Saradnja sa EU u oblasti kritičnih sirovina: Kako Srbija da iskoristi šansu i uveže ceo lanac proizvodnje Direktor Elektroprivrede: Struja neće poskupeti ove godine

Top tagovi

Kosovo i Metohija Izbori u SAD 2024. Rat u Ukrajini Kriza na Bliskom istoku

Biznis vesti

Šta se menja od 1. januara: Deset najznačajnijih novina koje se tiču svih građana, a važe od danas

Komentari

Autor: S. Dimitrić / Z. Radović

01/01/2023

12:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Sa prvim danom januara za pojedine kategorije građana počinju da važe nova pravila. Ženama koje odlaze u penziju, od danas će biti potrebno dva meseca više nego prošle godine da bi ostvarile ovo pravo, jer se prag pomera na 63 godine i šest meseci. Dobra vest za radnike sa najmanjim primanjima je da se minimalac povećava, pa će umesto 35.012 biti 40.020 dinara. Penzije za januar ove godine će biti veće za 12 odsto, a plate u javnom sektoru za oko 500.000 ljudi koji zarade primaju iz budžeta u proseku će biti veće za 12,5 odsto, dok je najavljeno povećanje zarada vojnih lica za 25 odsto.

Zbog rasta cena kvadrata, u Beogradu je odobreno poskupljenje poreza na nekretnine do pet odsto, a veće naknade će plaćati i stanovnici u većini lokalnih samouprava u Srbiji. Ovo su najznačajnije izmene koje važe od danas.

1. Novi uslov za penziju za žene

Od 1. januara će važiti novi uslovi za ostvarivanje prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju. Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2023. godini 63 godine i šest meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Kod muškaraca i dalje važe isti uslovi – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

"Zakon propisuje pomeranje starosnog uslova za žene sve do 2032. godine kada će uslovi za oba pola biti izjednačeni, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo ostvariti sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života", navode u Fondu PIO.

Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2023. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 60 godina života, a ženama najmanje 40 godina staža osiguranja i 59 godina i šest meseci života.

"U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto. Pomeranje uslova za odlazak u prevremenu starosnu penziju predviđeno je do 2024. godine, kada će za ostvarivanje ove vrste prava za oba pola biti potrebno 60 godina života i 40 godina staža osiguranja", objašnjavaju u Fondu PIO.

2. Povećanje plata i penzija

Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će od 1. januara biti primenjivana švajcarska formula plus za usklađivanje penzija, prema kojoj će penzije, kako je rekao, biti dodatno zaštićene. Mali je na sednici Skupštine Srbije, gde je raspravljano i o Predlogu zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, objasnio da će postojati tri modela za usklađivanje penzija.

Suština izmena je u tome da će se indeksacija penzija od 2023. godine raditi u skladu sa bruto društvenim proizvodom,. Prvi predviđa da ako izdvajanja za penzije budu manja od 10 odsto BDP, da se one usklađuju samo sa prosečnom neto platom, drugi ako izdvajanja budu između 10 i 10,5 odsto da se penzije uklađuju kao i sada, odnosno sa zbirom polovine procenta inflacije i polovine procenta rasta neto plate, a treći da ako izdvajanje premaši 10,5 odsto BDP da se penzije usklađuju sa inflacijom.

3. Povećanje minimalne zarade

Vlada Republike Srbije donela je Odluku o visini minimalne cene rada za period januar – decembar 2023. godine, koja će se primenjivati od 01. januara. Odlukom je propisano da minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period januar – decembar 2023. godine iznosi 230 dinara neto po radnom času.

Prosečna minimalna neto zarada zaposlenog za 2023. godinu, utvrđena za prosečan mesečni fond od 174 radna sata, iznosi 40.020,00 dinara, dok je za 2022. godinu ona iznosila 35.012,28 dinara, iz čega proizlazi da je minimalna zarada za 2023. godinu uvećana za 14,3%.

4. Poskupljuju struja i gas

Od danas će svaki kilovat-sat struje potrošen u domaćinstvu biti skuplji za osam odsto, a kubik gasa za 11 odsto. Prema računici Agencije za energetiku, domaćinstvima koja prosečno troše oko 400 kilovata mesečno račun će biti uvećan do 300 dinara. Onima koji se greju na TA peći i noću ih uključuju biće veći račun do 1.000 dinara. Građani koji se greju etažno na kotlove na struju mogu da očekuju račune veće za 1.600 dinara.

