Igre 
Kombinatorika pred izbore u Crnoj Gori: Više varijanti sa istim liderom u centru i političko čistilište za stare igrače
Komentari04/06/2023
-20:08
Nepuna dva meseca nakon što su građani Crne Gore izabrali novog predsednika države, poslavši u političku penziju Mila Đukanovića, pred zemljom su novi izbori – parlamentarni. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će partija sadašnjeg predsednika Jakova Milatovića biti stožer buduće parlamentarne većine, ali odlazak DPS-a i Đukanovića sa vlasti nakon višedecenijske neprikosnovenosti na političkoj sceni Crne Gore, prema oceni analitičara ne znači da zemlja ulazi u period političke stabilnosti.
Na parlamanetarnim izborima u Crnoj Gori učestvovaće 15 lista, a prema istraživanjima javnog mnjenja, koje je sproveo CEDEM, Pokret Evropa sad (PES), čiji je kandidat za predsednika države Jakov Milatović, odneo ubedljivu pobedu na nedavno održanim izborima za prvog čoveka Crne Gore, ima najveću podršku među građanima.
Sa 29,1 odsto podrške birača PES je iza sebe ostavio Demokratsku partiju socijalista (DPS) koju, kako pokazuju istraživanja, podržava za pet odsto glasača manje. Koalicija Demokratski front, u kojoj je došlo do razlaza partija koje je čine, je na 13,2 odsto podrške, a slede Demokrate sa 11,1 i Bošnjačka stranka sa 5,1 odsto. URA, aktuelnog premijera Dritana Abazovića, koja će na ovim izborima učestvovati u koaliciji sa Demokratama, ima podršku 4,4 odsto ispitanika, dok ostale stranke imaju znatno manje.
Izazovi za liste
Istraživanja, saglasni su analitičari, pokazuju trend jačanja Pokreta Evropa sad, koji će, iako odnedavno prisutan na političkoj sceni Crne Gore, nesumnjivo činiti vladajuću većinu.
Predsednik Centra za monitoring i istraživenje (CEMI) i profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici Zlatko Vujović za Euronews Srbija kaže da ipak postoji niz izazova koji su ne samo pred ovom, nego i pred drugim strankama.
“PES je velika nepoznanica jer gotovo da ne čujete nikakav program te stranke. Sve se zasniva na nekoliko poruka koje su povećanje plata i penzija. Niko nije objasnio kako će to doći. Ipak, jedan značajan momenat jeste to što su građani osetili određene benefite PES-a. Što znači da se oni nadaju da ako je mogla da uspe Evropa sad 1, onda zašto ne bi uspela Evropa sad 2”, objašnjava on.
Vujović ističe i da se ne može jednostavno proceniti koliko će biti snažan sinergetski efekat u slučaju URE i Demokrata jer je na predsedničkim izborima, nakon što je URA podržala Bečića, on ostvario lošiji rezultat. Sada je, kako navodi, pitanje da li će se dogoditi isto ili će se na parlamentarnim izborima desiti neka vrsta sinergetskog efekta ili makar zbrajanja pojedinačnih procenata partija.
Povezane vesti
Dodaje i da je ono što opterećuje ove dve stranke to što su, kako ističe, ne tako davno vodili brutalnu kampanju jedni protiv drugih.
EPA/BORIS PEJOVIC, Profimedia
“Demokrate su srušile vladu Dritana Abazovića i organizovale proteste koje su imale za cilj da spreče formiranje vlade uz podršku DPS-a. Tada je ta kampanja bila prilično razarajuća po URU jer su ih optuživali da su deo organizovanog kriminala. I pored toga oni maju šansu da potvrde rezultat o kom istraživanja govore, a to je negde od 13 do 15 ili 16 odsto”, navodi Vujović.
Kada je u pitanju DF, on ističe da će izazov za njih biti to što, ne samo što neće nastupiti kao jedinstvena koalicija, već i što na tom polu ima puno “radikalnih srpskih nacionalističkih lista koje se bore za isto biračko telo”.
“Govorim o nekadašnjem ministru pravde, zatim šefu Agencije za nacionalnu bezbednost, zatim Socijalističkoj narodnoj partiji. To su tri liste uslovno rečeno koje veoma oštro napadaju biračko telo DF-a, tako da se može desiti da su oni u najtežem slučaju”, navodi on.
Sa druge strane izazov DPS-a biće to što je došlo do promene na čelu partije koja će se verovatno osetiti.
