Igre 
Monetarno "zatezanje" daje rezultate: A da li sada nove mere dolivaju ulja na vatru inflacije
Komentari15/06/2023
-07:01
Međugodišnja inflacija u Srbiji je, prema podacima Narodne banke Srbije, dodatno usporila i u maju je iznosila 14,8 odsto, što je u skladu sa ranijim procenama centralne banke, a bazna inflacija - po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta usporila je u nešto većoj meri u odnosu na ukupnu i u maju se našla na nivou od 10,4 odsto. Plan je da inflacija do kraja godine bude jednocifrena. Sagovornici emisije Euronews Centar smatraju da monetarno "zatezanje" NBS daje rezultat u obaranju inflacije, ali i upozoravaju da postoji dodatni rizik od daljeg zaoštravanja.
Naglašavaju da nismo u dramatičnoj situaciji, ali da treba voditi uravnoteženu politiku koja će dovesti do obaranja međugodišnje inflacije na osam odsto u decembru ove godine, kako bi sredinom iduće godine granica inflacionog cilja bila ispod 4,50 odsto.
Za odluku da li povećavati, zadržavati ili obarati referentnu kamatnu stopu, kao mehanizam u borbi sa inflacijom, treba sagledati i pratiti na osnovu podataka o BDP-u i zaposlenosti, smatraju sagovornici emisije Euronews Centar.
Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta kaže da monetarno "zatezanje" deluje i da se podizanjem referentne kamatne stope suzbijaju pritisci koji postoje sa strane tražnje, ali i navodi da postoji rizik da bi možda Narodna banka Srbije mogla dodatno da nastavi monetarno "zatezanje".
Profesor FEFA Nebojša Savić smatra da odluka o daljem podizanju referentnih kamatna stopa u suštini znači da je detektovano da je kod nas suština problema na delu tzv. bazne infacije koja je bila 11,1 odsto.
"Sada je ona oborena, što znači da je pravac monetarne poltike bio dobar, jer je monetarna potlika delovala na obaranje bazne inflacije", smatra Savić.
Minić kaže da je tačno da se spustila mesečna inflacija i da se očekivalo da taj pravac krene od aprila kako bi u maju taj pad bio nešto manji.
Povezane vesti
"Narodna banka je rekla da kreće da pada. Tačno je da deluje restriktivna monetarna politika, kamatne stope se povećavaju, suzbijaju se ti neki pritisci koji postoje sa strane tražnje. Imamo situaciju da međunarodna monetrna politika suzbija našu tražnju preko kamatnih stopa veznih za Eurobor", rekao je Minić.
"Uzdržati se od primene mera koje nisu planirane unapred"
Na pitanje da li je su u korelaciji podizanje referentne kamatne stope i najavljeno povećanje plata i penzija i davanje "helikopterskog novca" mlađima od 16 godina, što bi sve koštalo oko 550 miliona evra, Minić je rekao da te najavljene vanredne isplate ne bi trebalo da povećaju inflaciju, ali da neće pomoći njenom bržem usporavanju.
"Neće ove mere da sruše budžet, problem je princip", poručuje Slobodan Minić iz Fiskalnog saveta.
On, međutim, navodi, da je Vlada trebalo strateškim dokumentom da definiše stvari i da bi Fiskalni savet razumeo kada bi Vlada predvidela da su ti sektori prioritet u dobijanju pomoći ako se pojavi višak.
"Toga nema u strategiji, onda je utisak da ta mera nije dobro promišljena. Dokument smo dobili dve nedelje pre saopštavanja mera. Drugi problem, vanredno povećanje penzija za 5,5 odsto je kršenje fiskalnih pravila koji su uspostavljeni prošle godine. Tamo stoji da u zavisnosti od penzija u BDP-u postoji formula za njihovu indeksaciju. Ovo vanredno povećanje je presedan jer se otvara pitanje hoće li se u buduće fiskalna pravila poštovati. Da li mi tumačimo isto taj zakon?! To je najveći problem", rekao je Minić.
Profesor Nebojša Savić smatra da je to složeno pitanje, ali da i jedna i druga politika, ona koja se odnosi na podizanje referentnih kamaptnih stopa i povećanje plata, u trenutnim uslovima moraju da idu u istom pravcu da bi se oborila inflacija.
"Sa druge strane, imamo pitanje da ako je ključ da oborimo inflaciju, dokle oštirna mera monetarne politike može i sme da ide naspram privredene aktvnosti, odnosno rasta BDP-a. Tu imate dva koncepta, a tu vam je razlika između FED-a i Evropske centralne banke. FED je zaokrenuo monetarnu politiku i krenuo u obaranje inflacije, a Evropa je čekala. Zašto? Plašila se recesije. Onda je SAD zaustavila tu oštrinu, imala je dobru situaciju. Videćemo šta će sada da bude sa FED-om. Možda se ponovo vrate na restriktivnu politku. Evropi stalno preti recesija. Tehnički ona je već u recesiji, jeste to 0,1 i 0.2, ali zato su oni išli sa restriktivnim merama. To je sada jedna politka FED i jedna ECB. Naši koreni inflacije su drugačiji od onih koji su u SAD. Američka inflacija je u osnovi bila izazvana preobimnim štampanjem novca i to je bila klasična inflacija tražnje. Naša inflacija je dominantno bila inflacija troškova, nastala je zbog pokidanih lanaca vrednosti i rasta cena energenata. Mere monetarne poltike koje deluju na jednu vrstu inflacije, kao što je američka, i na ovu našu su razlitičite. Monetarna politika je moćna u onom delu gde je veliko štampanje novcakod ove druge ne", smatra Savić.
