Mnogi moraju da menjaju navike zbog poskupljenja - neko se zbog inflacije odriče putovanja, a neko mesa

Komentari

Autor: N. Milutinović/Z. Radović

12/11/2022

19:05

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Ekonomska kriza, poskupljenja i male plate, većinu građana Srbije primorale su da promene životne i kupovne navike. Prve na udaru krize našle su se velike investicije poput kupovine stana ili automobila, o čemu svedoče i podaci zvanične statistike o padu kupovine nekretnina na kredit i pad prodaje i novih i polovnih vozila od početka godine. Neki su se odrekli putovanja ili su ih odložili, ali najozbiljniji udar ipak su osetili oni sa najnižim primanjima, iz čijih novčanika najviše novca odlazi na kupovinu hrane, koja uz energente ima i najveći udeo u inflaciji. Oni sada razmišljaju kako da uštede na svakom ručku.

Stručnjaci kažu da su mnogi odustali od kupovine zbog poskupljenja, ali da od strukture potrošačke korpe i životnih navika svake porodice zavisi i koliko je zapravo pogođena aktuelnom krizom.

Istraživačica organizacije Iri je, povodom istraživanja o promenama navika potrošača u Evropi usled nove krize, rekla da ozbiljan "umor od inflacije" s kojim se suočava prosečan evropski potrošač prisiljava kupce na niz prilagođavanja ponašanja koja nisu viđena od sedamdesetih godina prošlog veka. Izveštaj Irija je otkrio da 58 odsto potrošača već navodi da su smanjili nabavku osnovnih stvari, a 35 odsto njih je ušlo u ličnu štednju i uzimalo kredite za plaćanje računa.

"Kupovaćemo manje kvalitetne namirnice"

Ekonomista Danilo Šuković kaže za Euronews Srbija da će se inflacija na više načina odraziti na budžete potrošača, tako što će postati štedljiviji, u nastojanju da sačuvaju budžet kojim raspolažu i manje će trošiti.

"Menjaće se struktura potrošnje. Građani će se odreći nekih luksuznih dobara, koja im nisu potrebna u kratkom roku, a više će trošiti za ono što je egzistencijalno. Posebno će se struktura menjati kod siromašnog stanovništva. Kada čovek ima manje para, ne može da kupuje kvalitetnije meso, mleko ili sir, nego će ići na sve manje kvalitetne namirnice, što će se naravno loše odraziti ne samo na standard već i na zdravlje stanovništva", kaže Šuković.

On objašnjava da će građani manje kupovati, ali će se s druge strane promeniti struktura namirnica koje kupuju.

"To onda ima i druge negativne efekte na ekonomski rast, jer pada tražnja i preduzeća koja prave te proizvode će početi da padaju u gubitke", ukazuje ekonomista.

Prema podacima Repubičkog zavoda za statistiku, u prvih devet meseci promet u maloprodaji je zbog poskupljenja bio 22 odsto viši u odnosu na 2021. godinu, ali počinje da pada. Šuković prognozira da će, ukoliko inflacija bude dalje rasla, te tendencije biti sve veće.

"Mi smo nažalost zemlja gde je procenat siromašnog stanovništva visok i ovaj problem promene strukture potrošnje biće jako prisutan i to je nešto što se ne može izbeći", smatra Šuković.

Nedostatak konkurencije utiče na cene

Dušan Protić iz Centra za evropske politike kaže za Euronews Srbija kaže da su problemi u potrošača u našoj zemlji vezani za strukturu tržišta i da su stariji od postojećih prilika. On napominje da se može reći da imamo neki miks - neki problemi su slični kao na tržištima razvijenijih zemalja, dok su neki specifični i u najvećoj meri su vezani za nedovoljan stepen konkurencije na domaćem tržištu u pojedinim sektorima.

