Igre 
Pet ključnih pitanja o izborima u Crnoj Gori: U trci 15 lista, nova i stara imena, ali ko ima najveće šanse za pobedu
Komentari11/06/2023
-08:01
Ni cela dva meseca od predsedničkih izbora na kojima je poražen Milo Đukanović, u Crnoj Gori se održavaju parlamentarni izbori, koje stručnjaci vide kao još jedan korak, ako ne poslednji a onda bar najveći, u promeni "krvne slike" crnogorske političke scene.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, najveće šanse za pobedu ima Pokret Evropa sad (PES) novog predsednika Jakova Milatovića, mada i dalje nije sasvim sigurno da očekivani odlazak DPS-a i Đukanovića sa vlasti znači i političku stabilnost zemlje.
Period između predsedničkih i parlamentrnih izbora obeležile su značajne promene na političkoj sceni - bilo je "rastakanja" starih koalicija, nastajanja nekih novih (manje ili više očekivanih", dok su se neki decenijski lideri sklonili iz prvog plana.
Ko učestvuje na izborima?
Na parlamentarnim izborima u Crnoj Gori učestvuje 15 lista, a kandidati se bore za 81 mesto u crnogorskom parlamentu. Prag cenzusa iznosi tri odsto glasova, a za manjinske grupe koje ne čine više od 15 odsto stanovništva, izborni prag je 0,7 odsto.
Bošnjačka stranka prva je na glasačkom listiću, odlučeno je žrebom Državne izborne komisije (DIK). Druga na glasačkom listiću je Hrvatska građanska inicijativa (HGI), a treća "Pravda za sve", Vladimir Leposavić.
Na četvrtom mestu je Savez SNP – Demos, a na petom Narodna koalicija Prava Crna Gora – DHS – DSS- SCG – Pokret za Pljevlja.
Na šestom mestu je Albanska alijansa, a na sedmom Pokret za Preokret, osmi na glasačkom listiću je Pokret za promene, dok je deveti Savez "Mi možemo - Za građansku Crnu Goru".
Povezane vesti
Na 10. mestu je lista DPS-SD-LPCG-DUA "Zajedno", a na 11. mestu Pokret Evropa sad - Milojko Spajić. Dvanaesti na glasačkom listiću je SDP Crne Gore, a trinaesti Savez Demokrata i URA - Aleksa i Dritan - Hrabro se broji.
Poslednja dva mesta na glasačkom listiću zauzimaju "Za budućnost Crne Gore" NSD-DNP-RP i Albanski forum.
Ko ima najveće šanse za pobedu?
Prema istraživanjima javnog mnjenja koje je sproveo CEDEM, Pokret Evropa sad (PES), čiji je kandidat za predsednika države Jakov Milatović, odneo ubedljivu pobedu na nedavno održanim izborima za prvog čoveka Crne Gore, ima najveću podršku među građanima.
Sa 29,1 odsto podrške birača PES, čiji je nosilac liste Milojko Spajić, iza sebe je ostavio Demokratsku partiju socijalista (DPS) koju, kako pokazuju istraživanja, podržava za pet odsto glasača manje.
Koalicija Demokratski front, u kojoj je došlo do razlaza partija koje je čine, je na 13,2 odsto podrške, a slede Demokrate sa 11,1 i Bošnjačka stranka sa 5,1 odsto.
URA, aktuelnog premijera Dritana Abazovića, koja će na ovim izborima učestvovati u koaliciji sa Demokratama, ima podršku 4,4 odsto ispitanika, dok ostale stranke imaju znatno manje.
Šta se promenilo od predsedničkih izbora?
Neke od opozicionih stranaka, uključujući i onu najveću, DPS, promenile su lidere. Na čelu ove partije decenijama je bio doskorašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji se sada ne nalazi ni na listi za parlamentarne izbore DPS.
Povezane vesti
Odluku o povlačenju sa čela Socijaldemokratske partije (SDP), ali i politike uopšteno, doneo je i Raško Konjević, koji je već 15 godina na crnogorskoj političkoj sceni.
Takođe, nestabilno je bilo i u Socijalističkoj narodnoj partiji (SNP), pa su tako crnogorski mediji pisali o navodnim spremnim ostavkama nekih od ključnih ljudi, ali su neki članovi partije, uključujući i samog predsednika stranke, to demantovali.
Jedna od novih koalicija koja se pojavila, uprkos brojnim međusobnim optužbama u poslednjih nekoliko meseci, jeste ona koju će činiti Demokrate, na čijem čelu je Aleksa Bečić, i Građanski pokret URA, koji predvodi Dritan Abazović.
