Biznis vesti

Kako su Amerikanci došli do 37 odsto carine na uvoz iz Srbije: Koji sektori mogu da budu ugroženi novim tarifama?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/04/2025

-

17:01

Euronews Serbia

veličina teksta

Aa Aa

Američki predsednik Donald Tramp je ono što najavio i uradio. Uveo je carine za uvoz u SAD i to 10 odsto za celokupni uvoz u Sjedinjene Američke Države i recipročne mere carine za približno 60 zemalja i teritorija. U toj grupi je i Srbija koja će se suočiti sa američkim carinama od 37 odsto, što je obrazloženo time, kako je navedeno, da Srbija naplaćuje dvostruko veću carinu u iznosu od 74 odsto na uvoz robe iz SAD. Postavlja se pitanje šta čeka Srbiju nakon što nam je Tramp uveo carine od 37 odsto i koji sektori mogu biti ugroženi.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Velimir Lukić kaže za Euronews Srbija da je razmena Srbije sa SAD prilično skromna, oko 1,5 milijardi dolara na godišnjem nivou. 

"I opet ostvarujemo deficit a ne suficit u razmeni, što znači da više uvozimo nego što izvozimo u SAD", rekao je on. 

Profesor kaže da kada se pogleda šta Srbija izvozi u SAD, možda je i to razlog što se Srbija nalazi u toj kategoriji 37 odsto carinske stope. 

"Mi najviše izvozimo gume, to su proizvodi nerazvrstana roba, izvozimo neke proizvode namenske industrije, a uvozimo najvećim delom avio komponente, neke sofisticirane opreme. Ne treba zanemariti ni IT sektor i razmenu usluga u tom delu koja iz godinu u godinu raste i pokazuje stabilan rast", rekao je profesor. 

Na pitanje koji će sektori privrede biti najviše pogođeni, profesor je govorio o kompanijama u Srbiji i njihovom vlasništvu, a koje treba da izvoze u SAD, navodeći da su uglavnom to kompanije koje su u stranom vlasništvu, a na koje će se takođe odnositi carinska stopa 37 odsto. 

"Dakle, gleda se zemlja proizvodnje, ne gleda se poreklo kapitala, iako je poreklo kapitala američko", rekao je Lukić. 

Da u ovom trenutku nismo sigurni na koji način će te carine funkcionisati kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. 

"Da li to znači da sva roba koja se izvozi iz Srbije u Ameriku, u vrednosti od 620 miliona evra, kako je to bilo prema podacima za 2024. godinu, da li će biti ocarinjena sa 37 procenata? Ukoliko da, onda zaista to predstavlja veliki udar na konkurentnost naše robe tamo. Međutim, ako pogledamo recimo da smo dosta izvozili proizvoda i opreme namenske industrije, imajući u vidu sada politiku EU da pokrene naoružavanje svojih armija u cilju povećanja bezbednosti u okviru ovih sadašnjih geopolitičkih prilika, onda vrlo lako ta roba može naći novog kupca", rekao je on za Euronews Srbija. 

Euronews Serbia

On navodi da se postavlja pitanje da li se to što je najavljeno da će svi automobili koji se u inostranstvu proizvode, a uvoze u SAD biti ocarinjeni 25 procenata, kao i autodelovi, odnosi i na automobilske gume, provodnike, setove za paljenje motora i kablove

profimedia

 

"Da li će to jednostavno biti ocarinjeno sa 25 procenata ili sa 37, kako je to procenjeno od strane američke administracije? Naravno, mi se zaista i čudimo kako to, ukoliko je pod najvećim udarom ovih carina, trebalo da budu Kina i EU, kako su to naravno oni govorili, a opet ispade da Srbija, koja ima blagi deficit u razmeni sa Amerikom, ima višu carinu sada nego oni. Dakle, to su neke stvari gde zaista treba dodatno pojašnjenje i verujemo da će naša diplomatija stupiti na scenu kao i do sada", rekao je Stanić. 

Kakva je kalkulacija?

Navodeći da je američko tržiste najotvorenije tržiste za ceo svet i da su tu carinske stope trenutno najniže, profesor navodi da potez Trampove administracije ne čudi.

"On želi da taj princip reciprociteta podigne na viši nivo, samo što to što on trenutno čini nije neki reciprocitet", rekao je profesor navodeći skroman nivo razmene Srbije i SAD. 

Što je veći nivo vaše razmene sa SAD, navodi profesor, to je veća šansa da se dobiju veće carine. 