"Kao potrošači osećamo i te probleme koji se javljaju i sa povredama konkurencije. Možda nedostatak konkurencije nije uvek povreda po sebi, već posledica ekonomskih prilika. Povredu koja podrazumeva zloupotrebu tog položaja, neopravdane cene, nereagovanje na potrebe potrošača, neadekvatan kvalitet plaća potrošač ili kroz neadekvatnu robu ili cenu", objašnjava Protić.

On napominje da se inflacija u Srbiji ne oseća toliko na cenama energije, koliko na cenama robe široke potrošnje u čije je cene uračunato i poskupljenje energenata.

"Čim je kriza smanjuje se tekuća potrošnja i ljudi pokušavaju da sačuvaju novac za crne dane. Trgovci su skloniji nekim povredama poslovne prakse ili uobičajenih uslova pružanja usluga koji su rezultat njihovih pokušaja da odgovore na tu krizu. Na taj način prave neki, što bi se reklo, faul i onda to izaziva više odgovora na strani potrošača", kaže Protić.

Ekonomista Danilo Šuković ukazuje da je, kada inflacija uzme maha, vrlo teško boriti se sa njom. Ukazuje da bi država morala da maksimizira cene nekih ključnih proizvoda maksimizira, ali da to mora da radi pažljivo da ne bi narušila ravnotežu na tržištu.

"Mora imati jake robne rezerve i neke druge instrumente, da ne dođe do nestašice. U tom slučaju, zamrzavanje cena može biti opravdano, ali samo za jedan kratki rok, jer na duži rok to nema nikakve rezultate i te su mere kontraproduktivne. Tu država mora biti jako obazriva i mora da računa na to da tržišna utakmica mora da se odvija nesmetano", smatraŠuković.

Čega se prvo odriču potrošači?

Istraživanje koje je agencija Promocija sprovela za RTL pokazalo je da poskupljenja u Hrvatskoj najviše utiču na smanjenu potrošnju odeće, obuće i nakita. Čak 52,2 posto ispitanih reklo da je značajno smanjilo potrošnju, što znači da manje kupuje čak svaki drugi stanovnik. Ipak, 40,9 posto građana je zadržalo iste navike i u tom aspektu inflacija na njih nije uticala.

Štedi se i na putovanjima, gotovo svaki drugi ispitanik, njih 47,8 posto, smanjio je izdatke za odlazak na odmor, što znači da biraju jeftinije destinacije ili ne putuju. Više od trećine, 38,4 odsto, izjasnilo se da troši isto kao i pre krize, a ima i onih koji su povećali troškove.

Podaci pokazuju da će teret krize podneti i društveni život, jer je gotovo 45 posto građana odlučilo da manje troši na izlaske i druženja. Gotovo isti je procenat onih koji su zadržali stare navike, 44,9 posto. Kultura kupovanja poklona porodici i prijateljima za rođendane, praznike ili čak bez povoda, široko je rasprostranjena u Hrvatskoj, kao i u Srbiji, ali kriza je, kako piše RTL, očigledno i tu umešala svoje prste. Da se manje kupuje i poklanja, kaže 44,3 odsto anketiranih. Više cene alkohola uticale su na to da je 43,7 posto smanjilo potrošnju vina, piva i žestine.

"Svakodnevno svedočimo poskupljenjima hrane i teško s prosečnim primanjima napuniti potrošačku korpu, a kamoli s manje od toga ili penzijom, ali se jesti mora, pa gotovo 60 posto kupuje iste namirnice kao i pre 59,6 posto, iako ih plaća više. Anketa je pokazala i da su građani smanjili bavljenje sportom i hobijima. Kaže tako gotovo trećina ispitanih 30,0 posto, ali više od polovine ispitanih se ipak rekreira isto kao i pre", piše RTL.

Istraživanje je pokazalo da su se potrošačke navike najmanje promenile kada je u pitanju plaćanje osiguranja, lične higijene i kupovine električnih uređaja, poput mobilnih telefona i kućnih aparata koji su neophodni i koji se moraju zameniti kada se pokvare. Na hrani ne štedi 59,6 odsto ispitanika, a izdatke za cigarete nije smanjilo 48,9 odsto ispitanika.