Izmene Zakona o ličnoj karti: Stanodavci strahuju od tuđih dugova, stanari od skuplje kirije

Komentari

Autor: Zlatica Radović

16/06/2021

07:06

Izmene Zakona o ličnoj karti: Stanodavci strahuju od tuđih dugova, stanari od skuplje kirije - Copyright Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Usvajanjem novog Zakona o izmenama i dopunama zakona o ličnoj karti, prijava prebivališta postala je stavka koja se mora uneti u ovaj dokument. Do sada su u kategoriji "bitan podatak" bili ime, prezime, pol, datum, mesto rođenja i jedinstveni matični broj građana, a sada je to i adresa prebivališta. Ova novina unela je nemir među stanodavcima, ali i među podstanarima u Srbiji. Prvi strahuju da će biti na meti Poreske uprave, jer će inspektori imati transparentnije podatke o stanovima u kojima ne žive vlasnici, dok podstanari brinu zbog potencijalnog povećanja kirija, koje bi moglo da se desi ukoliko stanodavci budu primorani da plaćaju porez.

U Poreskoj upravi za Euronews Srbija kažu da ovaj porez trenutno plaća samo 1.717 građana koji izdaju nepokretnosti. S druge strane, prema poslednjem popisu iz 2011. godine čak 122.530 ljudi se izjasnilo da živi u tuđim stanovima i da plaćaju zakup, dok je još 136.949 navelo da živi u nekretninama koje pripadaju njihovim rođacima.

Dužnike traže po prijavljenoj adresi

Predsednik Udruženja stanodavaca Srbije Dragan Cvjetićanin kaže da porez nije jedini razlog zbog kojeg stanodavci ne žele da prijave podstanare, već da to ne rade i iz straha od eventulanih dugova koji bi mogli pasti na njihov teret.

"Mnoge od nas je skupo koštalo što smo prijavljivali stanare na adresu rentirane nekretnine. Pre pet godina je donet Zakon o izvršenju obezbeđenja po kojem se dug nastao po bilo kojem osnovu ne vezuje samo za ime i prezime, već i za adresu stanovanja. Lično sam imao dve situacije, jer su izvršitelji došli da plene moju imovinu za dug koji je za kozmetičke proizvode napravila stanarka. A dolazili su i zbog rata za kredit koje jedan nije plaćao. Ja sam dokazao da to nisu moji dugovi, ali sve me je to koštalo i živaca i vremena", tvrdi Cvjetićanin.

Predstavnik stanodavaca kaže da postoji prigovor trećeg lica i da je on, na kraju, posle žalbi, uspeo da se izbori da ne plati tuđi dug, kao i još neki stanodavci koji su mu se javljali, ali upozorava da će takvih primera ubuduće biti mnogo više zbog obaveznog upisa mesta prebivališta u ličnu kartu.

On kaže i da su, iako je opšti utisak u javnosti da zarađuju mnogo novca, oni koji rentiraju nekretnine ustvari nezaštićeni i da su neretko na gubitku, jer ne mogu da se izbore sa nesavesnim podstanarima.

"Najveći problem je što ne plaćaju račune, a s obzirom koliki su ti troškovi dovoljno je da preskoče samo jedan mesec i da se nakupi ozbiljna suma. Čak 90 odsto svih poziva koje dobijamo se odnosi na problem da ne mogu da izbace podstanare koji ne plaćaju ni kiriju, ni komunalije. Čak su u gorem položaju oni koji imaju sklopljen ugovor o iznajmljivanju, jer onda moraju da poštuju rok od 90 dana, da bi nekog ko im ne plaća, izbacili iz stana. U međuvremenu se dodatno nagomilaju dugovi", navodi Cvjetićanin.

U Komori javnih izvršitelja za Euronews Srbija kažu da činjenica da je podstanar prijavljen na adresi stanodavca ne znači sama po sebi da će potraživanje poverioca namiriti oduzimanjem stvari koje pripadaju stanodavcu. Ipak, generalni sekretar Komore Magdalena Novaković ističe da je važno da vlasnik stana i podstanar zaključe ugovor o zakupu sa konstatacijom da li se stan izdaje prazan ili ne, uz navođenje stvari koje pripadaju vlasniku nekretnine, i da ugovor obavezno overe kod javnog beležnika. U suprotnom, stanodavci mogu doći u situaciju da zbog duga podstanara izvršitelji plene i njihove stvari.

"Sa takvim ugovorom, u slučaju da dođe do popisa pokretnih stvari u stanu jednostavnije će se dokazati vlasništvo popisanih stvari. Zakon о izvršenju i obezbeđenju daje osnov izvršitelju da napravi popis pokretnih stvari u stanu u kojem dužnik, a u ovom slučaju podstanar živi. Ukoliko je vlasnik stana i vlasnik stvari u njemu, on kao treće lice u izvršnom postupku ima mogućnost da podnese prigovor kojim će tražiti da se izvršenje utvrdi nedozvoljenim na tom predmetu i da priloži dokaze o tom svom pravu. I tokom samog popisa stanodavac kao treće lice može da stavi primedbu da na određenim stvarima ima prava koja sprečavaju izvršenje", objašnjava Magdalena Novaković.

Preko alarma prijavili 2.015 stanodavaca

Poreska uprava pokušala je pre nekoliko godina da uđe u trag stanodavcima pozivajući građane da preko „Poreskog alarma“ prijave one koji ne plaćaju porez, ali od uvođenja ove aplikacije u avgustu 2015. stiglo je samo 2.015 prijava koje se odnose na izdavanje nepokretnosti. Stopa poreza je 20 odsto, a kazna je od 5.000 do 150.000 dinara. Ako visina utajenog poreza prelazi 150.000 dinara, moguće su i kazne zatvora. Poreski inspektori, čija je prosečna starost 56 godina, a broj gotovo simboličan u odnosu na količinu posla koju obavljaju, nisu uspeli da uđu u trag stanodavcima, a očigledno da ni podstanari nisu hteli da im pomognu da ujure one koji rentiraju nekretnine. Razlog za to stučnjaci vide i u činjenici da bi se iznos poreza od 20 odsto odrazio upravo na visinu kirije koju plaćaju.

"Meni je potpuno nebitno da li vlasnik stana plaća porez ili ne, ali ne bih volela da mi podigne kiriju, pa da ja plaćam taj porez umesto njega. Važno mi je da me prijavi na adresi na kojoj živim. Sa trenutnim stanodavcem nemam problem, jer me je prijavio, ali ranije se dešavalo da obećaju, ali da posle to ne žele da urade. Nisam nikog od njih ni pitala da li plaćaju porez, zanima me samo cena stanarine i da ne živi u zgradi u kojoj je stan, jer sam imala loše iskustvo sa stalnim proverama i ulaskom bez pitanja, pošto je gazdarica živela na spratu ispod, a imala je ključ", priča Ana T. koja iznajmljuje stan na beogradskoj Zvezdari.

Upravnici ne potkazuju stanodavce

I uvođenje nove profesije - profesionalnih upravnika, pre nekoliko godina bilo je najavljeno kao vid pritiska na stanodavce da počnu da prijavljuju prebivalište podstanara i da plaćaju porez. Spekulisalo se da će stanodavci odmah podići kiriju podstanarima, ukoliko ih ova nova rešenja budu primorala da konačno prijave podstanare i na izdavanje nekretnine plate pripadajući porez. Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Ljubiša Banovački, međutim, napominje da oni nemaju status fizičkog lica i da ne mogu da traže dokumentaciju o vlasništvu stanova, tako da se time uopšte ne bave.