Poslednje poskupljenje struje od 6,5 odsto bilo je 1. septembra, dok je cena gasa poslednji put menjana u avgustu, kada je uvećana za 9 odsto.

5. Novi način oporezivanja frilensera

Programeri, profesori jezika, prevodioci, jutjuberi, dizajneri i ostali frilenseri, koji zarađuju na osnovu ugovora o autorskom delu od 1. januara će imati mogućnost da porez na svoj prihod plaćaju po dva modela. NJihov položaj će biti uređen izmenama Zakona o porezu na dohodak građana

Prema novom načinu oporezivanja frilensera, u 2023. godini, radnici na internetu će se umesto na godišnjem nivou oporezivati kvartalno. Rok za prijavu prihoda, odnosno predaju PP-OPO poreske prijave dužni su da podnesu Poreskoj upravi za svaki kvartal 30 dana od njegovog završetka. Frilenseri koji posluju preko interneta će moći da biraju između dva modela oporezivanja u skladu sa prihodom koji ostvaruju.

Po prvom modelu, frilenseri imaju besteretni deo od 96.000 dinara kvartalno, odnosno 32.000 dinara mesečne zarade i tek od tog iznosa im se računa porez i doprinosi za Fond PIO. NJima će se, dakle, od tromesečnih prihoda oduzeti 96.000 dinara takozvanih normiranih troškova, i na tako dobijenu razliku plaćaće porez po stopi od 20 odsto.

"Zdravstveno će biti obavezno, i iznosiće minimalno oko 1.402 dinara mesečno, odnosno oko 4.200 kvartalno ili 10,4 odsto. Prvom uplatom zdravstvenog osiguranja, firlenser će biti osiguran i sledećih šest meseci. Imaćete opciju prijavljivanja članova porodice. Sve uplate za PIO ulaze u staž. Na iznose koji prelaze besteretni deo, iznos poreza i doprinosa za PIO će biti 24 odsto", navode iz Udruženja frilensera i preduzetnika.

Prema drugom modelu, od tromesečnih prihoda oduzimaju se normirani troškovi od 57.900 dinara, ali se oduzima još i 34 odsto ostvarenih prihoda svakog konkretnog frilensera. Na tako dobijenu razliku plaća se porez po stopi od 10 odsto. U Udruženju kažu da je ovaj model obračuna povoljniji za one koji imaju veće prihode.

6. Skuplji porez na imovinu

Vlasnici nekretnina u Beogradu će od ove godine dobiti račune za plaćanje poreza uvećane do 5 odsto. Odluka o dopuni odluke o visini stope poreza na imovinu usvojena je 25. oktobra, uz još tri predloga koja se tiču uređenja ove oblasti, koje se usklađuju sa stanjem na tržištu nekretnina.

Cene nekretnina u poslednjih 12 meseci skočile su u svih osam zona, na koliko je Beograd podeljen, tako da će svi oni na čije ime se vode nepokretnosti za porez dati više novca nego prošle godine. Skupština Grada odredila je da taj iznos ipak ne sme biti veći od 5 odsto, iako su, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, stanovi i kuće u Beogradu u staroj gradnji poskupeli oko 17 odsto, a u novogradnji oko 13 odsto. Kada su u pitanju beogradske opštine, cene u drugom kvartalu su u odnosu na isti period prošle godine najviše skočile na Paliluli, čak 27 odsto u novogradnji i oko 18 odsto u staroj gradnji.

7. E-fakture obavezne i za privatne firme

U Srbiji od prvog dana sledeće godine počinju da se primenjuju odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju koje se odnose na privatne kompanije. Odredbe ovog Zakona su već na snazi za javna preduzeća, kao i za privatne kompanije ka javnim preduzećima.

Ključna novina koja čeka sve privatne kompanije jeste potpuno ukidanje prijema i slanja faktura u papirnom obliku. Zakonodavac je predvideo koji će format i standard biti u upotrebi, a regulisao je arhiviranje faktura u elektronskom obliku.

