Da li je nuklearna apokalipsa izvesnija od klimatske: Dok Rusija testira rakete, u Evropi se sve više priča o novom ratu
Komentari10/12/2023
-17:00
Bivši ministar spoljnih poslova Nemačke i član partije Zelenih, Joška Fišer, izjavio je u nedelju da bi Evropska unija trebalo da nabavi sopstveni nuklearni arsenal, što je najnoviji uznemirujući signal da bi moglo doći do eskalacije rata u Ukrajini, ili čak globalnog nuklearnog sukoba.
On je u intervjuu za "Cajt" (Die Zeit) naveo da EU "mora da obnovi sposobnost odvraćanja", imajući u vidu ruske akcije u Ukrajini, kao i da bi Unija trebalo da bude u stanju da se sama brani ako zahladne odnosi sa SAD.
"Svet se promenio, Putin takođe koristi nuklearnu ucenu. Sve dok imamo suseda Rusiju koja sledi Putinovu imperijalnu ideologiju, ne možemo da ne odvraćamo takvu Rusiju", kazao je Fišer i dodao da je to nemoguće postići uz balansirane budžete.
Inače, njegova izjava je prošla "ispod radara" za vreme Klimatskog samita COP 28 u Dubaiju, na kojem se raspravljalo o drugoj vrsti potencijalne katastrofe - globalnom zagrevanju.
Političar u penziji takođe smatra da je Evropi potrebno i više konvencionalnog oružja.
"To je lekcija koju učimo od Ukrajine. Ukrajini je hitno potrebna efikasna protivvazdušna odbrana. Takođe je i nama kao Evropi hitno potrebna efikasna protivvazdušna odbrana. Moramo to da uradimo zajedno", upozorava Fišer.
Podsetimo, dok je bio ministar spoljnih poslova i vicekancelar od 1998. do 2005. Fišer je podržao NATO bombardovanje SR Jugoslavije, kao i slanje nemačkih trupa u Avganistan.
Inače, jedina članica EU koja poseduje nuklearno oružje je Francuska, dok je druga evropska zemlja sa nuklearnim sposobnostima Ujedinjeno Kraljevstvo.
Petr Pavel: NATO se sprema za intenzivan sukob
Ovaj apel ima dodatnu težinu ako se sagleda u kontekstu drugih izjava poput one češkog predsednika i generala u penziji Petra Pavela da NATO smatra Moskvu najvećom pretnjom, i sprema za intenzivan sukob. On je tokom samita Višegradske grupe prošlog meseca kazao i da su se sve četiri članice (Slovačka, Mađarska, Češka i Poljska) "složile da je u njihovom najjačem interesu da Ukrajina uspe", preneo je tada Asošiejted pres.
Ipak, njegova izjava je naigled u suprotnosti sa kritikama vojne pomoći Kijevu od strane mađarskog premijera Viktora Orbana. Takođe treba naglasiti da je Slovačka, posle dolasta Roberta Fica na čelo vlade, obustavila isporuku oružja Ukrajini.
Prozor od tri godine za pripremu za rat
Međutim, iz četvrte članice Poljske, nedavno je stigla uznemirujuća procena Nacionalnog biroa za bezbednost (BBN) da istočno krilo NATO-a ima prozor od tri godine da se pripremi za sukob. Ta analiza daje zemljama koje se graniče sa Rusijom manje vremena od prethodne koju je objavio nemački Savet za međunarodne odnose da bi mir mogao da traje 5 do 10 godina.
Šef BBN-a Jacek Sivijera nazvao je nemačku analizu previše optimističnom.
"Ova analiza je u skladu sa studijama objavljenim u SAD. Međutim, po mom mišljenju, vremenski okviri koje su izneli nemački analitičari su previše optimistični. Ako želimo da izbegnemo rat, onda zemlje NATO-a na istočnom krilu treba da usvoje kraći, trogodišnji rok pripreme za konfrontaciju. To je period kada se na istočnom krilu mora stvoriti potencijal koji će pružiti jasno odvraćanje od agresije", kazao je Sivijera, prenosi Warsaw Business Journal.
