Igre 
Iza nas je godina koju je "pojela" inflacija: Kakva će nam biti 2023. i da li je zauvek prošao period "jeftinih kredita"
Komentari03/01/2023
-06:59
Američki FED i Evropska centralna banka (ECB) tokom 2022. povećavale su referentne kamatne stope nekoliko puta, a to su pratile i ostale centralne banke zbog čega su kamate na kredite građana značajno porasle. Taj instrument u borbi protiv inflacije biće korišćen i dalje pa, kreditiranje neće biti jeftinije ni u 2023.
Građani Srbije navikli su proteklih godina da zbog male cene novca i Euribora koji je bio čak i u minusu olako uzimaju kredite za razne stvari, od letovanja do kupovine stana. Mesečna rata kredita je već skočila tokom 2022, a mogla bi još da poskupi.
"Tržište, odnosno investitori, su već predvideli dalji skok kamata u narednoj godini zapravo kroz kalkulacije vrednosti samih akcija i obveznica i pretpostavljaju da će u Evropi ključne kamatne stope biti podignute do otprilike 3 odsto, a u Americi do nekih 4,75 odsto", kaže Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.
Centralne banke to rade kako bi poskupeo novac, a građani bili destimulisani da uzimaju kredite. Samim tim dolazi do smanjenja inflacije. Međutim, oni koji već imaju kredite za stanove, recimo, mogu biti u problemu tokom 2023.
"Ako ste uzeli stambeni kredit pre 10, 15 godina dobar deo tog kredita ste već otplatili i na taj način bilo koja kamatna stopa koja se aplicira na ostatak duga nema velikog uticaja, znači 5,10, 15 do 20 evra. Možda će najviše da pogodi podizanje rate one koji su uzeli kredit ove godine stambeni kredit. Znači niste stigli da otplatite deo vašeg kredita i svako podizanje kamatne stope utiče na vašu ratu i to može da bude 30 do 50 evra", navodi Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Banke će pooštriti i uslove za davanje kredita kako bi smanjile broj nenaplativih pozajmica. Ipak, oni koji uzimaju treba dobro da razmisle da li je sada vreme za kredit, pre svega zbog rasta kamata. Stručnjaci kažu da će fiksne kamate biti visoke, a varijabilne krajnje neizvesne.
"Ako mogu da priuštim eventualno povećanje do 30 posto, e onda treba razmisliti o tom uzimanju kredita. Ako mi je jasno u ovom trenutku da ne mogu da priuštim eventualno povećanje rate od 30 posto, što je moguć scenario, onda jednostavno treba sačekati da se okolnosti promene", smatra profesor Đukić.
Povezane vesti
Vasić: Svetlo na kraju tunela 2024. godine
A okolnosti se neće promeniti brzo. Stručnjaci se slažu, svakako ne tokom 2023 godine.
"Verujemo da svetlo na kraju tunela bi moglo da bude u toj 2024. godini, a da ova 2023. mora biti godina u kojoj se mi ipak moramo odreći nečega", poručuje generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Tražnja bi, zahvaljujući svim ovim instrumentima, trebalo da stagnira ili opadne. Centralne banke, navode stručnjaci, podizanjem kamata žele da nauče potrošača da svoj novac troše mudrije nego ranije.
profimedia
Evropska centralna banka je pre dve nedelje ublažila tempo povećanja kamatnih stopa, ali je poručila da predstoji dalje znatno pooštravanje uslova zaduživanja, pri čemu je iznela planove za izvlačenje gotovine iz finansijskog sistema u okviru odlučne borbe protiv inflacije.
Potpredsenik ECB Luis de Gindos smatra da bi sadašnji tempo podizanja kamatnih stopa ECB mogao da potraje izvesno vreme kako bi se obuzdala inflacija.
"Nemamo drugog izbora nego da delujemo. Povećanje od 50 baznih poena može postati nova norma u bliskoj budućnosti. Da ECB ništa ne preduzima, situacija bi bila još gora jer je inflacija jedan od faktora koji stoji iza trenutne recesije. Koraci koje je ECB do sada preduzela imaće uticaj na inflaciju, ali moramo da učinimo još više“, rekao je de Gindos u intervjuu listu Mond.
Savić: Kamate neće moći večno da budu visoke
Profesor Ekonomskog fakulteta LJubodrag Savić, napominje da ne može da kaže do kog nivoa će euribor rasti, ali da iskustvo iz prethodnih kriza pokazuju da nakon nekog vremena rasta, kamate prirodno počinju da padaju. On ističe da inflacija sada jeste problem, ali da neće biti problem narednih 100 godina.
Povezane vesti
Profesor kaže da se situacija može stabilizovati za šest meseci ili za godinu dana, ali da niko ne može precizno da prognozira kada će se to i desiti.On ukazuje da to zavisi od toga koliko brzo će se evropske države oporaviti od trenutne krize.
profimedia
"Kad novac poskupljuje, destimulišu se i narod i privreda. To znači da pada tražnja za kreditima, a čim se to dešava, pada i cena zaduživanja. Tako funkcioniše tržište, kamate neće moći večno da budu visoke", objašnjava profesor.
Gavrilović: Najveći udar za nove dužnike
Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva kaže za Euronews Srbija da je i kod korisnika dinarskih i evro kredita došlo do povećanja kamatnih stopa i mesečnih obaveza, ali da su stambeni krediti vezani za tromesečni i šestomesečni euribor i da njihovi korisnici osećaju najveći udar.
Povezane vesti
"Euribor je bio ispod nule, a sada je 2,7 i imamo rast pod nekih 3,2 procenta. Belibor je bio oko 1,1 odsto, a sada je 5,1 odsto i to se svakako reflektuje na radte građana. Kod stambenih kredita, kada imamo duži rok otplate i veći iznos kredita, tu se više oseti, a nekima su se rate povećale i 70 i 80 evra na mesečnom nivou. Najviše su pogođeni oni koji su se zadužili u poslednje dve godine. Njihova glavnica se tek malo smanjila i oni osećaju najveći efekat podizanja kamatnih stopa. Kada vidimo koliko su rasle plate i kolika je inflcija, jasno je da su građani koji imaju stambene kredite u evrima u prilično velikim problemima", smatra Gavrilović.
On ukazuje da građani koji su se zadužili u dinarima, takođe osećaju povećanje mesečnih obaveza, ali da to nije toliko mnogo, jer su ti dinarski krediti uglavnom na manje iznose i na kraći rok i navodi da su im maksimalno rate veće 2.000 ili 3.000 dinara.
Gavrilović smatra da bi onaj ko sada uzima kredit, trebalo da ostavi prostor u svojim primanjima za neko povećanje od 20 do 30 odsto, odnosno da se ne zadužuje do maksimuma koji može da plaća.
Preporuka za vas
Komentari (0)