktor Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu, kao i Sava Mitrović iz Centra za evropske politike.
"Izbori za evropski parlament će doneti novi saziv, koji će nakon predloga Evropskog saveta potvrditi i novog predsednika ili novu-staru predsednicu Evropske komisije, a samim tim nakon toga i ostatak Komisije koja je jedan izvršni organ Evropske unije i neko bi je kolokvijalno mogao nazvati i vladom Evropske unije. Tako da iz jednog zakonodavnog tela će proizaći izvršno telo odnosno Evropska komisija, a naravno Evropski parlament je i, zajedno sa Savetom EU zakonodavac, koji usvaja regulative, direktive i ostale pravne akte koji onda utiču i direktno i neposredno na život građana Evropske unije", objašnjava Mitrović osnove funkcionisanja EU.
Euronews/Screenshot
Povezane vesti
Devčić je napomenuo geopolitičku ulogu Evropske komisije, posebno zbog rata u Ukrajini, ali pominje i očekivanja da novi sastav ovog tela posle izbora jače promoviše proširenje.
"Kad pogledamo kraću istoriju evropske politike, imali smo predsednika Evropske komisije, Žan Klod Junkera, koji je pričao o tome da je Evropska komisija politička komisija, da ona želi da se umeša u pitanja članica Evropske unije. Onda smo imali, ili imamo još Ursulu fon der Lajen, koja je trenutna predsednica Evropske komisije, koja je pričala ontome da je njena Komisija geopolitička Komisija. Naravno još se uvećao i ubrzao taj trend kroz rat Rusije protiv Ukrajine. I sada sam, eto, čuo prošle nedelje da se očekuje i da će se očekivati da sledeća Komisija bude Komisija proširenja. Samim tim, ja mislim da ima puno pitanja, ali isto i očekivanja, da nova Evropska komisija, koja će da izađe iz ovih evropskih izbora, bude još snažnija, kada pričamo o proširenju i članstvu svih zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj Uniji", kaže analitičar.
Euronews/Screenshot
Devčić kaže da svakako zabrinjava da u svim evropskim zemljama imamo jačanje desnice, a to je odgovor na rat u Ukrajini i migrantsku krizu.
Povezane vesti
"Desničari koji imaju jednostavne odgovore na teška pitanja, oni dobijaju podršku", rekao je Devčić.
Međutim, Mitrović kaže da ne misli da će doći do radikalnog zaokreta.
"Mislim da je to nešto što je prisutno više u medijskom narativu. Istraživanja pokazuju da će doći do jačanja grupacije koja sebe naziva Evropa konzervativaca i reformista. Reč je o jednoj konzervativnoj desnici i po svojim stavovima radikalnijoj od mejnstrim grupacija u EP, ali ne tako ekstremnoj kao što je to grupacija Identitet i demokratija. Da bih približio gledaocima, u grupaciji Identitet i demokatija nalazi se partija Marin Le Pen, dakle, Nacionalnog okupljanja, dok su, recimo, u ECR tu ipak proevropski lideri tradicionalnih shvatanja, vrlo konzervativnih stavova, poput Đorđe Meloni, na primer, iz Italije i njene partije Braća Italije, Voksa iz Španije, ili partije Kačinskog u Poljskoj", objašnjava analitičar.
On takođe kaže da sva istraživanja takođe pokazuju da će tradicionalne partije demokratskog centra, Evropska narodna partija, socijaldemokrate i grupacija Obnovimo Evropu, ipak imati dovoljno poslaničkih mesta da potvrde izbor novog predsednika Evropske komisije i samu Komisiju kada za to dođe vreme.
Celu emisiju Euronews Svet pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)