Veliko prestrojavanje u Crnoj Gori uoči izbora: Računica iza rastakanja tradicionalnih koalicija i stvaranja novih

Do parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 11. juna, ostalo je manje od mesec dana, a taj period obeležiće, po svemu sudeći, stvaranje potpuno nove konfiguracija političke scene. Stare koalicije se "rastaču", nove nastaju, a i neki decenijski lideri se sklanjaju iz prvog plana. 

Analitičari su saglasni u tome da se u Crnoj Gori dešava "rekonfiguracija" političke scene, i da će, između ostalog, biti interesantno videti kome će odlaziti glasovi Demokratskog fronta, koalicije koja je trajala više od decenije, i koja je, kao celina, bila popularna među delom birača. 

Inače, rok za predaju izbornih lista istekao je u ponoć, a liste je predalo 17 stranaka i koalicija. 

Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Miloš Bešić, rekao je za Euronews Srbija da se u Crnoj Gori "dešavaju značajne promene". 

"Imamo potpuno novu političku scenu u Crnoj Gori. Nakon 30 godina prilično stabilnih odnosa i aktera i političkih lidera, sada imamo potpuno novu konstelaciju odnosa snaga. Stare partije su značajno inovirane, imamo gotovo u svim partijama i drugačije liste i nove lidere", naveo je Bešić.

On je dodao i da su, "pored toga što imamo novu konstelaciju, inovativni i inicijalni narativi" u okviru kampanja pred izbore.

Šta se, međutim, zapravo promenilo?

Smena decenijskih lidera, Demokrate i URA u novoj koaliciji

Neke od opozicionih stranaka, uključujući i onu najveću, DPS, promenile su lidere. Na čelu ove partije decenijama je bio doskorašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koji je na nedavnim izborima izgubio od Jakova Milatovića, kandidata ispred pokreta Evropa sad.

Osim ostavke Đukanovića, na izbornoj listi DPS nema više ni nekih drugih osoba koji su decenijama vršili funkcije, a umesto njihovih, tu su imena uglavnom mlađih političara. Na mesto lidera DPS-a je, umesto Đukanovića, došao Danijel Živković. Đukanović se ne nalazi ni na listi za parlamentarne izbore DPS.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Odluku o povlačenju sa čela Socijaldemokratske partije (SDP), ali i politike uopšteno, doneo je prema informacijama lista "Pobjeda" i Raško Konjević, koji je već 15 godina na crnogorskoj političkoj sceni.

O ostavkama u još jednoj stranci, Socijalističkoj narodnoj partiji (SNP), crnogorski mediji pisali su ovih dana, mada su u međuvremenu stigli i demanti od nekih članova. 

Naime, mediji su preneli da su SNP napustili predsednica Skupštine Danijela Đurović, ministri pravde i prosvete Marko Kovač i Miomir Vojinović, kao i član predsedništva Nebojša Vuksanović.

Ipak, Vuksanović je za nekoliko crnogorskih medija demantovao informaciju da je napustio stranku, a predsednik SNP Vladimir Joković je rekao da "niko zvanično nije napustio partiju" i da je "stanje redovno".

EPA/BORIS PEJOVIC, Profimedia

Jedna od novih koalicija koja se pojavila, uprkos brojnim međusobnim optužbama u poslednjih nekoliko meseci, jeste ona koju će činiti Demokrate, na čijem čelu je Aleksa Bečić, i Građanski pokret URA, koji predvodi Dritan Abazović.

Iz URA je saopšteno, nakon sednice Glavnog odbora te stranke, da je u pitanju "antimafija blok političkog centra, čiju će okosnicu činiti URA i Demokrate".

"Koalicija između Demokrata i URA može biti veoma interesantna, s obzirom na to da URA i dalje nosi tu nekakvu tehničku vladu, a Demokrate su imale solidan rezultat na predsedničkim izborima sa Bečićem", rekao je Bešić.

Faktor Pokreta "Evropa sad" 

Listu Pokreta Evropa sad (PES), iz koje dolazi i novi predsednik Crne Gore Jakov Milatović, na parlamentarnim izborima predvodiće Milojko Spajić. Spajić je inače trebalop da bude i kandidat za predsednika tog pokreta, ali je zbog srpskog državljanstva koje je imao njegova kandidatura odbijena čime je otvoren prostor Milatovići koji je i odneo pobedu. Na parlamentarnoj listi pokreta se nalaze još i kandidati Saveza građana Civis, Ujedinjene Crne Gore (UCG), Stranke pravde i pomirenja (SPP) i Novske liste.

"Ubeđeni smo da ćemo slaviti 11. juna i formirati stabilnu vladu koja će voditi državu ka Evropskoj uniji (EU) i raditi na boljem standardu i povećanju plata i penzija za sve naše građane", rekao je Spajić nakon predaje liste za izbore, prenele su podgoričke Vijesti.

"Sad je najbitnije okrenuti se prema minimalnoj zaradi od 700 evra, prosečnoj zaradi od 1.000 evra i minimalnoj penziji od 450 evra", dodao je Spajić.

Wikipedia.org/Dulajle

Bešić je ocenio da je "Evropa sad napravila prilično široku koaliciju sa malim listama, od koje se očekuje, intuitivno zbog predsedničkih izbora, da napravi najbolji rezultat". Ipak, dileme o odnosima nisu zaobišle ni ovu ekipu.