Rusija testira nove, sve razornije rakete
Sa druge strane, Rusija je punom parom krenula u trku nuklearnim naoružanjem, otkako je u februaru Putin suspendovao START sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između te zemlje i SAD i u junu rasporedila taktičke nuklearne rakete u Belorusiji.
Kremlj je zatim u oktobru objavio zastrašujući snimak u kojem ministar odbrane Sergej Šojgu prepričava Putinu detalje vežbe lansiranja "masivnog" nuklearnog udara. Scenario vežbe je bio testiranje sposobnosti da se odgovori na neprijateljski napad tom vrstom naoružanja. Tom prilikom je na dalekom istoku lansirana "Jars" interkontinentalna balistička raketa, dok je još jedan projektil lansiran sa nuklearne podmornice u Barencovom moru.
Prethodno je Putin objavio da je Rusija izvršila "uspešan finalni test" krstareće rakete na nuklearni pogon pod imenom "Burevestnik" sa procenjenim dometom između 10.000 i 20.000 kilometara.
Još jedan test nuklearnog naoružanja Rusija je obavila početkom novembra kada je iz nuklearne podmornice "Car Aleksandar Treći" u Belom moru lansirana nova "Bulava" interkontinentalna krstareća raketa dometa oko 8.000 kilometara. Ona je u stanju da nosi šest nuklearnih bojevih glava, a u jednu podmornicu klase "borej" staje 16 takvih projektila.
Izraelska Samsonova opcija
Za to vreme na području Gaze besni brutalni rat između Hamasa i Izraela, u kojem je već stradalo više od 20.000 civila. Ni tu nisu izostale pretnje nuklearnim oružjem, pa je tako početkom prošlog meseca ministar u vladi premijera Benjamina Netanjahua, Amihai Elijahu izjavio u intervjuu za radio da bi "nuklearna opcija" bila jedno od rešenja za Gazu. Na taj način je Izrael implicitno priznao da poseduje nuklearno naoružanje, nakon što je to decenijama bila "javna tajna".
Naime, 1965. godine je iz američkog postrojenja "Apolo" u Pensilvaniji nestalo oko 100 kilograma uranijuma spremnog za izradu nuklearnih bojevih glava. Nakon toga je 1968. izraelski uzbunjivač Mordekaj Vanunu, koji je bio tehničar na nuklearnom programu, izneo u javnost da ta zemlja radi na ovom tipu oružja. U međuvremenu su pojedini izraelski lideri nagoveštavali postojanje nuklearnog arsenala, ali on nikada nije zvanično potvrđen. Bivši američki predsednik Džimi Karter je 2008 izjavio da Izrael poseduje "150 ili više" komada nuklearnog oružja.
Još jedna uznemirujuća "javna tajna" je nezvanična "Samsonova opcija", o kojoj se u Izraelu priča kao o poslednjem činu prkosa u slučaju da opstanak države bude ugrožen. Ime su joj dali vojni analitičari, a vodi poreklo od biblijskog sudije Samsona, koji je, prema mitu, rukama razmaknuo stubove Filistinskog hrama, srušivši krov i ubivši sebe, zajedno sa Filistincima (naziv za antički narod koji je živeo na području Palestine).
"U svakom ozbiljnom strateškom proračunu, „Samsonova opcija“ se ne odnosi samo na trzaj čiste nacionalne osvete u krajnjoj nuždi, već na svrsishodan skup specifičnih operativnih pretnji. Kada se ispita zajedno sa izraelskom, još uvek namerno dvosmislenom nuklearnom strategijom, (doktrinom koja se najčešće naziva izraelska „bomba u podrumu“), postaje očigledno da su ovi pažljivo oblikovani preteći stavovi dizajnirani da poboljšaju izraelsko nuklearno odvraćanje", navodi se analizi Instituta za moderni rat, pri američkoj elitnoj Vest Point vojnoj akademiji.
Komentari (0)