Cene nekretnina u Beogradu sve više, garažno mesto prodato za 73.000 evra: Gde je najskuplji, a gde najjeftiniji kvadrat

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/11/2024

21:20

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Beograd, Novi Sad i Niš prednjače po cenama kvadrata kako u starog gradnji, tako i u novoizgrađenim objektima. Prosečna cena kvadrata u staroj i novog gradnji skoro je izjednačena, pokazuju podaci Republičko geodetskog zavoda (RGZ).

Ivana Štrbac iz RGZ ističe da je u prvom polugodištu 2024. godine u Republici Srbiji ukupan ostvaren promet na tržištu nepokretnosti iznosio je 3,4 milijarde evra, što je u odnosu na prošlu godinu, za 3,9 procenata više.

"Ono što je interesantno je da ako ta iznos uporedimo sa pre četiri godine, odnosno 2020. godine, to je duplo više. 2020. godine ukupan promet u prvom polugodištu iznosio je 1,7 milijardi evra. Dakle, ukupan promet se porastao, duplira u ove četiri godine. Iako su cene skočile. Tako je, cene su porasle, a ukupan broj ugovore takođe porastu odnosno na pre četiri godine", ističe Štrbac

Najskuplje nekretnine tradicionalno su u glavnom gradu, gradu Beogradu, gde je i, kako dodaje sagovornica, najskuplji prodat kvadrat koji je prešao 10.000 evra.

"To je na opštini Savski venac u kompleksu Beograd na vodi. Najskuplji prodat stan je takođe u Beogradu na vodi i on je iznosio 1.2 milijarde evra, dok je najskuplja kuća prodata na Savskom vencu za 3.2 milijarde evra", podvlači sagovornica.

Ona dodaje da je najskuplje garažno mesto prodato za čak 73.000 evra i to na opštini Vračar. Najskuplji poslovni prostor prodat je za 3 miliona evra, dok je najskuplje poljoprivredno zemlište plaćeno 2.2 miliona evra na opštini Palilula.

Gde je najjeftiniji kvadrat?

Najjeftiniji kvadrati stanova, kako navodi Ivana Štrbac, naravno nalaze se u manjim mestima kao što su i Zaječar, i Vranje.

"Jug i istok Srbije su opštine sa najnižim cenama po kvadratnom metru stambenog prostora", dodaje ona.

Sagovornica kaže da su stanovi tradicionalno nepokretnosti koje su najprodavanije i najviše novca dolazi od takvih prodaja.

"Stanovi čine oko 30% ukupno odsto prometovanih nepokretnosta, kada posmatramo broj ugovora, ali i kada pričamo o novcu, čak 54% prometa je otišlo zapravo na stanove. Od te 3,4 milijarde evre, 1,8 milijarde je otišlo na stanove, a oko milijardu na stanove u Beogradu", istakla je Štrbac.

Posle stanova prodaju se i kuće, i poljoprivredno zemljište, i poslovni prostor. Sagovornica podvlači da je došlo do porasta prodaje poljoprivrednog zemljišta u odnosu na isti period prošle godine. Vrednost prometovanog poljoprivrednog zemljišta porasla je za 11,3 odsto, uz povećanje broja ugovora za 2,3 odsto, kaže ona

"Ono što je interesantno je da znamo da se posle koronavirusa, naglo porastao broj prodatih vikendica. Prošle godine taj broj prodatih vikendice bio nešto manji. Dakle, sad ove godine ponovo je malo došlo do blago porasta. Ne naravno kao posle pandemije 2021. i 2020. godine, ali je došlo u odnosu na prošlu godinu. Čak su se i vikendice malo više prodavale", podvlači Štrbac.

Na pitanje da li je stručnjacima iznenađenje to što se cene novogradnje i starogradnje približavaju, ona samo ističe da cene jednostavno diktira ponuda i potražnja

"Zapravo, to i ne iznenađuje. Prosto, vidimo da je veća je bila izgradnja prethodnih godina i došlo do povećanja u ponudi novogradnje, a stanovi u starogradnji imaju, da kažemo, u svesti građana i kupaca neku sigurnost i vide u tome da možda više veruju u starogradnji, možda veruju da su i cene jeftinije", objasnila je Štrbac.

Kredit ili keš?

Prošle godine, zabeleženo je znatno smanjenje kupovine na kredit generalno svih nepokretnosti, tvrdi sagovornica.

"Ove godine došlo je do porasta, s obzirom na to da su smanjene kreditne kamatne stope i krediti su povoljniji. Došlo je do porasta broja kupoprodaja i stanova na kredit i ukupno svih nepokretnosti", ističe

U prvom polugodištu broj prodatih stanova na kredit je jedna petina, dakle, 28 odsto stanova se kupuje na kredit i to je nešto više odnosno na udeo u prošloj godini kada je 18 odsto stanova kupljeno na kredit.

Kada je reč o svim nepokretnostima, ističe sagovornica, osam odsto svih nepokretnosti je plaćeno na kredit.

"Posle izbijanja rata u Ukrajini i sukoba u tim područjima, došlo je do porasta broja kupaca iz građana iz Rusije prosto zadnjih godina primetan trend. Dakle, imamo podatak da je u prvom polugodištu oko 85 miliona evra u nepokretnosti uloženo od strane ruskih državljana", kazala je ona.

Pored ruskih državljana, podvlači sagovornica, tu su i državljane Kine, z Austrije, Nemačke i Sjedinjenih država..