Vijesti su, naime, pozivajući se na svoja saznanja prenele i da je, pre nekoliko dana, na sednici PES o listi kandidata za poslanike došlo do oštre polemike i rasprave između Spajića i Milatovića.

Prema jednim izvorima, prenose Vijesti, Milatović je "tražio da odredi polovinu liste", dok je prema drugim izvorima "kritikovao način na koji je lista sastavljana, ali je bio otvoren za raspravu o sastavu liste, pa se sve moglo brzo rešiti".

Razlaz Demokratskog fronta, Mandić i Knežević zajedno na izbore

Bešić, međutim, smatra da je možda i najinteresantnije ono što se događa sa Demokratskim frontom (DF), koalicijom koja prestaje da postoji nakon više od decenije. 

Demokratski front su osnovali 2012. godine Nova srpska demokratija na čelu sa Andrijom Mandićem, Pokret za promene na čelu sa Nebojšom Medojevićem i grupacija dotadašnjih funkcionera SNP-a koje su predvodili Milan Knežević i Predrag Bulatović. 

U stvaranju Demokratskog fronta učestvovale su i nestranačke ličnosti, među kojima je bio i Miodrag Lekić, koji je izabran za prvog predsednika DF-a, s tim što ga je napustio 2015. godine. 

Na konferenciji za medije pre nekoliko dana, Mandić je rekao da je odluka stranaka konstituenata da "idu različitim putevima, ali ka istom cilju". Medojević iz PzP, koji je objavio da će samostalno izaći na parlametarne izbore, rekao je da nije bilo svađa među liderima koalicije.

EPA-EFE/BORIS PEJOVIC

Sa druge strane, na izbore će zajedno izaći Nova srpska demokratija Andrije Mandića i Demokratska narodna partija Milana Kneževića, pri čemu će Knežević biti nosilac liste.

Bešić ističe da je trenutno najteže proceniti šta će biti sa "prilično solidnim", fondom glasova koji je nosio DF. Smatra da je odvajanje konstituenata "indikativno" i da oni ostaju sa starim liderima, ali da Mandić, koji je bio predsednički kandidat, sada nije nosilac liste, već je to Knežević.

On ocenjuje da DF može biti u problemu, jer je za ovo vreme koliko postoji, postao brend.

"Ako se pogledaju istraživanja, značajan deo njihovih glasača kad ih pitate za koju partiju glasate, kažu ni za jednu pojedinačno, već za DF u celini. Pitanje je šta će biti sa tim glasačima, naročito usled ove situacije kada imamo proširenu ponudu, i kada bi ti glasači mogli da pođu ka drugim partijama, pre svega ka Evropi sad, delom i ka Demokratama", rekao je Bešić.

Šta može da očekuje Medojević

Nebojša Medojević, lider Pokreta za Promene (PzP) koji je bio jedan od članova koalicije DF, biće nosilac liste na predstojećim parlamentarnim izborima, na kojima će PzP nastupiti samostalno.

"Krećemo u novo poglavlje, vraćamo se našim izvornim vrednostima i idemo na put reformi i evropskih integracija, u tom smislu je i naša lista koja nosi naziv ‘Prvo Crna Gora – Nebojša Medojević, reforme za spas države’. Uvek smo bili prepoznati kao avangardni i kao neko ko je nudio konkretna rešenja i imaćemo priliku da to predstavimo javnosti, koja će, sigurna sam, znati to da ceni", rekla je potpredsednica pokreta Branka Bošnjak nakon predaje liste.

Bešić, međutim, ocenjuje da je PzP "u najneugodnijoj situaciji" od svih konstituenata DF-a.

"To je bila građanska partija koja je prišla Frontu, da ojača građansku komponentu, onda se 'utopila' u srpski politički habitus, a sada izlazi samostalno sa liderom Medojevićem koji je prilično izgubio svoj autoritet. Mislim da su oni u najvećem problemu", rekao je Bešić.

profimedia

Istupanje PzP iz DF-a i odluka da ide samostalno na izbore, međutim, bila je iznenađenje za novinara iz Podgorice Marka Vešovića, koji je rekao da to ipak pokazuje "novu vrednost na političkoj sceni Crne Gore".

"Iznenađujuća odluka, jer nije bilo javnog sukoba koji bi ukazao na takav epilog, a u crnogorskoj političkoj praksi, nažalost, obično prilikom nekih podela u partijama ili koalicijama prethodi opšta javna polemika. To je iskorak, jer nije bilo teških reči i to što se Demokratski front prilično mirno razišao bez trzavica i tenzija, pokazuje novu vrednost na našoj političkoj sceni" rekao je Vešović za Tanjug. 

Podsetio je da PzP nije izašao na izbore samostalno od 2009. godine, kada su održani parlamentarni izbori i kada su dobili pet poslaničkih mandata i tada se govorilo da je to prilično loš rezultat za njih, jer su na izborima 2006. godine imali mnogo bolji rezultat.

"Tada su bili deo koalicije, a sada nije lako predvideti kolika je njihova prava politička težina u Crnoj Gori, ovo će biti prilika da nakon 14 godina vidimo mogu li napraviti ozbiljne rezultate, ili će se preseliti na marginu političke scene", poručio je Vešović.