“Bez obzira što je veliki deo javnosti zagovarao smenu generacija i promenu, činjenica je da je jedan deo biračkog tela koji je glasao za DPS i koalicione partnere imao veliko poverenje u dosadašnjeg predsednika DPS-a. Tako da će tu biti velika neizvesnost da li DPS može da zaustavi svoj trend pada, odnosno da li mogu da se izbore u nekom intervalu od 25 do 30 odsto podrške zajedno sa koalicionim partnerima. Ukoliko bi bili bliži ovoj gornjoj granici od 30 odsto, onda bi u tom slučaju mogli da sačuvaju najveći deo svog biračkog tela za neke naredne izbore i budu i dalje veoma važan politički akter”, objašnjava Vujović.
Mogući scenariji za formiranje nove vlade
Izazova, čini se, neće manjkati ni kad je u pitanju formiranje buduće vlade.
Povezane vesti
Zlatko Vujović za Euronews Srbija ističe da će na broj poslanika koji koji će imati stranke koje uđu u parlament, od čega će zavisiti i formiranje parlamentarne većine, osim podrške birača, uticati i to koliko će partija ostati ispod cenzusa.
“Ukoliko značajan deo glasova biračkog tela odu partijama koje ne pređu cenzus, onda će najače liste, a očekuje se da će to biti PES, zatim lista okupljena oko DPS-a imati dosta benefita od rasipanja glasova. Manji broj aktera će učestvovati u procesu raspodele mandata i samim time više mandata će dobiti one liste koje budu imale najveću podršku. Tako da se može desiti da u parlamentu neke liste budu nadzastupljene upravo iz razloga što je došlo do velikog rasipanja glasova. Međutim pitanje je u kom će se obimu desiti rasipanje glasova. Puno je lista na granici – Pokret za promene, Socijalistička narodna partija, lista Leposavića nekadašnjeg ministra pravde, zatim lista bivšeg šefa tajne službe, Pokret za preokret itd. Gotovo više od trećine izbornih lista je bliže da ne pređe cenzus nego da pređe”, objašnjava on.
Vlada PES-a, URE i Demokrtata izvesna?
Istoričar Bogdan Živković za Euronews Srbija kaže da se čini da je vrlo izgledno da će Pokret Evropa sad sa koalicijom između URE i Demokrata imati lagodnu poziciju da sa tom ideološki bliskom koalicijom i sa eventualnom podrškom određenih manjinskih stranaka ima većinu.
Povezane vesti
“Mislim da je glavno pitanje ovih izbora da li će PES, URA i Demokrate sa manjinama moći da imaju većinu da formiraju vlast ili ne. Meni se čini da su šanse za to dobre, ali sa druge strane ako do toga ne dođe, onda se otvara pitanje koga će oni još uvesti u tu koaliciju. Nakon razlaza stranaka koji su činili DF, Koalicija za budućnost Crne Gore je neko ko će sigurno imati jednu stabilnu podršku, ali sa druge strane mi imamo mnogo izbornih lista i siguran sam da velika većina neće preći cenzus, čak i neke stare partije koje imaju dugi staž nisu sigurne. Ipak postoje izborne liste koje imaju određene šanse, tako da je nezgodno predviđati. Zaista je u tom smislu moguće da će se tražiti razni partneri”, kaže on.
Wikipedia.org/Dulajle
Prema njegovim mišljenju dve su stvari izvesne.
“Sa sigurnšću se može reći da DPS neće biti u narednoj vladi i da će Milojko Spajić biti novi premijer, a PES dominantna sila u toj novoj vlasti”, ističe Živković.
Moguće učešće stranaka DF-a u vlasti
Još jedan mogući scenario je, kako kaže, da iako PES, URA i Demokrate mogu da formiraju novu vladu, iz lojalnosti DF-u, uvrste ostatke koalicije u nekim drugim nivoima vlasti.
“Ovo je sve jedno novo vreme, da tako kažemo, konačog pada DPS-a. Nema više političkog hegemona u Crnoj Gori i otvorile su se šanse za mnoge. Ja mislim da je ovo vreme političkog čistilišta. Nakon ovih izbora mi ćemo videti ko su dominantne snage, ko su relevantni politički igrači, a ko će ići u političku penziju”, ističe Živković.
Vujović kaže da je dosadašnja praksa na lokalu pokazala pokazala da su Demokrate, URA, PES i DF bili u koaliciji, bez obzira da li je gledano numerički bila baš nužna podrška svih tih partija i da je logično očekivati da će se jedan takav scenario primeniti i na nacionalnom nivou.
