Kada je pravo vreme za prodaju i kupovinu stana, i koji su stanovi najtraženiji?

Komentari

Autor: Ljiljana Gradinac

01/02/2025

16:00

Kada je pravo vreme za prodaju i kupovinu stana, i koji su stanovi najtraženiji? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Oni koji razmišljaju i planiraju da kupe stan, računaju koliko će im za to biti potrebno novca i da li će uspeti da "zatvore" finansijsku konstrukciju. I dok poslednji podaci pokazuju da su keš kupci u apsolutnoj većini kada je reč o kupovini stanova, pojedini bi da uzmu zajam od banke. Neki kupuju nekretnine kao investiciju, drugi se raduju i čekaju pad kamatnih stopa kako bi uzeli stambeni kredit po što povoljnijim uslovima. I jedni i drugi se verovatno pitaju kada je pravo vreme za kupovinu stana i šta pokazuju analize?

Kada je reč o sezonskom kretanju na tržištu nekretnina, linija tražnje ima svoje pikove, kažu upućeni, pa se tako u pojedinim mesecima tokom godine kupovina povećava.

I dok su januar i jul meseci kada je tržište usporeno, jer je generalno manji fokus i tražnja za nepokretnostima, definitivno je proleće period kada se najviše kupuju stanovi.

To je, doduše, prvi pik, a prema rečima upućenih, drugi pik beleži se na jesen.

Kako se kreće linija tražnje za nekrentninama?

Izvršni direktor City Expert Miloš Mitić objašnjava za Euronews Srbija da linija tražnje kod nepokretnosti ima svoje pikove.

"Ti pikovi se kreću oko proleća, odnosno, recimo, period mart, april, maj i nakon toga ponovo pik se pojavljuje od septembra do novembra. Tako da su to neki meseci gde je najveća tražnja na tržištu", rekao je Mitić.

On napominje da iz ugla vlasnika, ne može baš svaki vlasnik da bira kada će da objavi prodaju nekretnine i da to zavisi od njegovih ličnih potreba, ali da su prolećni meseci - mart, april i maj, kao i jesenji septembar, oktobar i novembar, definitivno periodi godine kada tražnja dostiže svoje pikove.

Generalno, dodaje Mitić, ti pikovi su slični i kod rente, s tim što je kod izdavanja još izraženiji.

"Taj pik je u jesen, nakon septembra i zbog studenata i generalno zbog ponovnog vraćanja aktivnostima posle godišnjih odmora. I taj pik posle praznika u januaru je isto prepoznatljiv i na tržištu rentiranja nepokretnosti", napominje Mitić.

Kada je tržište usporeno?

Tržište nekretnina je usporeno u momentima kada je generalno manji fokus na tražnji nepokretnosti.

"Pričamo o januaru kada su praznici i neradni dani, i o julu, kada je sezona godišnjih odmora. U tom periodu ljudima nije u fokusu kupovina nepokretnosti. Naravno, kada neko ima potrebu da kupi ili da proda stan, on je aktivan tokom cele godine“, rekao je Mitić.

Onima kojima nije tolika žurba da kupe nekretninu u datom momentu, oni uglavnom potragu za stanom iz januara prebacuju za kraj januara ili početak februara.

Koji stanovi su najtraženiji?

Na tržištu nepokretnosti najtraženiji su stanovi površine oko 43 kvadrata sa jednom spavaćom sobom.

"Najtraženiji stan na tržištu je jednosoban do nekih 45 kvadrata. Ako bismo mogli da izdvojimo jedan stan koji je najtraženiji, to je u modernoj novogradnji oko 43 kvadrata sa jednom spavaćom sobom. Taj stan je povoljan i za rentiranje i generalno je najlikvidniji, a s druge strane u proseku košta do nekih 120.000 evra. Većina kupaca može da izdvoji taj novac uz učešće od 20.000 evra za stambeni kredit", rekao je Mitić.

Takvi stanovi se definitvno i grade.

"Ko radi profesionalno i ko ima profesionalan pristup, pogotovo investitori koji imaju mnogo stanova, oni dolaze kod nas, mi im radimo analizu potražnje, samim tim se projektuju stanovi shodno tražnji da bi maksimizirali profit i dinamiku prodaje", rekao je Mitić.

Postoje projekti u kojima ne može da se u potpunosti uskladi kvadratura stanova sa tražnjom, pa se izgrade i stanovi od 100 metara kvadratnih, ali i oni čija je površina 30 ili 50 metara kvadratnih.

Generalno, dodaje sagovornik Euronews Srbija, investirori su okrenuti ka tome kakva je tražnja i tako grade garsonjere, jednosiposobne stanove do 45 kvadrata i dvosobne do 60 kvadrata.

"Zavisi u kom delu grade. Ako pričamo o malo luksuznijim delovima grada, gde je kvadrat skuplji i gde imate tražnju ljudi koji žele svoj komfor, samim tim kvadratura se povećava, pa više ne govorimo o dvosobnom stanu od 50 ili 60 kvadrata, već tu zbog luksuznijeg pristupa i više cene kvadrata imate dvosoban stan, odnosno stan sa dve spavaće sobe koji se karakteriše kao trosoban, od 80 do 90 kvadrata. A ako je reč o nekim udaljenijim delovima u Beogradu, gde gađate ciljnu grupu koja želi i što veću strukturu za što manje para, mi pričamo da i u 50. kvadratu investitori ubacuju dve spavaće sobe", rekao je Mitić.

On kaže i da nema pravila kada je reč o tome koji stanovi se najbrže prodaju, ali i navodi da se ipak najbrže prodaje onaj projekat koji ima dobar odnos cene i kvaliteta.

"Ako cena opravdava tržišne mogućnosti, prodaje se i u Mirijevu i na Vračaru sličnom dinamikom", rekao je Mitić.

Ako je reč o maloj zgradi u centru grada, gde je prosečna površina stanova 100 kvadrata i prosečna cena 400.000-500.000 evra, tu se, kaže Mitić, ne može očekivati neka brza dinamika prodaje budući da se radi o vrlo uskoj ciljnoj grupi.

"Ako pričamo o nekim zgradama u Mirijevu, gde je cena kvadrata 2.000 evra ili do 2.200 evra, dinamika prodaje je definitivno brža. A naravno, vi ako imate i zgradu u nekim udaljenim delovima gde je cena dosta veća od realno tržišne, tu ćete imati sporu dinamiku", rekao je Mitić.