Igre 
Padaju poslednje barijere ka nuklearnom ratu: Putin uputio neviđenu pretnju, na udaru ciljevi ključni za opstanak Rusije
Komentari01/06/2024
-20:30
Na osnovu izjava zvaničnika i razvoja situacije na terenu rat u Ukrajini krupnim koracima grabi ka globalnom nuklearnom sukobu, dok i poslednje barijere koje su branile svet od uništenja pucaju.
Samo proteklih desetak dana, još pre nego što su SAD i druge NATO sile dale dozvolu Ukrajini da koriste njihovo oružje na teritoriji Rusije, bili smo svedoci do sada nezapamćene serije eskalacija, počev od napada dronovima na ruski radarski kompleks u Armaviru, čija je svrha da prati lansiranje nuklearnih balističkih raketa sa juga.
Na fotografiji sa društvenih mreža se vide oštećenja na ogromnim objektima sa dometom od oko 6.000 kilometara, koji su jedan od 10 "Voronjež" sistema raspoređenih po zapadnim i južnim obodima Rusije sa zadatkom da što ranije upozore Moskvu na dolazak interkontinentalnih balističkih projektila.
"Voronjež" je ključni deo strateškog sistema za rano upozorenje na nuklearni napad uz druge radare "Dnjepar", "Darjal", "Volga", "Don-2N" i "Razvjaska". Drugi element su sateliti iz sovjetskog sistema "Oko", ali i modernog sistema "Kupola", koji po najnovijim procenama ima četiri operativna satelita. Rusija takođe ima opservatoriju "Okno" u Nureku, blizu granice sa Tadžikistanom, koja prati objekte na udaljenosti do 40.000 kilometara od Zemlje, kao i "Kruna" radarski sistem, koji takođe prati objekte u svemiru.
profimedia
Ovo su sistemi od kojih potencijalno zavisi opstanak Rusije, ali i čitavog sveta jer bi stvaranje "slepih tačaka", pored toga što je snažan povod za rat, stavilo Moskvu u poziciju da ne može da reaguje na vreme, zbog čega bi mogla da lansira sopstveni nuklearni napad, prema pisanju specijalizovanog portala The War Zone. Pored toga, ruska nuklearna doktrina osmišljena je da preživi prvi udar jer se neke rakete automatski lansiraju čak iako je kompletna komandna strukruta uništena, a poput američke, raspolaže sa podmornicama koje bi preživele početak rata.
Ozbiljnost ovog napada, koji nema pandan čak ni iz perioda Hladnog rata, kada je ceo svet strepeo za opstanak, prepoznali su i neki NATO stručnjaci, ali je on u velikoj meri propraćen kao bilo koja druga vest sa fronta.
"Napad na takvu metu nije dobra ideja. U interesu je svih da ruski sistem upozorenja na balističke rakete dobro funkcioniše, posebno u periodima napetosti", upozorava norveški vojni analitičar Tord Are Iversen na mreži X, ukazujući da takvi radari ne brane samo nuklearne sile u čijem su posedu već celu planetu.
Povezane vesti
Zastrašujuća pretnja Putina "malim, gusto naseljenim zemljama"
Iako Rusija nije zvanično reagovala na napad, niti priznala da je do oštećenja došlo predsednik Vladimir Putin je tokom posete uzbekistanskoj prestonici Taškent, odgovarajući na pitanja novinara, uputio dosad najstrašniju pretnju Zapadu. Prvo je, upitan da prokomentariše izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da Ukrajina može sa NATO oružjem da radi šta hoće jer ono postaje njeno čim joj ga daju, rekao da napade takvim naoružanjem vrše direktno NATO armije.
"Ako govori o potencijalnom napadu na teritoriju Rusije preciznim oružjem dugog dometa, on, kao čovek na čelu vojno-političke organizacije, iako je civil kao i ja, treba da bude svestan činjenice da se dalekometno precizno oružje ne može se koristiti bez izviđanja iz svemira. To je moja prva poenta. Druga je da konačan izbor cilja i ono što se naziva misija lansiranja mogu izvršiti samo visokokvalifikovani stručnjaci koji se oslanjaju na ove izviđačke podatke, podatke tehničkog izviđanja. Za neke sisteme za napade, kao što je "Storm Šedou", ove misije lansiranja se mogu pokrenuti automatski, bez potrebe za upotrebom ukrajinske vojske. Ko to radi? Oni koji proizvode i oni koji navodno isporučuju ove udarne sisteme Ukrajini. To se može i dešava bez učešća ukrajinske vojske", rekao je ruski predsednik.
Alexander Kazakov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
On takođe smatra da prilikom korišćenja raketa ATACMS celu misiju obavljaju predstavnici NATO zemalja, dok moguća ukrajinska posada samo unosi podatke pre lansiranja.
Putin zatim preti zvaničnicima poput Stoltenberga, posebno iz Evrope da pripaze kada pričaju o dubokim udarima na Rusiju, implicirajući da se i sami mogu naći na meti takvih udara.
"Dakle, ovi zvaničnici iz zemalja NATO-a, posebno oni koji žive u Evropi, posebno u malim evropskim zemljama, treba da budu potpuno svesni šta je u pitanju. Treba da imaju na umu da su njihove zemlje male i gusto naseljene, što je faktor na koji treba računati pre nego što počnu da govore o udarima duboko u rusku teritoriju. To je ozbiljna stvar i, bez sumnje, mi to veoma pažljivo posmatramo", upozorio je Putin.
