Šverceri se sa uličnih tezgi preselili na internet: Poplava lažnih trgovaca na društvenim mrežama

Komentari

Autor: Zlatica Radović

19/11/2022

16:21

Šverceri se sa uličnih tezgi preselili na internet: Poplava lažnih trgovaca na društvenim mrežama - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Šverceri su se sa uličnih tezgi preselili na internet, a teško je utvrditi koje su razmere njihove trgovine, zbog koje trpe i državni budžet i potrošači. Stručnjaci ukazuju da je zbog njihovog biznisa država uskraćena za poreze, potrošači često ne mogu da ostvare svoja prava, dok su privrednicima koji posluju legalno nelojalna konkurencija.

Trgovina preko interneta se ubrzano razvija i sve češće zamenjuje tradicionalnu kupovinu, a tokom perioda pandemije povećala se za 300 odsto. Paralelno sa rastom onlajn prodaje, cveta i šverc preko društvenih mreža. To nije rezervisano samo za Srbiju, već se i druge zemlje u regionu i šire suočavaju sa ovim problemom. Na nelegalnu prodaju više puta su ukazivali i iz udruženja potrošača, upozoravajući kupce da dobro provere prodavca pre nego što naruče robu.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) od pre nekoliko meseci objavljuje "crnu listu" internet trgovaca koji posluju mimo propisa, na koju su smestili oko 500 prodavaca. Mladen Alfirović, pravni savetnik NOPS-a kaže da konstantno raste broj prijava građana koji su na ovaj način praktično prevareni i apeluju na potrošače da obrate pažnju od koga kupuju robu. On napominje da, ako odeću, obuću ili neke druge predmete naruče od fizičkog lica, odnosno pojedinca, nemaju pravo ni na reklamaciju zbog kvaliteta proizvoda, kao ni na zamenu robe. Alfirović ističe da, ne samo što građani takvom kupovinom učestvuju u sivoj ekonomiji, već napominje da se tako odriču i potrošačkih prava.

"Postoji poplava lažnih profila na društvenim mrežama i izuzetno je teško protiv toga se boriti institucionalno. Potrošači moraju biti obazrivi i moraju gledati od koga i šta kupuju. Danas su tehnologije toliko napredovale da možete za dva minuta napraviti stranicu, a teško je uspostaviti mehanizam koji bi mogao sve da ih kontroliše. Uvek je ključno da potrošači provere dobro da li se nalaze osnovne stvari da biste znali da li kupujete od pravnog lica i da posle ako dođe do nekog problema možete da ostvarite svoja prava na osnovu Zakona o zaštiti potrošača", kaže Mladen Alfirović za Euronews Srbija.

On objašnjava da je, kada se roba kupuje od nekog ko nije registrovan, to isto kao da se kupuje preko oglasa i da se u tim situacijama ne primenjuje zakon, jer je u pitanju odnos dva fizička lica. Potrošačke organizacije nisu u mogućnosti da postupaju, niti da pruže adekvatne pravne savete, osim da kupce upute na samostalni sudski postupak

Alfirović dodaje da između legalne i nelegalne trgovine nije sve "crno tržište", već da ima i "sive ekonomije" u segmentima, odnosno da trgovci koji imaju registrovanje radnje, delom bave i nelegalnom prodajom na internetu.

"Dešavalo se da butik ima stranicu na društvenoj mreži i da potrošač misli da je kupljeno u butiku, a ustvari mu stvari koje je poručio pošalje fizičko lice i tako se potpuno izbegne primena Zakona o zaštiti potrošača. Dešava se da potrošač ostane i bez svog novca i bez proizvoda koji je poručio, jer mu je na adresu stiglo nešto potpuno drugo, a trgovcu ne može da uđe u trag", objašnjava Alfirović.

Kako prepoznati lažnog trgovca?

Prvi signal da je u pitanju trgovac koji nelegalno posluje na društvenim mrežama je kada na pitanje potencijalnog kupca o ceni proizvoda, odgovori da mu se obrati putem privatne poruke, u "inboks". To znači da je već prekršio jedno od osnovnih pravila, na osnovu Zakona o elektronskoj trgovini o isticanju obaveznih informacija koje je prodavac dužan da istakne na profilu firme. Osim poslovnog imena, adrese, kontakt podataka, matičnog i poreskog identifikacionog broja (PIB), on je dužan da objavi i detaljne podatke o ceni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave.

