Za tri godine prepolovljena proizvodnja šećera u Srbiji, potencijal za izvoz u region

Za samo tri godine proizvodnja šećera u Srbiji je prepolovljena, sa pola miliona na 250.000 tona.

U našoj zemlji su aktivne samo četiri šećerane, čiji su vlasnici dve kompanije. Jedna preradi 70 do 80 procenata repe, a druga 20 do 30 odsto, tako da tržište proizvodnje šećera u Srbiji ima visok stepen koncentrisanosti i po strukturi je duopol.

To su podaci iz sektorske analize stanja konkurencije na tržištima šećerne repe i šećera u našoj zemlji koju je u periodu između 2017. i 2019. godine sprovela Komisija za zaštitu konkurencije.

U zaključku analize je navedeno i da je ključna je opredeljenost šećerana da u izmenjenim okolnostima na tržištu šećera u Evropi, povećaju svoju produktivnost, kako bi uspešno konkurisali evropskim i svetskim proizvođačima.

"Značajan izvozni potencijal za šećer su tržišta u okruženju, a neophodno je makar održati trenutno stanje kapaciteta i sprečiti trend gašenja šećerana u Srbiji, jer ih je u Evropi u poslednjih deset godina ugašeno više od 80. Za period od 2017. do 2019. godine na tržištu proizvodnje šećerne repe karateristično je smanjenje zasejanih površina i smanjena proizvodnja repe sa 2,5 miliona tona na 2,3 miliona tona, kao i istovremni rast prinosa sa 46,7 na 54,2 tone po hektaru.

Uvoz šećera u Srbiju je zanemarljiv zbog zaštite kroz kvote i prelevmane, dok je prošečna godišnja potrošnja kod nas 250.000 tona.

Značajne količine šećera iz Srbije izvoze se u EU i zemlje CEFTA, jer u Mađarskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Albaniji - nema šećerana. Blizinu Srbije tim tržištima KZK ocenjuje kao komparativnu prednost. Rabatna politika u prodaji šećera i rabatna šema generalno nisu izazvale zabrinutost KZK sa aspekta politike zaštite konkurencije. Konstatuje se i da šećerane kao glavni razlog većih veleprodajnih cena u Srbiji od izvoznih za EU i CEFTA navode postojanje velikih zaliha šećera iz prethodnog perioda pre 2017, kada je bila i veća proizvodnja.

KZK navodi da je analizom utvrđeno da su maloprodajne cene šećera u bližem i daljem okruženju više od maloprodajnih u Srbiji, te da se ne može govoriti o negativnim efektima koje ova okolnost na veleprodajnom tržištu ima na maloprodajno tržište šećera. KZK očekuje da u narednom periodu konkurentski pritisak izvrši i uvoz šećera iz EU i Rusije, a kao prepreke za uvoz iz zemalja EU ističe dažbine i kvote.

Sektorsku analizu KZK je preduzeo jer je u 2020. godini najavljeno da će se šećer u Srbiji proizvoditi u samo četiri šećerane. To je bilo uslovljeno smanjenim površinama pod repom, te prodajom Fabrike šećera TE-TO Senta i najave da šećerana u Žablju te godine neće raditi.

Državni podsticaji po hektaru repe u 2019. godini bili su ukupno 5.200 dinara, a KZK navodi da su u EU zemljama i do 10 puta veći. Bescarinski izvoz srpskog šećera u EU bio je ograničen kvotom od 181.000 tona godišnje, dok za izvoz u zemlje CEFTA nema ograničenja. Zaštita od uvoznog šećera ostvarivana je od 12 dinara po kilogramu prelevmana za robu sa tržišta EU i 16 dinara za van EU zemlje.