Igre 
Inflacija nije za sve ista: Kolika je kupovna moć građana?
Komentari04/08/2022
-10:04
Goran Radosavljević, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju kaže da građani Srbije troše na hranu, energente i stanovanje 50 odsto zarade, za razliku od prosečnog građanina EU gde je to nekih 10 do 20 odsto.
"Dakle, ako pogledate prosečnu inflaciju koja je od početka godine nešto oko 11 odsto, to je prosečan rast cena. Međutim, hrana je poskupela 16 do 17 odsto, energenti još toliko, stanovanje je takođe poskupelo u prethodnom periodu. Ako vi najveći deo svoje prosečne korpe trošite upravo na to, vama inflacija nije 11, nego 15 do 20 odsto", ukazuje Radosavljević.
Profesor Slobodan Cvejić, koji se bavi ekonomskom sociologijom, kaže da oko dva odsto ljudi u Srbiji živi izuzetno dobro, dok oko 30 odsto živi dobro ili vrlo dobro. Za sve ostale, statistika je slaba uteha.
Iako profesor Cvejić podseća da Srbija po mnogim pokazateljima spada u zemlje sa srednjim prihodima i da mi o siromaštvu ipak govorimo u evropskim, a ne u kategorijama podsaharske Afrike, ali napominje da će udar na životni standard građana biti osetan.
"Kad kažem životni standard, ne mislimo da li će neko kupiti brendirane patike i ići na more, nego da li će imati da jedu, bukvalno, ili, kakav će biti kvalitet toga što jedu. Svi oni koji imaju plate od 40.000 do 50.000 dinara, u ovoj situaciji, ako je samo jedan prihod u domaćinstvu već su u problemu. I ako budu dve takve plate, u domaćinstvu, a imaju decu oni će vrlo uskoro biti u problemu", napominje Cvejić.
Pogledajte video:
Urednik Ekonomije u "Večernjim novostima" Dušan Stojaković kaže da je kupovna moć na gotovo istom nivou kao što je i bila, iako statistika pokazuje da su porasle za 12 procenata, da su zarade realno porasle možda 2 do 2,5 odsto.
Povezane vesti
"Inflaciju bi trebalo da ublaži najavljeno povećanje penzija i plata. Recesija u evropskim zemlajma uticaće i na nas, jer su one naši tradicionalni partneri. Mi tri četvrtine proizvodnje izvezemo u EU, a ako oni imaju manje novca, manje će kupovati i od nas. Trebalo bi svi građani, ne samo vlast, da vodimo jako računa da odbranimo naš standard kakav god da je. Ljudi koji su se zaduživali skuplje će plaćati svoje obaveze, a oni koji mogu trebalo bi da prištede i da se ne zadužuju preterano", rekao je Stojaković.
Pogledajte video:
Ekonomisti podsećaju da udar na kupovnu moć nisu samo rast cena hrane i energenata, već i činjenica da su se građani proteklih godina mnogo zaduživali, a da su kamatne stope počele da rastu, te će za mnoge biti dodatno opterećenje da taj novac vrate.
Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije ističe da minimalna potrošačka korpa meri potrošnju 30 odsto najsiromašnijih domaćinstava, a da je minimalna zarada daleko i od takve potrošačke korpe. On dodaje da bi koncept minimalne zarade trebalo zameniti platom za živo.
Pogledajte video:
Preporuka za vas
Komentari (0)