"Najveća je šansa da ćete dobiti carine u onom delu industrije koji je usmeren ka autoindustriji u ovom trenutku. Pošto mi izvozimo najvećim delom, dakle to su gume za putnička, teretna vozila, to jeste onaj deo industrije koji je Trampu najinteresantniji, to može da bude razlog", rekao je profesor. 

Stanić kaže da nije poznato kako su Amerikaci došli do toga da su u Srbiji carine na američku robu 74 odsto. 

"To je neka njihova metodologija u koju samo oni imaju uvid. Ako je to tačno, ako je Srbija zaista toliko carinila američku robu, kako onda imamo deficit u razmeni sa njima? Sa druge strane, recimo, imamo jako visok suficit u razmeni uslugama", rekao je Stanić.

profimedia

 

On kaže da se je iznos efektivne carine na uvoz iz SAD u Srbiju daleko manji od tog iznosa koje je američka administracija procenila.

"U tom saopštenju koje je juče izneto od strane predsednika Amerike, oni govore da tu postoji različita kombinacija i carinskih i necarinskih barijera i manipulacija sa kursevima. Dakle, oni ne priznaju da su to samo isključivo carine, nego su oni procenili da je to opterećenje njihove robe koje uključuje sve te tzv. carinske i necarinske barijere. Dakle, šta oni sve podrazumeju pod tim necarinskim barijerama, to zaista je nešto što je pokriveno velom tajne", rekao je Stanić. 

"Prelazimo u jedan novi koncept" 

Lukić kaže da su carine koje uvodi američka administracija potez koji ljulja a može i da strovali i da sasvim sroza jedan globalni multilateralni ekonomski poredak za kakav znamo od Drugog svetskog rata, kao i da tarife Trampove administracije jesu jedan kolosalan udarac koji je upućen kako svetskoj trgovini tako i svetskoj privredi. 

Navodeći da je dosadašnja paradigma na globalnom nivou značila da ako imate organizovanu proizvodnju u nekim zemljama, onda faktički ta proizvodnja vrlo lagano pod nekim prihvatljivim ili barem uporedivim uslovima može da nađe put do potrošača u svim zemljama. 

"Sada prelazimo u jedan novi koncept i paradigmu koja kaže - svako za sebe, što otprilike znači da ono što mi proizvodimo želimo prvenstveno da plasiramo i podmirimo tražnju u našoj zemlji, a nakon toga ako nešto pretekne možemo da plasiramo i u drugim zemljama. Možemo to slikovito da vidimo i kroz jednu metaforu koju je Tramp koristio kada je rekao da u Južnoj Koreji 80 odsto prodatih vozila jeste proizvedeno u Južnoj Koreji, u Japanu da je 90 odsto proizvedenih vozila i prodato u samom Japanu. To zapravo govori da on potencira taj principi samodovoljnosti koji je stari ekonomski postulat i da želi da poruči i da Amerika treba da se ugleda na takav model i da neki proizvodi koji su sofisticirani, kao što su to danas automobili i proizvodi automobilske industrije prosto treba da nađu neki svoj prostor, utemeljenje u američkoj industriji", rekao je profesor. 

Na pitanje ima li Evropa odgovor na nove takse, profesor kaže da se za sada Evropa trudi da bude i glasna i tiha u isto vreme.

"Glasna u smislu toga da su izjave koje dolaze od strane zvaničnika Evropske unije takve da Evropa mora da pokaže svoju čvrstinu, ali opet ne sme da pokaže slabost i hirovitosti, tako da brzo reaguje na Trampove carine", rekao je profesor.

Carine još nisu stupile na snagu, a profesor kaže da će do tog momenta verovatno biti "uzavreli" telefoni u Beloj kući i da će možda neko tražiti neka izuzeća.

Da postoji prostor za pregovore smatra i Bojan Stanić.

On kaže da je, na primer, Holandija koja ima vrlo visok deficit u razmeni s Amerikom takođe dobila carine 20 odsto, kao na primer i Nemačka, koja ima vrlo visok suficit u razmeni sa Amerikom.

"U tom pogledu mi verujemo da za ove zemlje koje su se nepravedno našle na ovom spisku i jednostavno opterećene carinama, gde više ne mogu biti konkurentne tamo, postoji prostor za dodatno razumevanje koje bi zaista doprinelo tome da se ovaj pritisak i ova neizvesnost smanje", rekao je Stanić.

AI Preporuka

Komentari (0)

Biznis