"Nemamo kuglu za proricanje sudbine": Bitkoin se uzdigao na krilima Trampove pobede, a šta će biti u budućnosti?

Bitkoin je premašio vrednost od 100.000 dolara. Na taj način najpopularnija kriptovaluta na svetu nastavlja veliki rast posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD. 

Najnoviji skok dogodio se nakon što je novoizabrani predsednik nagovestio labaviji regulatorni pristup za kripto industriju. On je rekao da namerava da nominuje Pola Atkinsa, koji je zagovornik kriptovaluta, za novog predsednika Komisije za hartije od vrednosti (SEC). 

Bitkoin se vinuo u neviđene visine od kako je Tramp pobedio na izborima 5. novembra. Na dan izbora popularna valuta je vredela 69.374 dolara, a u sredu je, prema CoinDesk-u vredela 103.713 dolara. Pre samo dve godine bitkoin je pao ispod 17.000 dolara nakon kolapsa kripto berze FTX, podseća Euronews.

Međutim, nije sigurno koliko dugo će bitkoin ostati iznad granice od 100.000 dolara. Ranije  danas je pao na nešto manje od 102.000 dolara. Kao što je to uglavnom reč u nestabilnom kriptosvetu, budućnost je nemoguće predvideti. Dok su neki optimistični u pogledu buduće snage kriptovalute, drugi stručnjaci nastavljaju da upozoravaju na rizike. Šta bi trebalo da znamo kada je reč o bitkoinu?

Šta su kriptovalute?

Kriptovalute postoje već određeno vreme. Međutim, velike su šanse da ste za njih čuli tek u poslednjih nekoliko godina.  

U osnovi, reč je o digitalnom novcu. Ova vrsta valute je osmišljena tako da postoji onlajn, bez centralne vlasti. Zbog toga uglavnom nije podržana od strane državnih vlada i bankarskih institucija. Transakcije se beleže tehnologijom koja se naziva blokčejn.

Pixabay

Bitkoin je najveća i najstarija kriptovaluta, iako su tokom godina i druge kriptovalute stekle popularnost. Neke od njih su: ethereum, tether i dogecoin.

Određeni investitori posmatraju kriptovalute kao "digitalnu alternativu" tradicionalnom novcu, ali se velika većina dnevnih finansijskih transakcija i dalje obavlja u tradicionalnim valutama kao što je dolar. Osim toga, vrednost bitkoina može veoma da varira, i njegova cena zavisi od širih tržišnih uslova.

Zašto bitkoin sada raste?

Nedavni razvoj u vezi sa bitkoinom ima veze sa ishodom američkih predsedničkih izbora. Donald Tramp, koji je nekada bio skeptičan u vezi sa kriptovalutama, obećao je da će SAD učiniti "kripto prestonicom planete" i da će stvoriti stratešku rezervu u bitkoinima.  

Trampova kampanja je prihvatala donacije u kriptovalutama, a on je govorio i na konferenciji o bitkoinu u julu. Takođe je sa članovima porodice pokrenuo i World Liberty Financial, novi projekat za trgovinu kriptovalutama.

Ključni igrači u kripto industriji su pozdravili Trampovu pobedu na izborima u nadi da će on da progura zakonodavne i regulatorne promene za koje već dugo lobiraju. Uopšteno govoreći, one imaju za cilj povećan osećaj legitimiteta bez previše biroktatskih obaveza.

U sredu je Tramp napravio korak u tom smeru tako što je najavio da će imenovati Pola Atkinsa za predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Inače, Atkins je bio komesar u tom telu za vreme predsednika Džordža Buša. U godinama pošto je napustio agenciju, Atkins je iznosio argumente protiv preterane regulacije tržišta. On se 2017. godine pridružio organizaciji za podršku kriptovalutama Token Alliance. 

Tanjug/AP/Mark Humphrey

SEC je za vreme aktuelnog rukovodstva na čelu sa Gerijem Genslerom "razbio" kripto industriju. Brojne kompanije su kažnjene zbog kršenja zakona o hartijama od vrednosti. Gensler se suočio sa kritikama od strane industrijskih igrača u tom procesu. Glavi pravni službenik kompanije Robinhood je opisao Genslerov pristup kao "krut" i “"neprijateljski". Gensler će otići sa funkcije kada Tramp preuzme dužnost predsednika SAD.  

Jedan od poteza koji su išli na ruku kriptovalutama SEC je povukao u januaru, kada je odobrio korišćenje fondova kojima se trguje na berzi vezane za bitkoine (ETF). na taj način je omogućeno investitorima da imaju udeo u bitkoinu bez dirktne kupovine. To je bio dominantan pokretač rasta cene bitkoina pre izbora, ali tek nakon izbora su zabeleženi rekordni prilivi.

Koji su rizici?

Istorija nas uči da se u kriptovalutama novac može izgubiti onoliko brzo koliko se i stvori. Dugoročno kretanje cena se oslanja na šire tržišne uslove. Trgovanje se odvija u svako doba i svakog dana.  

Kada je počela pandemija kovida, vrednost bitkoina bila je nešto više od 5.000 dolara. Do novembra 2021. mu se cena podigla na skoro 69.000 dolara. Tada je vladala velika potražnja za tehnološkim sredstvima koja je kasnije opala zbog agresivne serije povećanja kamatnih stopa od strane FED-a.  

Kolaps FTX-a krajem 2022. godine je značajno potkopao poverenje u kriptovalute generalano, a bitkoin je pao ispod 17.000 dolara.  

Investitori su počeli da se vraćaju u većem broju kada je inflacija počela da se "hladi", a dobici su naglo skočili iz dva razloga. Prvi su velika očekivanja, a drugi je brzi uspeh ETF-ova.  

Pixabay

Međutim, stručnjaci i dalje pozivaju na oprez, a posebno se to odnosi na investitore sa "tanjim džepovima". Labaviji propisi koji bi donela Trampova administracija mogli bi da znače i manje prepreka.  

"Veoma jednostavno bih poručio: Nemojte da preuzimate više rizika nego što možete sebi da priuštite", rekao je Adam Morgan Makarti, istraživač i analitičar u kompaniji Kaiko.  

Dodao je da ne postoji kugla za proricanje sudbine na osnovu koje bismo sa sigurnošću znali šta je ono što nas čeka.  

Kakav je uticaj kriptovaluta na klimu?

Sredstva kao što su bitkoini se proizvode u procesu koji se naziva "rudarenje", a to zahteva mnogo energije. Tokom godina su operacije koje se oslanjaju na izvore zagađenja izazvale posebnu zabrinutost.  

Univerzitet UN i časopis Earth’s Future su nedavno objavili istraživanje koje je otkrilo da je ugljenični otisak procesa rudarenja bitkoina u periodu od 2020. do 2021. godine u 76 zemalja bio ekvivalentan emisijama sagorevanja 84 milijarde funti uglja (jedna funta iznosi oko 0,45 kliograma) ili rada 190 elektrana na prirodni gas.

Unsplash

Većina potreba za električnom energijom koju zahteva bitkoin je obezbeđena iz uglja (45 odsto), na drugom mestu je prirodni gas (21 odsto), a na trećem hidroenergija (16 odsto).  

Uticaj rudarenja bitkoina na životnu sredinu se uglavnom svodi na pitanje izbora električne energije koja je neophodna. Industrijski analitičari tvrde da se upotreba čiste energije povećala u poslednjih nekoliko godina, što se poklapa sa sve jačim zahtevima za očuvanje klime.