ECB danas odlučuje o podizanju kamatne stope iznad 2 odsto: Cena zaduživanja penje se na nivo koji nije viđen od 2009.

Komentari

Autor: Bloomberg Adria

27/10/2022

10:54

ECB danas odlučuje o podizanju kamatne stope iznad 2 odsto: Cena zaduživanja penje se na nivo koji nije viđen od 2009. - Copyright EPA/RONALD WITTEK

veličina teksta

Aa Aa

Inflacija u evrozoni umalo je izbegla dvocifreni iznos u septembru, a rast cena još ne pokazuje znake usporavanja. Evropska centralna banka će ponovo morati da reaguje, a ekonomisti sada predviđaju da će ECB stopu još jednom morati da podigne za 75 baznih poena, piše Bloomberg Adria.

Ako se ostvari takav scenario, cene zaduživanja u evrozoni popeće se na nivo koji nije viđen još od 2009. godine, kada je ECB reagovala na negativne posledice svetske ekonomske krize.

Kako kažu analitičari, situacija je sada još teža nego pre 13 godina, a ECB čeka još teži zadatak. Glavni zadaci centralne banke evrozone su, kao i u slučaju ostalih centralnih banaka, stabilnost cena i zaposlenost. U teoriji, ove zadatke bi trebalo ispuniti bez preteranih posledica po privredni rast. Zato ove podatke možemo koristiti za poređenje.

Protekli put kada se referentna kamatna stopa našla na dva odsto, nezaposlenost u evrozoni bila je za dva procentna poena viša nego danas. Krajem 2008. godine je broj nezaposlenih u evrozoni iznosio 8,6 odsto, dok je taj udeo sada manji i iznosi 6,6, odsto. To bi trebalo da znači da je ECB u nešto lakšoj situaciji u odnosu na 2009.

Inflacija na rekordnih 9,9 odsto

S druge strane, glavno merilo stabilnosti cena, stopa inflacije, nalazi se na rekordnih 9,9 odsto, dok se krajem 2008. pred tadašnju odluku ECB, stopa inflacije smanjila sa 3,2 odsto na 2,1 odsto. Ubrzani rast cena svakako smanjuje manevarski prostor centralne banke.

Privredni rast, odnosno kretanje bruto domaćeg proizvoda, više je posledica promena kamatnih stopa nego što je razlog za njihovo menjanje, barem po pitanju ovlašćenja monetarnih vlasti. Po tom pokazatelju, slično kao i po stopi nezaposlenosti, ECB bi trebalo da pred sobom ima lakši posao nego što je to bilo pre 13 godina.

Ovde se mogu videti sve opasnosti pravljenja istorijskih analogija u pogledu ekonomskih podataka. Iako su dva od tri glavna ekonomska pokazatelja povoljnija, situacija u kojoj se ECB nalazi danas teža je u odnosu na 2009. godinu, barem po sudu analitičara.

Pored odluke o promeni referentne kamatne stope, koja bi nakon promene za 75 baznih poena bila na najvišem nivou od 2009. godine, evropski centralni bankari će odlučivati i o merama za smanjenje viška likvidnosti u finansijskom sistemu.

"Ponovno uvođenje multiplikatora za regulaciju viška likvidnosti (eng. tiered multiplier) postaje sve verovatnije kao sledeći veliki korak ECB jer centralna banka plaća pozamašnu kamatu bankama kod kojih drži tek nešto manje od 4,7 biliona evra", navode analitičari.

Kvantitativno zatezanje tema za drugi dan

Za razliku od Federalnih rezervi u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropska centralna banka još neće razgovarati o smanjenju portfolija obveznica koje drži. Razlog za ovo su nagoveštaji zvaničnika ECB da će prodaja obveznica iz portfolija uslediti tek nakon podizanja cena zaduživanja na takozvani "neutralni nivo", odnosno nivo na kom direktnije utiču na inflaciju.

"Kvantitativno zatezanje nije nešto o čemu će se razgovarati na ovom sastanku", rekli su analitičari Bloomberg Adrije.

Odlaganju razmatranja rasprodaje obveznica mogla bi da bude i razlika u ulogama koje imaju ECB i FED, gde se evropska banka vodi iskjučivo politikom ciljane inflacije, a glavna monetarna institucija u SAD može sebi da dozvoli da više vodi računa o stopi nezaposlenosti, kao i o privrednom rastu, rekao je za Bloomberg Adriju redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Zoran Grubišić.