Na pitanje gde naći novac u budžetu za najavljeno povećanje plata i penzija, Minić kaže da su one na strani deficita budžeta.
Povezane vesti
"Mislili smo da ćemo da potrošimo za energetiku, a nismo, i onda smo shvatili da je dobra situacija u energetskom sektoru i onda je ova odluka da taj novac potrošimo na nešto drugo. Ministarstvo je možda izradilo plan zaduživanja sa deficitom od tri odsto, naša preporuka je da se smanji deficit, kametne stope su visoke. Isplati se zadužiti se manje u ovom trentuku. Ove mere zaista nisu neki višak, to je prosto i dalje zaduživanje, samo se sada zadužujemo za ove mere, a ne za EPS ili Srbijagas" rekao je Minić.
Prema njegovim rečima, preporuka Fiskalnog saveta je je bila da ako je visoka inflacija, treba se uzdržati od primene mera koje nisu planirane unapred.
"Došli smo do ovih mera iznenada, pozvali smo Vladu da se uzdrži od nekih novih ad hok mera koje se čine da se donose na brzinu i rekli smo da se uzdržimo od stvari koje direktno guraju ka inflaciji. S jedne strane, imamo NBS koja vodi restriktivnu monetarnu politiku, pokušava da to suzbije i generalno i monterna i fiskalna bi trebalo da deluju u pravcu suzbijanja visoke inflacije", rekao je Minić.
"Sporno povećanje penzija, krši se švajcarska formula"
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov u razgovoru za Bloomberg Adria TV kaže da mere mogu da se podele na opravdane i one koje nisu, kao i da su u prvoj grupi neke mere koje su nesporne i koje su opravdane, pre svega povećanje plata u prosveti i u delu zdravstva.
"Mi smo u Fiskalnom savetu godinama upozoravali da se zanemaruje školstvo i zdravstvo. Ono što smo ukazali jeste da je, nažalost, do toga došlo, ne kao rezultat suštinskih dugoročnih planova u okviru fiskalne strategije, već je do toga došlo preko noći. To je nešto što ne bi trebalo da se radi", navodi Altiparmakov.
Kaže da je najproblematičniji deo povećanje penzija jer će to povećanje zapravo da zahvati više od dve trećine planiranih sredstava iz budžeta koja se najavljuju.
"Dakle, od ovih 550 miliona evra, preko 350 miliona evra ide na povećanje penzija", kaže Altiparmakov i dodaje da to nije jedino što je sporno.
Osim što je reč o velikom trošku, još problematičnije je otvoreno kršenje fiskalnog pravila o indeksaciji penzija.
"Mi smo dugi niz godina dogovarali sa MMF-om i sa Evropskom komisijom usvajanje fiskalnih pravila i kad smo konačno uspeli da usvojimo prošle jeseni, to je bilo veoma važno, ne samo za aranžman s MMF-om već je u kontekstu naših aspiracija da dobijemo kreditni rejting. Usvojili smo i jednu, rekli bismo jako dobru formulu za indeksaciju penzija koja je s jedne strane bila ekonomski održiva, a s druge strane se činilo da je i društveno prihvatljiva. To je ta nadograđena švajcarska formula koja nam je omogućavala da u većini godina penzije prate plate. I mi tada praktično već u prvoj godini imamo kršenje fiskalnog pravila, kršenje te formule, imamo kršenje međugeneracijskog dogovora između mladih i starih. Na štetu mladih, koji će morati da otplaćuju sve ove kredite s kojim ćemo morati da finansiramo ovaj predloženi paket mera", navodi Altiparmakov.
Dodaje da će ove mere, naročito najavljena linearna davanja od 10.000 dinara za decu i povećanje penzija, najdirektnije doliti ulje na vatru po pitanju inflacije.
"Imaćemo problema dodatnih da obuzdamo inflaciju. Konkretno, ova mera linearne podele sredstava, takozvani izraz bacanje novca iz helikoptera je mera koju koristite kada imate deflaciju, pad cena i želite da ga zaustavite, a nikako kada imate već visoku inflaciju, da je dodatno podgrejavate ovim", smatra Altiparmakov.
Profesor Savić, međutim, kaže da kada posmatrate neki sistem, uvek postoje neki viškovi, a povodom različitih ocena o novim merama Vlade, koje neko gleda kao rasipanje, a neko kao podizanje strandarda, navodi da toj diskusiji nema kraja.
"Mi nismo u dramatičnoj situaciji, treba razumno i uravnoteženo da vodimo politku koja će obezbediti obaranje međugodišnje inflacije na osam odsto, to znači decembar osam odsto i da u trećem kvattalu iduće godine, mi vratimo granice infalcionog cilja ispod 4,50 odsto. Do toga može da se dođe ovim merama. One su dovoljne. AkO neko zastane biće podignuta referenta stopa. Mora da se prati BDP, šta se dešava sa javnim rashodima, sa javnim prihodima, sa zaposlenošću, sa poljopirivrednom proizvodnjom, šta se dešava u svetu, sa izvozom, privredom. Mi imamo dobar izvoz, čak kada bi se poredili sa Nemačkom. Sve to može da pomogne u daljoj ekonomskoj borbi. Mora da se reaguje saglasno situaciji u kojoj se nalazimo. Pa i FED kaže, nemojte da me pitate šta će biti za mesec dana. Šta budemo imali na stolu, tako donosimo odluke", naveo je Savić.
Komentari (0)