Biznis vesti

I pored energetske krize koja potresa Evropu, Nemačka dosledna: Nuklerne elektrane idu u prošlost

Komentari

Autor: Euronews

11/04/2023

-

19:59

I pored energetske krize koja potresa Evropu, Nemačka dosledna: Nuklerne elektrane idu u prošlost
I pored energetske krize koja potresa Evropu, Nemačka dosledna: Nuklerne elektrane idu u prošlost - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nemačka vlada postepeno obustavlja proizvodnju nuklearnu energiju uprkos energetskoj krizi. 

U subotu,15. aprila, Nemačka gasi svoja poslednja tri reaktora, ubeđena da će uspeti u svojoj zelenoj tranziciji bez nuklearne energije. Na obalama reke Nekar, nedaleko od Štutgarta u južnoj Nemačkoj, bela para koja izlazi iz nuklearne elektrane u Baden-Virtembergu uskoro će biti samo uspomena na ova vremena. Isto važi i za nešto istočniji bavarski kompleks Isar 2 i kompleks Emsland, na drugom kraju zemlje, nedaleko od holandske granice. 

Dok mnoge zapadne zemlje zavise upravo od nuklearne energije, najveća evropska ekonomija okreće drugu stranicu, čak i pored mnogih otvorenih pitanja.

Nemačka tako sprovodi odluku o postepenom ukidanju nuklearne energije donetu još 2002. godine koju je stalno ubrzavala Angela Merkel od 2011. godine nakon katastrofe u Fukušimi. 

Fukušima je pokazala da „čak i u visokotehnološkoj zemlji kao što je Japan, rizici povezani sa nuklearnom energijom ne mogu biti kontrolisani 100 odsto“, bio je najjači adut bivšr kancelarke.

To je dosta doprinelo promeni stava javnog mnenja u Nemačkoj gde postoji jak antinuklearni pokret koji se stvarao tokom "hladnog rata" a posebno posle havarije u Černobilju.

Invazija na Ukrajinu 24. februara 2022. sve je dovela u pitanje. Lišena ruskog gasa, Nemačka se našla izložena najgorim mogućim scenarijima, od rizika da njene fabrike budu zatvorene do opasnosti da usred zime ostanu bez grejanja, prenosi Euronews. 

Nema vremena za "vraćanje unazad"

U poslednjih nekoliko meseci pred zatvaranje poslednja tri reaktora 31. decembra, čuli su se razni komentari u nemačkom društvu.

"Uz visoke cene energije i goruće pitanje klimatskih promena, naravno, bilo je čak i poziva za proširenje postrojenja", kaže Johen Vinkler, gradonačelnik Nekarvesthajma, gde je istoimeno postrojenje koje odbrojava svoje poslednje dane.

Vlada Olafa Šolca, čiji je deo Partija zelenih, programski najneprijateljskija prema nuklearnoj energiji, konačno je odlučila da produži rad reaktora kako bi obezbedila snabdevanje do 15. aprila.

"Možda bi došlo do nove rasprave da je zima bila teža da je bilo isključenja struje i nestašice gasa. Ali imali smo zimu bez previše problema zahvaljujući masovnom uvozu tečnog prirodnog gasa", primećuje Vinkler.

Za gradonačelnika mesta od 4.000 stanovnika, od kojih više od 150 radi u nuklearnoj elektrani, "točak se već okrenuo i nema više vremena za povratak nazad".  Šesnaest reaktora je zatvoreno od 2003.

Poslednje tri elektrane obezbeđivale su šest odsto električne energije u zemlji prošle godine, u poređenju sa 30,8 odsto 1997. U međuvremenu, udeo obnovljivih izvora energije je porastao na 46 odsto 2022. godine, u odnosu na manje od 25 odsto deceniju ranije. 

Nemačka bi morala da instalira pet vetroturbina dnevno

Trenutna stopa napretka u obnovljivim izvorima energije ne zadovoljava ni vladu ni ekologe, a Nemačka neće ispuniti svoje klimatske ciljeve bez ozbiljnog pritiska. 

Ovi ciljevi "već su dosta ambiciozni i bez nuklearnog povlačenja, i svaki put kada se lišite neke tehnološke opcije, otežavate stvari," primećuje Georg Zahman, stručnjak za energetiku u briselskom istraživačkom centru Brigel.

Problem je još složeniji s obzirom na to da je cilj zatvaranja termoelektrana na ugalj u zemlji do 2038. godine, od kojih bi mnoge trebalo da budu zatvorene do 2030. godine. I dalje se trećina nemačke proizvodnje električne energije proizvodi u termoelektranama na ugalj uz osam odsto povećanja prošle godine kako bi se nadoknadio nedostatak ruskog gasa.

Nemačka treba da instalira "četiri do pet vetroturbina svakog dana" u narednih nekoliko godina da pokrije svoje potrebe, upozorio je Olaf Šolc.

Ovo je težak zadatak u poređenju sa 551 jedinicom instaliranom 2022.  Niz regulatornih olakšica usvojenih poslednjih meseci trebalo bi da ubrza tempo.

"Proces planiranja i odobravanja projekta vetroelektrane u proseku traje četiri do pet godina," saopštava  industrijsko udruženje (BVE), koje veruje da će se taj proces ubrzati na godinu-dve dana.

Komentari (0)

Biznis