EPA/BORIS PEJOVIC, Profimedia
Povezane vesti
Najinteresantnije je ono što se dešava sa Demokratskim frontom (DF), koalicijom koja prestaje da postoji nakon više od decenije, odnosno stranke konstituenti idu, kako je jedan od lidera rekao, "različitim putevima, ali ka istom cilju".
Od članova DF, na izbore će zajedno izaći Nova srpska demokratija Andrije Mandića i Demokratska narodna partija Milana Kneževića, pri čemu će Knežević biti nosilac liste. Sa druge strane, samostalno na izbore izlazi Pokret za promene (PzP) predvođen Nebojšom Medojevićem.
Kakvi su izazovi pred listama?
Istraživanja, saglasni su analitičari, pokazuju trend jačanja Pokreta Evropa sad, koji će, iako odnedavno prisutan na političkoj sceni Crne Gore, nesumnjivo činiti vladajuću većinu.
Predsednik Centra za monitoring i istraživenje (CEMI) i profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović za Euronews Srbija kaže da ipak postoji niz izazova koji su ne samo pred ovom, nego i pred drugim strankama.
"PES je velika nepoznanica jer gotovo da ne čujete nikakav program te stranke. Sve se zasniva na nekoliko poruka koje su povećanje plata i penzija. Niko nije objasnio kako će to doći. Ipak, jedan značajan momenat jeste to što su građani osetili određene benefite PES-a. Što znači da se oni nadaju da ako je mogla da uspe Evropa sad 1, onda zašto ne bi uspela Evropa sad 2", objašnjava on.
Ističe i da je na predsedničkim izborima, nakon što je URA podržala Bečića, on ostvario lošiji rezultat, pa je sada pitanje da li će se dogoditi isto, ili će se desiti neka vrsta "sinergetskog efekta", to jest zbrajanja pojedinačnih procenata partija. Vujović dodaje i da je ono što opterećuje ove dve stranke to što su, ne tako davno, vodili "brutalnu kampanju jedni protiv drugih".
profimedia
Kada su u pitanju partije iz DF, on ističe da će izazov za njih biti to što, ne samo što neće nastupiti kao jedinstvena koalicija, već i što na tom polu ima puno "radikalnih srpskih nacionalističkih lista koje se bore za isto biračko telo".
Sa druge strane, izazov DPS-a biće to što je došlo do promene na čelu partije koja će se verovatno osetiti, naveo je Vujović. Lider DPS-a je sada Danijel Knežević, i partija je značajno podmlađena.
Kako bi mogla da izgleda nova vlada?
Vujović je naveo da će na broj poslanika koji svaka partija dobije u parlamentu, pored podrške birača, zavisiti i broj partija koje ostaju ispod cenzusa.
"Ukoliko značajan deo glasova biračkog tela odu partijama koje ne pređu cenzus, onda će najjače liste, a očekuje se da će to biti PES, pa zatim lista okupljena oko DPS-a, imati dosta benefita", rekao je Vujović.
On dodaje da se "može desiti da u parlamentu neke liste budu nadzastupljene upravo iz razloga što je došlo do velikog rasipanja glasova", ali da je dosta lista "na granici prelaska cenzusa".
Istoričar Bogdan Živković za Euronews Srbija kaže da se čini da je vrlo izgledno da će Pokret Evropa sad sa koalicijom između URE i Demokrata imati lagodnu poziciju da sa tom ideološki bliskom koalicijom i sa eventualnom podrškom određenih manjinskih stranaka ima većinu.
Vlada Crne Gore/S. Matić
Prema njegovom mišljenju, dve su stvari izvesne.
"Sa sigurnošću se može reći da DPS neće biti u narednoj vladi i da će Milojko Spajić biti novi premijer, a PES dominantna sila u toj novoj vlasti", smatra Živković.
Još jedan mogući scenario je, kako kaže Živković, da iako PES, URA i Demokrate mogu da formiraju novu vladu, iz lojalnosti DF-u, uvrste ostatke te koalicije u nekim drugim nivoima vlasti.
Vujović navodi da je dosadašnja praksa na lokalu pokazala pokazala da su Demokrate, URA, PES i DF bili u koaliciji, bez obzira da li je gledano numerički bila baš nužna podrška svih tih partija i da je logično očekivati da će se jedan takav scenario primeniti i na nacionalnom nivou.
Preporuka za vas
Komentari (0)