Igre 
Robna razmena Srbije: Izvezeno deset puta više vode nego vina, od kukuruza najveća zarada, nafta - najveći trošak
Komentari15/09/2021
-20:00
Uz odeću, bakar, gume i automobile roba od koje zarađujemo najviše novca prodajom u inostranstvu su kukuruz, smrznuta malina i višnja, kao i sveže voće. Od poljoprivrednih proizvoda kukuruz nam je, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu doneo najviše novca, čak 48,5 miliona dolara, dok smo od prodaje smrznute maline zaradili 23,5 miliona, od višnje 10,2, a od svog ostalog svežeg voća 33,6 miliona dinara.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u junu smo više zaradili od prodaje čokolade za koju smo dobili 2,9 miliona dolara, nego od svežeg mesa koje je koštalo 2,4 miliona dolara. Strancima smo u junu prodali i skoro deset puta više vode nego vina. Od prodaje 11.582 hektolitara vode smo dobilii 2,9 miliona dolara, a od 979 hetktolitara pića bogova 1,9 miliona.
Kukuruz pretekao i bakar
Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović za Euronews Srbija kaže da su Kinezi prošle godine povećali tražnju za kukuruzom i da je taj trend nastavljen. Lane smo prodali 3.608 tona, što je za oko 500 više nego 2019. Za njega smo dobili 665,3 miliona dolara, što je čak bila veća vrednost od godišnjeg izvoza bakra i odeće, koji su inače najvrednija roba koju izvozimo.
"Oni prave zalihe, tako da su doprineli da cena kukuruza "stabilno raste" i on se dobro kotira na svetskim berzama. Srbija izvozi dve trećine proizvodnje, iako je za nas nepovoljna činjenica da izvozimo samo sirovinu, a ne gotov proizvod", priča Bogunović.
On kaže da u ovom segmentu nama odgovara rast cena na svetskoj pijaci, jer za manju količinu dobijamo više novca.
"Ratarske kulture su zabeležile rast cena od oko 30 odsto na globalnom nivou. U Srbiji je zasejano oko milion hektara što je više od prosečne površine ranijih godina, ali je rod manji, pa će količina kukuruza verovatno biti slična kao lane. Srbija je deseti izvoznik kukuruza u svetu", objašnjava Bogunović.
On napominje da je pandemija delom doprinela da srpska malina postane još traženija na svetskom tržištu, jer se povećala tražnja za zdravom hranom.
Unsplash
Povezane vesti
"Zemlje Evropske unije su glavni partner Srbije kada je u pitanju izvoz jagodičastog voća i njima prodajemo oko 85 odsto, ali je šaljemo i u Ameriku. Prinos maline je ove godine manji od očekivanog, ali je cena zbog potražnje značajno povećana i ona je u otkupu išla i do 400 dinara. Glavni izvoz ovogodišnjeg roda praktično tek kreće. Određene količine maline se prenose svake godine, ali mi od lane gotovo da uopšte i nismo imali zaliha, tako da je i to uticalo na cenu ovog voća", objašnjava sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju.
Za šta dajemo najviše para?
S druge strane, najviše novca za kupovinu u inostranstvu dali smo za naftu, čak 101 milion dolara, a skupo su nas koštali i lekovi, oko 83 miliona dolara. Treća roba po vrednosti uvoza je hartija i karton sa 53,2 miliona, a slede aluminijum sa 49,8 miliona i odeća sa 43,5 miliona dolara.
Kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, za kupovinu na svetskoj pijaci najviše novca izdvajamo za uvoz mesa. Vrednost uvezenog mesa u junu je bila 3,5 miliona dolara, dok smo ga lane platili duplo više. Uvezemo oko 20.000 tona mesa, a prosečna vrednost prošle godine je bila 59 miliona dolara. Tri miliona više potrošili smo na uvoz banana, odnosno 62,2 miliona.
Tanjug/Dragan Kujundžić
Za narandže na godišnjem nivou trošimo upola manje, odnosno oko 30 miliona dolara.Čokoladu iz uvoza na godišnjem nivou plaćamo oko 70 miliona dolara, a kupimo oko 30.000 tona ovog napitka. Prošle godine smo uvezli više od 16.000 tona čokolade, koju smo platili 71,9 miliona dolara.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period od januara do juna iznosi 27.776,2 miliona dolara što je porast od 35,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 12.134 0 miliona dolara, što čini rast od 40,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U isto vreme i uvoz je porastao, ali za 32,4 odsto.
Povezane vesti
Na tržištima u inostranstvu u prvih šest meseci ove godine smo kupili robe u vrednosti od 15.642,2 miliona dolara. Deficit iznosi 3.508,2 miliona dolara, što čini povećanje od 10,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 77,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 73,1 odsto.
Povezane vesti
Gledano po delatnostima, najveći doprinos u izvozu dale su proizvodnja motornih vozila i prikolica sa 231,3 miliona dolara i učešćem od 10,6 odsto, proizvodnja električne opreme 224,0 miliona dolara i učešće od 10,2 procenata, proizvodnja prehrambenih proizvoda sa 197,6 mil miliona dolara i 9 odsto...
Preporuka za vas
Komentari (0)