Gde su najjeftiniji stanovi u Beogradu? Kvadrat na periferiji već od 900, dve opštine bliže centru ispod 2.000€

Tržište nekretnina u Beogradu u poslednjih nekoliko godina beleži značajne promene koje oblikuju različiti ekonomski i društveni faktori. Premda je prethodnih godina potražnja bila fokusirana na centralne gradske lokacije, postoje indicije da se određeni deo kupaca okreće periferiji u potrazi za povoljnijim opcijama i većom kvadraturom. Ipak, ova promena pak, dolazi u trenutku kada je prodaja nekretnina znatno smanjena u odnosu na prošlu godinu što dodatno komplikuje situaciju na tržištu.

Aleksandra Mihajlović, PR menadžer portala 4zida.rs kaže da je razlog pomeranja interesovanja ka periferiji upravo taj što se u ovim opštinama cene kvadrata još uvek drže ispod proseka centralnih opština.

"Opštine kao što su Zemun, Voždovac, kao i Obrenovac i Grocka, beleže porast interesovanja kupaca. Rast potraženje se beleži i na Zvezdari (posebno naselje Mirijevo), zatim Paliluli (Borča i Krnjača ), kao i Rakovici (Miljakovac)", kaže ona u razgovoru za Euronews Srbija.

Mihajlović kaže da su upravo to delovi Beograda i lokacije gde se cena kvadrata može naći ispod 2.000 evra.

"Na primer, na Medaković padini prosečno oglašena cena kvadrata trenutno iznosi 1.989 evra, u Mirijevu 1.970 evra, u Borči 1.550 evra dok se na Miljakovcu III prodaju stanovi za 1.730 evra po kvadratu", ističe.

profimedia

Kaća Lazarević, vlasnica istoimene agencjie za nekretnine u razgovoru za Euronews Srbija kaže da broj onih koji se pomeraju ka periferiji Beograda nije značajan, te da je vidljivije pomeranje ka centru grada. Dodaje i da postoji razlog zašto još uvek nismo spremni za širi obod grada.

"Zato što mi nemamo infrastrukturu i metro. Svi se pomeraju ka centru zbog gužvi u saobraćaju. Sat do dva je potrebno u špicu voziti se do Borče, Ovče, pa čak i Mirijeva. Kod nas infrastruktura ne prati razvoj stambene izgradnje u Beogradu. S druge strane, ta nova naselja koja se nalaze u širem centru nemaju škole, nemaju dovoljno samoposluga, ambulanti. Naši ljudi se pomeraju na periferiju samo ako je to mesto uređeno. Jedan takav primer su Stari Banovci. Oni čak imaju i svoju televiziju, 26 autobusa iz Beograda, pa se u Stare Banovce stigne pre nego na Cerak", kaže Lazarević.

Najjeftiniji kvadrat od 900 evra

Prema podacima sa sajta 4zida.rs, trenutno se najpovoljniji kvadrati na periferiji mogu naći u opštinama kao što su Obrenovac, Sopot, Barajevo i Mladenovac, gde se cene kvadrata kreću u rasponu od 900 do 1.500 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od lokacije, kvadrature i stanja nekretnine.

Ipak, Lazarević upzorava da se na tržištu doslovno nudi "sve i svašta", te da ne može biti generalizovanog odgovora koja se opština najviše traži.

"Jako se mora voditi računa o tome kad se kupuje novogradnja koja se prodaje samo za građevinskom dozvolom, da bude pouzdan investitor da će to završiti do kraja, da neće bankrotirati i da neće preći građevinsku dozvolu jer onda to ne može da se uknjiži", dodaje Lazarević.

Mirijevio se jako dobro prodaje, ali Lazarević smatra da su dva dela grada prilično zapostavljena, a i te kako vredna pažnje zbog povoljne cene kvadrata - Medak i Braće Jerković.

"To je toliko lepo urbanizovano, zeleno, a ima mnogo nižu cenu kvadrata nego, na primer Voždovac, Kumodraž i sve okolo. Treba se fokusirati najpre na dobru agenciju, agenta koji ima iskustva da vam pronađe ono što želite za budžet koji imate. To je suština", kaže naša sagovornica i dodaje da ne treba nasedati na oglase u kojima se prodaja vrši bez posrednika.

"Ljudi kad kupuju kola od tri, četiri hiljade evra povedu automehaničara, a za stan koji košta 150.000 ne povedu nikog"

Unsplash

Mihajlović naglašava da su Vračar, Stari grad i Savski venac najskuplje opštine u Beogradu sa cenama kvadrata koje se kreću od 3.500 do 4.000 evra, pa čak i više u pojedinim slučajevima.

"Visoka cena kvadrata usmerava mnoge potencijalne kupce ka povoljnijim alternativama na periferiji", dodaje.

Međutim, u potrazi za tom alternativom treba biti oprezan budući da investitori koji zidaju na periferiji i te kako koriste propagandu u želji da pridobiju kupce, a jedna od njih je i predstojeći Expo 2027. godine.

"Ako ste skoro prolazili tim putem za Surčin, videli ste da je to seoski put. Ne znam samo kuda će se ti ljudi voziti do svojih stanova. I pitanje je da li će doneti neki prihod. Ne treba na to nasedati. Po mom mišljenju, ko voli tu stranu bolje je da se fokusira na Zemun, s druge strane na Medak, Braće Jerković, Mirijevo. I ovo što je prema Pančevu, to vuku oni ljudi koji imaju neki interes - bilo da je to posao ili porodica", kaže ona i dodaje da nismo još uvek spremni za širi obod grada i naselja koja su u nastajanju.

Ruse periferija ne zanima

Ruski državljani najčešće biraju opštine Novi Beograd, Vračar, Voždovac, ali pokazuju interesovanje i za periferne delove kao što su Zemun i Zvezdara, koje nude relativno povoljnije cene, a su i dalje blizu centralnih sadržaja, pokazali su podaci sa portala 4zida.rs.

"Ipak, njihovo interesovanje za prigradske opštine, poput Grocke i Obrenovca, nije toliko izraženo, jer preferiraju lokacije koje kombinuju dobru povezanost sa gradskim jezgrom i razvijenu infrastrukturu", naglašava Mihajlović.

Lazarović kaže da je njeno iskustvo sa Rusima takvo da su oni više iznajmljivali nego kupovali nekretnine, kao i da, pored Vračara, traže i Beograd na vodi i Dorćol koji je "u ekspanziji".

"To će biti i te kako lep deo grada, jer će taj donji Dorćol, ispod Dušanove sa novim zgradama  izgledati jako lepo i dobro organizovano. Kvadrat neće biti tako jeftin, ali treba biti uporan i naći ćete stan kakav vam odgovara i po ceni i po kvalitetu"

profimedia

Ipak, ono na šta Lazarević upozorava jeste da je primetan i ozbiljan zastoj na tržištu nekretnina.

"Promet je mnogo, mnogo manji nego prošle godine. Ljudi nemaju novca za nekretnine"

U prilog tome da se primetiti i da su neke elitne nekretnine počele da spuštaju cenu kvadrata na "samo" 2.700 evra.

"Zasitilo se tržište skupih, ogromnih stanova. Nedavno sam upoznala investitore koji će praviti zgrade sa malom strukturom gde i kada je skup kvadrat lakše progutamo 45 kvadrata nego 120 i više", zaključuje Lazarević u razgovoru za naš portal.