Uz cenu kvadrata rastu i cene kirije - mesečni najam garsonjere u Beogradu kao za dva jednosobna stana u Kragujevcu

Komentari

Autor: Zlatica Radović

07/02/2022

07:05

Uz cenu kvadrata rastu i cene kirije - mesečni najam garsonjere u Beogradu kao za dva jednosobna stana u Kragujevcu - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Uporedo sa sve većim cenama kvadrata, raste i cena zakupa stanova u Srbiji. Iako je ponuda nekretnina za iznajmljivanje na tržištu veća, jer se mnogi odlučuju da u njihovu kupovinu investiraju višak novca, ponuda je očigledno i dalje manja od tražnje, naročito u Beogradu, gde je mesečna kirija od septembra poskupela i više od 15 odsto.

U agencijama za nekretnine kažu da su najtraženiji mali stanovi u centralnim gradskim opštinama, na Vračaru, Starom Gradu i Novom Beogradu. Za garsonjeru u glavnom gradu potrebno je izdvojiti u proseku oko 270 evra, s tim što su najskuplji mali stanovi na Savskom vencu za čiji mesečni najam vlasnici traže oko 350 evra.

U ovoj centralnoj gradskoj opštini u proteklih godinu dana cena zakupa garsonjera je porasla više od 80 evra. Samo između trećeg i četvrtog kvartala, je sa 290 evra, na kraju godine dostigla vrednost od 350 evra.

Za mesečni najam garsonjere u Beogradu u Nišu se može iznajmiti dvosoban stan, dok se u Kragujevcu mogu rentirati dva jednosobna stana za iste pare. To je, međutim, slaba uteha za one koji zbog fakulteta ili posla moraju da iznajmljuju nekretnine u prestonici.

Za cenu gasonjere u Beogradu mogu se iznajmiti dva jednosobna stana u Kargujevcu

Garsonjere u Nišu koštaju 190, Novom Sadu oko 200, a u Kragujevcu oko 140 evra, dok su cene jednosobnih stanova za 10 do 20 evra veće. Kirija za dvosoban stan u Kragujevcu je oko 190 evra, u Nišu oko 270, a u Novom Sadu oko 320 evra, dok je u Beogradu u proseku potrebno izdvojiti oko 450 evra.

"Tokom 2020. godine, cene najma su se u jednom trenutku spustile, a to je najviše bilo posledica uvođenja vanrednog stanja zbog pojave koronavirusa, ali i toga što su se mnogi studenti vratili svojim kućama, pa su otkazali stanove koje su iznajmljivali. Najveći rast cena desio se u drugoj polovini prošle godine. Prosečna cena najma nameštene garsonjere u Beogradu u prvom kvartalu prošle godine bila je u poseku oko 260 evra, da bi se na kraju godine popela i do 300 evra", objašnjava Jasmina Gavrilov Dražić, sa portala 4zida.

Ni u beogradskim opštinama, međutim, cene nisu ujednačene, iako su svugde veće nego lane.

Cene najma garsonjere na Starom gradu i Savskom vencu razlikuju se za samo osam evra u korist Savskog venca, ali su zato cene zakupa dvosobnog stana na Savskom vencu više za čak 167 evra nego cena nekretnine iste strukture na Starom gradu i više nego duplo viša nego cena najma takve nekretnine na Čukarici i Rakovici. Mesečna kirija za dvosobne stanove na Savskom vencu premašila je 650 evra, dok su na Starom gradu oko 500, a na Novom Beogradu i Vračaru u proseku oko 470 evra.

Cene iznajmljivanja su povoljnije u opštinama koje su udaljene od centra grada. Na Čukarici je za jednosoban stan u proseku potrebno oko 180 evra, dok su dvosobni oko 350 evra. Na Paliluli i Voždovcu su jednosobni od 260 do 280 evra, a dvosobni oko 380 evra. Najpovoljniji mesečni najam je u Rakovici, gde su jednosobni stanovi u proseku oko 165 evra, a dvosobni oko 250.

U Beogradu se stanovi za najam najčešće traže na Starom gradu, Vračaru, Zvezdari, Novom Beogradu i Savskom vencu - najviše zbog dobre povezanosti ovih opština sa ostalim delovima grada, ali i mestima gde se nalaze fakulteti. U agencijama kažu da su među studentima, najviše traženi manji stanovi, do 50 kvadratnih metara, garsonjere, jednosobni i manji dvosobni stanovi.

Podstanari sve teže stižu do svog kvadrata

Niske kamate na kredite, visoke cene kirije, a za neke i utisak da zbog niskih kamata na štednju praktično moraju da plate da bi svoj novac držali u banci, uticali su na to da tržište nekretnina u Srbiji gotovo eksplodira prošle godine. Oboreni su svi rekordi i kada je u pitanju broj prodatih nekretnina i količina novca kojim su plaćene.

Analitičari kažu da su zbog onih koji investiraju u kupovinu stanova kvadrati sve manje dostupni ljudima koji žele da se skuće. Napominju da je nagla potražnja za stanovima još više zatvorila tržište za "obične ljude" - one koji pokušavaju da dođu do prvog stana, jer su astronomske cene kvadrata za njih postale gotovo nedostižne. Agenti za nekretnine kažu da se tek svaki treći stan kupuje da bi se u njemu živelo, dok se procenjuje da oko 70 odsto kupaca ustvari ulagači u nekretnine, koji ih posle izdaju.

Neizostavno je pitanje da li se više isplati kupiti stan na kredit ili iznajmljivati ga po sve višim cenama kirije. Nepremostiva prepreka za one koji pokušavaju da kupe prvi stan najčešće je obavezno učešće za koje nemaju dovoljno novca, ali, kako kaže agent za nekretnine Katarina Lazarević, nije to jedino što ih muči.

"U segmentu stanova za kreditne kupce ponuda je loša i teško može da se nađe stan u beogradskim centralnim opštinama koji košta do 100.000 evra. Sve što košta manje nije dovoljno za porodice", objašnjava agent za nekretnine Katarina Lazarević.

Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, za godinu dana cene stanova u Beogradu u staroj gradnji su porasle za 16 odsto, a u novogradnji 11 odsto. U glavnom gradu je pre dve godine stan od 50 kvadrata u staroj gradnji u proseku koštao oko 66.500 evra, dok danas može da se kupi za oko 83.500 evra. U novoj gradnji je nekretnina iste kvadrature 2019. godine, kada je prosečan kvadrat bio 1.760 evra mogla da se kupi za oko 88.000 evra, dok je sada prosečna cena kvadrata u Beogradu 1. 983 evra, a stan te površine košta oko 99.000 evra.