Ovih prodavaca najviše ima na Instagramu, ali nisu retki ni profili na drugim društvenim mrežama, gde takođe nude svoje proizvode. Ubedljivo najzastupljenija je prodaja obuće, naročito patika i cipela, kao i sportske opreme, trenerki, haljina, parfema i tehičkih uređaja.

Dešava da građani ne znaju od koga kupuju i najčešće, kada im nešto ne odgovara, ne mogu ni da ostvare kontakt sa prodavcem. U situacijama kada imaju neku primedbu ili žele da reklamiraju proizvod, kupci budu blokirani od strane takvih prodavaca i ne mogu da ostave čak ni komentar na profilu. Tek tada shvate da su u suštini proizvod kupili od fizičkog lica, od pojedinca, koji nema registrovanu firmu i na kojeg se ne odnosi zakon o zaštiti potrošača.

"Sve dok postoji trgovina biće i izbegavanja poreza i doprinosa. U ovom slučaju je za državu bitan PDV, koji se ne sliva u kasu. Internet prevare su postale masovne, a samim tim potrošač ima direktnu štetu, a država indirektnu. Država nije naplatila porez, a kupac zato što dobije ono što mu ne treba i što će morati ponovo da kupuje. To će biti masovni oblik trgovine i zato bi trebalo da država ojača svoje kapacitete za kontrolu", kaže ekonomista Dragovan Milićević za Euronews Srbija.

On napominje da su u pitanju "divlji ponuđači", koji neretko ostave broj na koji ih je nemoguće dobiti ili mejl na koji nikada ne odgovore, kada su u pitanju reklamacije.

"Kolike su razmere toga verovatno niko ne zna, ali su svi svesni da nisu male. Postoji to i u zapadnim zemljama, ali verovatno ne u tolikoj meri, jer su se neke stvari iskristalisale i nisu masovne internet prevare", napomin je Milićević.

"Čak 60 odsto nelegalne robe kupuje se na internetu"

Amalija Pavić iz Američke privredne komore je rekla za RTS da tržišna inspekcija ima nadležnost da nadgleda sve vrste nelegalne trgovine za određene vrste robe. Ona je istakla da oni to rade preko kompjuterskih softvera gde mogu da na osnovu ključnih reči dođu do sumnjivih oglasa i da počnu istragu.

Kako pokazuje istraživanje londonskog Ekonomista, čak 60 odsto nelegalne robe kupuje se na internetu, a svega 35 odsto na ulici. Isto istraživanje je pokazalo i da čak 80 odsto ispitanika smatra da švercovana roba nanosi štetu nacionalnoj ekonomiji. Međutim, samo 30 odsto ispitanika veruje da švercovana roba nanosi štetu i njihovom domaćinstvu. To istraživanje je pokazalo da nelegalno trgovanje robom povećava korupciju i sitni kriminal za trećinu.

Godišnje se na svetu ukupno nelegalno obrne 4.000 milijardi dolara, što je udeo od čak tri odsto ukupnog svetskog BDP-a. Međutim, od početka rata u Ukrajini, raste i obim nelegalne trgovina u zemljama Evropske unije. I posle osam paketa sankcija ruska roba stiže u EU legalno i nelegalno. Evropska unija na primer povećala je uvoz iz Rusije i Turske. A ruski izvoz u ove dve zemlje je procvetao – sa Indijom čak 400 odsto, sa Turskom više od 200 odsto.

"Rat je uticao na ilegalnu tregovinu. Siva ekonomija i organizovani kriminal ne spavaju tokom rata, već koriste situaciju u centralnoj i istočnoj Evropi kako bi povećali svoje prihode", rekao je Pitr Arak iz Poljskog ekonomskog instituta za RTS.

Prava potrošača na internetu

Kada je u pitanju legalna onlajn trgovina, prava potrošača se razlikuju u odnosu na pravila koja važe u radnji. U Ministarstvu trgovine navode da kupac ima dve godine pravo na popravku ili zamenu robe iako nema garanciju.

Takođe, ima pravo da se u roku od 14 dana predomisli ukoliko je onlajn naručio robu. Prodavac ima rok od osam dana da odgovori na reklamaciju, a 15 dana da je reši, dok je za nameštaj i tehničku robu 30 dana.

Ukoliko nije drugačije definisano, prodavac je dužan da robu isporuči u roku od 30 dana. Sva ova prava su uskraćena potrošačima koji kupuju kod nelegalnih trgovaca.