“Razlika jeste što, pre svega, SAD ne podržavaju scenario imati DF u vladajućoj strukturi, ali isto tako ako pogledamo DF je sve vreme pokrivao značajne poziciji po dubini. Bez obzira što nisu imali ministre u vladi oni su dobili gotovo dve trećine pozicija po dubini. Znači da oni jesu bili deo vlasti, imali su i šefove policija u određenim opštinama i bili uključeni čak i u nekim segmentima u bezbednosni sektor. Po meni je za očekivati, ukoliko se iskoristi dosadašnji model da se napravi tako neka vrsta koalicije”, objašnjava on.
EPA-EFE/BORIS PEJOVIC
Međutim, kako dodaje, to će biti nešto već viđeno u periodu Krivokapićeve vlade i većeg dela Abazovićeve vlade i dodatno će kompromitovati PES.
“Ne treba smetnuti sa uma da je podrška DF-u, URI I Demokratama, koji su na prethodnim izborima dobili vlast, prepolovljena. Njihova podrška kreće se oko 25 do 30 odsto, a nekad su imali preko 50. Što znači da je kompezovano time što je stvoren novi politički subjekat PES, ali ako oni ponovo naprave isti model koalicije onda će ponovo doći do pada njihove zajedničke podrške i ponovo će svi zajedno biti svedeni na nivo koji nije značajan za održanje na vlasti”, objašnjava on.
Vlada PES-a sa manjinama
Predsednik CEMI-ja navodi još jedan scenario ukoliko Spajićeva parija osvoji preko 35 odsto.
“U toj situaciji ona bi možda mogla sa nekim drugim političkim subjektima, pre svega manjinskim partijama, da dođe do neke apsolutne većine i bez DF i bez URE i bez Demokratske Crne Gore. Ne vidim opciju da PES napravi koaliciju sa DPS-om, ali sa druge strane je problematično za njihov uspeh i održanje na vlasti, na tom nivou podrške da oni jednostavno uđu odmah u koaliciju sa DF-om, pa čak i u toj po dubini, koja ne bi bila javna. Tako da verujem da je za njih to bio najbolji prostor, jer je reč o političkim partijama koje upravljanje na vlasti ovih tri godine prilično potrošio i uvezao u brojne korupcionaške afere”, kaže Vujović.
Odlazak DPS-a ne znači političku stabilnost
Iako je Crna Gora uspela da prevaziđe institucionalnu krizu, u kojoj je bila duže vreme, čini se da će se suočiti sa novim izazovima. Odlazak Đukanovića i DPS-a, ocenjuju analitičari, ne znači da zemlja ulazi u period političke stabilnosti.
Živković ističe da su do sada svi na političkoj sceni bili ujedinjeni u dva pola - za ili potiv Mila Đukanovića, te da sada prepreke vidi u međusobnim ambicijama političkih aktera.
“Sada kada DPS i Milo Đukanović nisu više toliko relevantni faktori, sada će među njima još više porasti međusobno političko takmičenje tako da mislim da će pre tu, na tom polju biti problema i suprotstavljenosti, ali to su i normalni demokratski procesi”, kaže on.
Euronews/Nevena Petrović
Profesor Vujović ističe da je, iako je tranzicija vlasti obavljena veoma uspešno i bez ikakvih tenzija, u Crnoj Gori došlo do velikih političkih potresa nakon što je posle 30 godina vlasti jedne partije došlo do promene.
“Sad ćemo imati situaciju da nema više mete DPS-a, što znači da će se birači okrenuti onima za koje su glasali - da li su im isporučili ono što su obećali, a obećanja je bilo i nerealnih i previše. Što znači da će proces razočarenja i promene podrške birača određenim liderima i partijama mnogo brže da ide nego što je to bilo ovih 30 godina. To znači da ćemo sve više ličiti na neke zemlje u kojima se desi da nove političke partije izrone, ali veoma brzo i potonu, tako da nas u tom smislu očekuje dosta političke nestabilnosti. Videćemo brzo nastajanje novih lidera, ali takođe i njihov silazak sa scene. Tako da - učimo se demokratiji, a u demokratiji je ipak važno ono što birači na kraju izaberu, bez obzira da li je to pogrešno ili ispravno”, zaključuje Vuković.
Komentari (1)
Udružite se
05.06.2023 11:49
Uživam gledajući promene i novi put, nadam se zaista demokratski. Udružujte se to je pravi način, prevaziđite sopstvene sujete ko će formalno i pravno biti u vođstvu. Opšti progres je ono za šta se vredi uzdržati i pretrpeti.