Obustava ključnog sporazuma o balističkim raketama
Još jedna zastrašujuća izjava došla je od ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, koji je poručio da Rusija, pored obustavljanja moratorijuma na raspoređivanje raketa srednjeg i kratkog dometa, može preduzeti i druge korake nuklearnog odvraćanja, ako SAD rasporede svoje rakete u Evropi i Azijsko-pacifičkom regionu.
"Sprovođenje planova Amerikanaca o razmeštanju raketa srednjeg i kraćeg dometa neće ostati bez naše reakcije, konkretno u ovom slučaju napuštanja jednostranih samoograničenja koje je uvela Rusija nakon povlačenja SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF). Ne isključujemo dodatne korake u oblasti nuklearnog odvraćanja, jer će američke rakete na isturenim pozicijama moći da pokriju komandna mesta i lokacije naših nuklearnih snaga", rekao je Lavrov za RIA Novosti.
Tanjug/AP/Sergei Ilnitsky
Povezane vesti
Vašington se povukao iz INF sporazuma 2019. optuživši Moskvu da ga je prekršila, nakon čega je Putin potpisao suspenziju sporazuma, a kasnije predlagao ograničenja na projektile srednjeg i kratkog dometa u Evropi i Aziji. Komandant američkih kopnenih snaga u oblasti Pacifika Čarls Flin najavio je u aprilu postavljanje raketa srednjeg dometa u Indo-Pacifik u bliskoj budućnosti.
Inače INF sporazum je bio jedna od najjačih barijera ka nuklearnom ratu. Potpisali su ga 1988. Mihail Gorbačov i Ronald Regan i njime su zabranjene konvencionalne i nuklearne zemlja-zemlja balističke i krstareće rakete dometa od 500 do 1.000 i od 1.000 do 5.500 kilometara. Do maja 1991. eliminisano je 2.692 projektila na obe strane, posle čega su inspektori sledećih 10 godina vršili inspekcije na teritoriji rivala.
Nuklearne vojne vežbe
Podsetimo, Rusija je početkom maja izvela vojnu vežbu upotrebe taktičkog nuklearnog oružja, nakon izjave o predsednika Francuske Emanuela Makrona o mogućnosti slanja trupa u Ukrajinu i britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Kamerona da Ukrajina ima pravo da koristi britansko oružje za udare unutar Rusije. Po nedavnoj tvrdnji ruskog FSB-a NATO takođe uvežbava nuklearne udare na rusku teritoriju u blizini granice.
Povezane vesti
"Blizu ruske granice se povećava izviđačka aktivnost NATO-a, pojačava se intenzitet operativne borbene obuke trupa alijanse, tokom koje se razrađuju scenariji za izvođenje borbenih dejstava protiv Ruske Federacije, uključujući i izvođenje nuklearnih udara na našu teritoriju", rekao je za RIA Novosti prvi zamenik direktora i načelnik granične službe FSB Vladimir Kulišov.
Tanjug/ AP Photo/Jon Gambrell
On je dodao da "ova situacija zahteva preduzimanje adekvatnih mera za zaštitu i čuvanje granica", što je još jedan u nizu veoma zabrinjavajućih signala.
Sporadična upozorenja na katastrofu u moru letargije
Približavanje trećem i verovatno poslednjem svetskom ratu, mnogo je mirnije propraćeno u svetu nego, na primer, za vreme Kubanske raketne krize 1962. i dekade 60-ih, kada su čak i deca u školama vežbala šta da rade u slučaju nuklearnog napada, iako im to ne bi pomoglo. Izostaju i snažne poruke na uzdržanost vodećih svetskih lidera, izuzev sporadičnog podizanja uzbune od strane manjih zemalja.
Primer toga je Mađarska, koja je od samog početka rata upozoravala da on može dovesti do katastrofe na Starom kontinentu, čiji je ministar inostranih poslova Peter Sijarto nedavno poručio da je ta zemlja šokirana izjavama o slanju zapadnih trupa u Ukrajinu, mogućoj upotrebi nuklearnog oružja ili čak uvođenju obavezne vojne obaveze u Evropi.
Na konferenciji za novinare kojoj je prisustvovao sa svojim beloruskim kolegom Sergejem Alejnikom, Sijarto je rekao da se obe zemlje svakodnevno suočavaju sa "dramatičnim posledicama" rata u Ukrajini, navodi se u saopštenju mađarskog Ministarstva spoljnih poslova, preneo je MTI.
TANJUG/ STR/ nr
"Mi Mađari smo već platili ogromnu cenu, bez obzira na to što to uopšte nije naš rat... Cilj Mađarske je jasan: želimo da ostanemo podalje od tog rata u susednoj Ukrajini", rekao je Sijarto.
On je istakao da nema vojnog rešenja za rat, dodajući da "na bojnom polju postoje samo smrt i razaranja".
Manje oštru, ali makar izjavu u istom smeru uputio je i njegov italijanski kolega Antonio Tajani, rekavši da Ukrajina nema dozvolu Italije da koristi oružje koje joj isporuči ta zemlja da cilja mete na teritoriji Ruske Federacije, već ga isključivo može koristiti "da bi se odbilo rusko napredovanje i garantovala sloboda zemlje".
Tanjug/AP/Virginia Mayo
Tajani je rekao da Italija odbacuje rat i da ne može da obezbedi oružje za napad na Rusiju na teritoriji te zemlje, prenosi rimski list Fato kotidijano.
"Italijansko oružje može se koristiti samo na teritoriji Ukrajine da bi se odbilo rusko napredovanje i garantovala sloboda zemlje. Jedno je koristiti ovo oružje na okupiranoj teritoriji, jedno je braniti Ukrajinu, drugo je reći da smo u ratu sa Rusijom", rekao je on.
Komentari (0)