Oporavak tržišta automobila preliva se i na Srbiju- cene su drugačije u odnosu na period pre pandemije
Komentari19/06/2021
-08:00
Evropski vrtoglavi oporavak tržišta automobila na početku ove godine, posle prošlogodišnjeg pada zbog pandemije, prelio se i na Srbiju. U Evropi je prodato više od milion automobila prošlog meseca, što je za 73,7 odsto više nego u istom periodu lane. Srbija nije imala tako nagli skok, ali je u prvom kvartalu, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), zabeležen rast od 29,8 odsto. Automobile smo početkom godine kupovali više i u odnosu na 2019. godinu pre krize, i to za 12,7 odsto. A, i plaćali smo ih skuplje, i to za 10 do 20 odsto.
U prva tri meseca ove godine prvi put je u Srbiji registrovano 44.596 automobila, dok ih je u istom periodu lane bilo 34.363, a 2019. je kola kupilo 39.555 pojedinaca i firmi. Među automobilima registrovanim na početku godine, kako navodi RZS, najbrojnije su marke proizvođača "folskvagen", "opel", "pežo", "fijat" i "audi".
Od svih registrovanih kola čak 88 odsto su automobili stariji od dve godine, osam odsto je proizvedeno lane, a samo četiri odsto ove godine. Kod onih novijeg datuma na drumovima dominiraju četvorotočkaši veličine motora do 1.399 kubika. Zastupljenost vozila sa benzinom kao pogonskim gorivom, veća je od onih sa dizelom.
Generalni sekretar Asocijacije automobilskih novinara Srbije, Petar Živković ističe da je prodaja novih vozila porasla, dok je kupovina polovnjaka trenutno zastala i napominje da je sve to i očekivana posledica pandemije.On napominje da su cene polovnjaka u proseku veće 10 do 20 odsto u odnosu na 2019. godinu.
"Lane je zbog situacije sa koronom prodaja vozila drastično pala, zbog velike neizvesnosti, a sada je sve oživelo", priča Živković.
On podseća da je Nemačka najjače tržište, i kaže da su njihovi građani štedeli i ustručavali se od kupovine prošle godine, a da su se sada opustili, kao i Britanci i Francuzi i da je to doprinelo rastu. Prodaju je pospešilo i obnavljanje voznog parka velikih firmi, kao i subvencije za električna i hibridna vozila. Dodaje da su produženi rokovi isporuke i da se novi automobili čekaju duže nego što je uobičajeno.
Živković napominje da je naše tržište malo i da godišnje građani kupe između 25.000 i 30.000 novih automobila i četiri puta više polovnjaka, odnosno između 120.000 i 130.000 starih vozila.
"Na to je uticalo njihovo poskupljenje na inostranom tržištu zbog nestašica, novi obračun poreza i carina prilikom uvoza, ali i strah vozača od novih propisa u vezi sa merenjem izduvnih gasova, čija je primena trebalo da startuje 5. jula, ali je odložena“, objašnjava Živković.
Polovnjaci su poskupeli i u Evropi, a nemački mediji pišu da je po prvi put prosečna cena polovnih automobila u ovoj zemlji prešla granicu od 22.000 evra, odnosno da je u proseku veća za oko hiljadu evra u odnosu na prošlu godinu.
Uvoznici kažu da manjak ponude, pa samim tim i povećanje cena, nastaje zbog toga što je pandemija promenila navike nemačkih vozača koji uzimaju vozila na lizing, jer su ih ranije vozili nekoliko godina i vraćali lizing kućama, pa je ponuda za naše kupce bila veća, dok se sada, zbog korone masovno odlučuju da ih zadrže duže nego ranije. Oni ističu da je ponuda na licitacijama lizing kuća manja za oko 50 odsto u odnosu na period pre pandemije.
U Srbiji najtraženiji polovnjaci stari oko 15 godina
Na portalu "Polovni automobil"i navode da su se u prvom kvartalu najviše kupovali automobili između 2005. i 2008. godišta i da oni čine čak 39 odsto ukupno prodatih.
"Po pitanju vrste goriva, kao i ranije, kupci najviše traže polovne automobile sa dizel motorom. Čak 69 odsto prodatih su dizelaši, a 28 procenata benzinci. Na osnovu podataka o prodaji polovnih vozila možemo zaključiti da nema pada, osim u januaru, ali tada je prodaja svake godine nešto manja zbog praznika. Najnoviji podaci pokazuju da je u aprilu prodato 14.214 polovnih vozila", priča za Euronews Srbija Romana Ranković, sa portala Polovni automobili.
Ona ističe da nije merodavno porediti ovogodišnje podatke sa podacima iz istog perioda prošle godine, s obzirom na vanredno stanje i lokdaun koji su tada bili na snazi, ali da kada uporedimo broj prodatih polovnih automobila sa periodom pre pandemije, možemo zaključiti da nema značajnijih promena, a da je čak prisutan i blagi rast.
"Veliki broj vozača prošle godine je odlučio da zadrži svoj auto i odloži kupovnu novog što je dovelo do pada ponude. Rezultat manje ponude je rast cena, a posebno u segmentu mlađih polovnih vozila. Ponuda vozila starih pet do deset godina pala je za sedam odsto, a onih starosti od tri od pet godina i za više od sedam procenata", objašnjava Rankovićeva.
APR: Za 42 odsto više ugovora o lizingu
Da se tržište automobila vraća na staru stazu potvrđuju i podaci Agencije za privredne registre o finasijskom lizingu. Oni napominju da je u prvih pet meseci registrovano 5.965 ugovora ukupne vrednosti 179,7 miliona evra, dok je u istom periodu lane bilo registrovano 4.024 ugovora i njihova vrednost je bila 117,9 miliona evra.
U 2019. godini u istom periodu je bilo registrovano 7.016 ugovora od ukupno 183,3 miliona evra, tako da se prodaja vozila vraća na nivo pre krize.
"Prema strukturi predmeta lizinga registrovanih u toku ove godine, putnička vozila čine 54,2 odsto, teretna 25 odsto, ostale vrste vozila 14,5, mašine i oprema šest procenata, a nepokretnosti su zastupljene u 0,3 odsto slučajeva", navode u APR.
U Registru finansijskog lizinga 31. maja je bilo aktivno 58.403 ugovora o finansijskom lizingu ukupne vrednosti 1,8 milijardi evra. Broj ovih ugovora od početka godine je porastao za 48,2 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, kada je zbog uvođenja vanrednog stanja izazvanog pandemijom bilo onemogućeno normalno poslovanje i investiranje.
Komentari (0)