Savetnik ministra finansija Vuk Delibašić je izjavio za Euronews Srbija da su i u privatnom sektoru počeli da koriste sistem i pre njegove obaveznosti. Delibašić je rekao da je Srbija prva zemlja u Evropi po obuhvatu koji se odnosi na elektronsko fakturisanje, a da Francuska, Španija i Nemačka još pripremaju taj sistem.

On je objasnio da su Zakonom o izmenama i dopunama zakona o elektronskom fakturisanju određene transakcije izostavljene od obaveze izdavanja e-fakture.

"To su transakcije bez naknade, transakcije koje se odnose na javne prihode i one koje se odnose na nadoknadu sudskih troškova. Izostavili smo i deo obveznika koji nisu obveznici poreza od samostalne delatnosti i poreza na dobit, a to su mala poljoprivredna gazdinstva koja ne vode poslovne knjige. Pojednostavili smo procedure evidencije PDV-a. Za privredu je možda i najznačajnije da smo kroz izmenu Zakona o PDV-u u istom paketu omogućili da se PDV odbitni koji se odnosi na prethodni poreski period, jer sada u sistemu nemate mogućnost da antidatirate fakturu, što sprečava razne nedozvoljene aktivnosti. To ni po prethodnim propisima nije bilo dozvoljeno, ali niste to mogli da iskontrolišete da li neko izdaje fakturu unazad", naveo je Delibašić.

8. Hrvatska kuna se briše sa kursnih lista

S obzirom da Hrvatska prelazi na evro, od 1. januara i kuna neće više biti na kursnoj listi u Srbiji. Kako su za Euronews Srbija rekli u NBS, građani će hrvatsku kunu za dinare u menjačnicama i bankama u našoj zemlji moći da zamene do kraja 2022. godine, nakon čega će zamena biti moguća isključivo kod određenih institucija u Republici Hrvatskoj.

"U skladu sa Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu koju je Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo na sednici u oktobru, od 1. januara 2023. godine hrvatska kuna se briše sa liste valuta kojima se trguje na domaćem deviznom tržištu. Kurs dinara prema hrvatskoj kuni biće isključen sa kursne liste NBS za zvanični srednji kurs dinara i kursne liste za devize", navode u centralnoj banci za Euronews Srbija.

9. Lakše učešće na tenderima za ponuđače

Od 1. januara svi privrednici moći će da se upišu u Registar ponuđača u Agencije za privredne registre potpuno elektronski, uz značajne uštede vremena i novca, jer više neće morati sve potvrde da prikupljaju lično sa različitih šaltera. Upis će ponuđačima olakšati učešće na tenderima, naručiocima da lakše provere firme sa kojima bi sklopile ugovor, a institucijama da na osnovu dostupnih podataka bolje analiziraju stanje u sistemu javnih nabavki i dalje ga unapređuju.

U APR kažu da je u registru tokom 2022. registrovano ukupno 14.585 pravnih lica, a prema istraživanju NALED-a, oko 60 odsto ponuđača se nalazi van ove evidencije. Unapređenje registra deo je projekta "Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“, koji finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida), a sprovodi ga NALED.

10. Prijava za turističke vaučere

Prijava građana za turističke vaučere počeće prvog radnog dana sledeće godine, odnosno 4. januara. Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma je rekao da će građanima biti na raspolaganju 100.000 vaučera od po 5.000 dinara.

Vaučeri mogu da se iskoriste najkasnije do 20. novembra 2023. godine, a uslovi za njihovo dobijanje su nepromenjeni u odnosu na ranije godine.

Pravo na vaučere imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici posebne naknade, prava na negu drugog lica, radno angažovana lica čija primanja ne prelaze 70.000 dinara, ratni vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva, kao i studenti.

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o uslovima i načinu dodele i korišćenja sredstava za podsticanje unapređenja turističkog prometa domaćih turista na teritoriji Republike Srbije, kojom je za narednu godinu obezbeđeno 500 miliona dinara za dodelu 100.000 vaučera u vrednosti od po 5.000 dinara za subvencionisani odmor građana u Srbiji.

Prema podacima Ministarstva turizma, građani su prošle godine za svoj odmor najčešće birali Zlatibor, Sokobanju i Vrnjačku banju, ali je veliko interesovanje vladalo i za Prolom banju, Ribarsku banju, Taru, Divčibare, Kopaonik, kao i za mnoga druga mesta u Srbiji.