Euronews Region o zajedničkom obeležavanju Dana državnosti: Srbi imaju pravo na jedinstvo

Prvi put Srbija i Republika Srpska zajedno su obeležile Sretenje, Dan državnosti Srbije. Ceremonija je upriličena po odluci koja je doneta na prošlogodišnjem saboru 8. juna. Burne kritike na ovaj događaj nisu stigle samo iz zvaničnog Sarajeva. Šta je bio politički, a šta je istorijski cilj ove odluke? Kako će obeležavanje Sretenja u budućnosti uticati na proslavu najvažnijeg datuma u Republici Srpskoj 9. januara? 

O ovoj temi u emisiji Euronews Region govorili su istoričar i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić i novinar i kolumnista Euronews Srbija Filip Rodić.

Komentarišući proslavu Sretenja u Banjaluci i važnost tog datuma za srpski narod, Antić je istakao da, iako ima primedbe na stranačku pozadinu događaja, ne može da ospori značaj politike objedinjavanja srpskog naroda. On je naglasio da, bez obzira na poštovanje granica i suvereniteta drugih, srpski narod ima pravo na jedinstvo. Antić je istakao da je Prvi srpski ustanak ključan ne samo za Srbiju, već i za ceo Balkan, pa i Evropu.

"To što se neki Bošnjaci poistovećuju sa Osmanskim carstvom, to je šteta za njih. Sve što danas imaju, dobili su od procesa koji je započeo 1804. godine. Iako je njihov junak, Husein Gradaščević, razumeo važnost toga u 19. veku, ne vidim zašto oni danas to ne bi razumeli", izjavio je Antić, podsećajući da je "Zmaj od Bosne" bio ponosan na svoje poreklo i ulogu koju je igrao u borbi protiv Osmanskog carstva.

Antić je naglasio da je Srpski ustanak, posebno pobeda kod Mišara 1806. godine, bila ključna za opstanak i širenje slobode na Balkanu. On je ovu bitku uporedio sa bitkom kod Saratoge iz Američkog rata za nezavisnost, označivši je kao jednu od najvažnijih u istoriji.

Antić je izrazio nadu da će u budućnosti Crna Gora biti deo ovih proslava, ističući da bi to bilo logično i u skladu sa idejom jedinstva srpskog naroda.

Printskrin/Euronews Srbija

Istoričar je zatim skrenuo pažnju na pravne i političke odluke koje su prethodile ovogodišnjoj proslavi Sretenja u Banjaluci. 

"Ovoj proslavi prethodila je odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, doneta na inicijativu Denisa Bećirovića, bošnjačkog člana Predsedništva BiH, kojom se osporavaju zakoni o grbu, himni i zastavi Republike Srpske, usvojeni u Narodnoj skupštini RS. Cilj te odluke bio je da se u Banjaluci na Sretenje ne ističu zastave Srbije. Ipak, na kraju to nije bio slučaj – zastave su bile istaknute“, istakao je Antić.

Dodao je da Bećirović osporava proslavu Sretenja jer, prema njegovom mišljenju, ona predstavlja ostvarenje koncepta "srpskog sveta".

"Komšić bi mogao da završi u zatvoru"

Istoričar Čedomir Antić ocenio je i da su svi politički entiteti, osim srpskog, imali pravo na odvajanje, te da pokušaji obespravljivanja srpskog naroda ne mogu proći bez posledica. On je posebno kritikovao Željka Komšića, hrvatskog člana Predsedništva BiH izabranog bošnjačkim glasovima.

"Ta ideja da mogu da reše stvar tako što će proterati milion ljudi, može lako da se završi ne u Predsedništvu, već u zatvoru. I to treba da zna Komšić. On je nekoliko puta, zahvaljujući glasovima Bošnjaka, predstavljao Hrvate, možda bi sada mogao da predstavlja nekog u zatvoru. Ja bih voleo da to bude neki zatvor u Srbiji, da prosto znamo gde je", rekao je Antić.

Govoreći o pitanju grba Republike Srpske, naglasio je da ne vidi kako dvoglavi orao sa krunom može biti anti-bošnjački simbol.

"Ne možete decenijama govoriti kako baštinite tradicije Kotromanića, a onda biti protiv dvoglavog orla sa krunom. Pogledajte veliki pečat kralja Tvrtka – tamo su dva srpska znamenja: štit sa ljiljanima, koji ne predstavljaju proroka Muhameda već Bogorodicu, i dvoglavi orao sa krunom. Bošnjaci moraju da shvate da su sve tradicije starije od islamizacije Bosne zapravo srpske tradicije", istakao je Antić.

Printskrin/Euronews Srbija

Dodao je da bi se Bosna verovatno drugačije razvijala da nije bilo osmanskog osvajanja, ali da su Srbi kroz istoriju izgradili jedinstvenu naciju, što se mora poštovati.

"Ako to ne žele da poštuju, neka znaju da ni njih niko neće poštovati. Još od 1991. godine, pokušaj osamostaljenja Bosne i Hercegovine bio je politički čin eliminacije srpskog naroda. Stvaranje Republike Srpske bilo je odgovor na obespravljivanje Srba i pokušaje da ih se izbriše iz političkog pejzaža BiH", naglasio je Antić.

Podsetio je da je Milorad Dodik prvi put pokrenuo pitanje osamostaljenja Republike Srpske 2006. godine.

"To smo već videli sa srpskom Vojvodinom u 19. veku – menjana je dok Srbi nisu postali manjina, dok im se sve nije oduzelo, i na kraju je ukinuta. Dakle, sve što se dešavalo devedesetih, danas ima svoj istorijski uzrok i oni koji su tada donosili odluke moraju da snose odgovornost", zaključio je Antić.

Rodić: Zašto bi Srpski svet bio problem?

Novinar Filip Rodić postavio je pitanje zbog čega bi koncept Srpskog sveta bio problematičan za političko Sarajevo, bošnjačke predstavnike, pa i samog Denisa Bećirovića.

"Zašto bi Srpski svet bio nešto loše i provokativno? Ne razumem zbog čega postoji toliki otpor prema njemu. Ovo nije nov fenomen – u BiH postoji dugogodišnji problem sa svime što je srpsko, uključujući i samo ime Republike Srpske, koju neki u Sarajevu uporno nazivaju 'manjim entitetom'", rekao je Rodić.

On je naglasio i dvostruke standarde kada je reč o isticanju zastava u BiH i Srbiji.

"Pitanje državnih zastava je zaista ambivalentno. U Srbiji postoje određene zabrane, ali se one pre svega odnose na zastave Albanije, koje se ipak redovno ističu. S druge strane, u BiH se bez problema vijore hrvatske zastave, ali problem postoji samo kada su u pitanju zastave Republike Srbije. Zašto?" upitao je Rodić.

Printskrin/Euronews Srbija

On smatra da političko Sarajevo možda oseća nelagodu zbog jačeg institucionalnog okvira Republike Srpske.

"Srbi u BiH imaju svoj entitet, a možda im upravo to smeta. Republika Srpska postoji, iako postoje kontinuirani pokušaji da se njen status ospori. Za razliku od hrvatskog entiteta u BiH, koji ne postoji, a koji bi Hrvatima, čini se, bio neophodan – ako ni zbog čega drugog, onda makar da ih u Predsedništvu ne predstavlja Željko Komšić", rekao je Rodić.

Kompletnu emisiju Euronews Region pogledajte u video prilogu.