Igre 
EU najavila zabranu 12.000 hemikalija: Koliko su proizvodi dostupni u Srbiji bezbedni za potrošače
Komentari06/06/2022
-18:33
Evropska komisija najavila je uvođenje zabrane oko 12.000 hemikalija koje se trenutno koriste za različite proizvode u EU. Na putu ka postizanju nultog zagađenja, EU svake godine produžava listu zabranjenih hemikalija, a zemlje koje žele da postanu njen deo moraju da prate ove propise i da usklade svoje liste.
Plastični predmeti, igračke, kozmetika, gotovo da nema proizvoda koji ne sadrži neku hemikaliju. Većina njih je bezbedna, ali svake godine spisak zabranjenih se dopunjuje. Tako je nadležno Odeljenje za hemikalije Ministarstva za zaštitu životne sredine nedavno usvojilo novu zabranu o upotrebi grupe hemikalija koje nisu dozvoljene ni u Evropskoj Uniji. Međutim, takvi propisi kod nas značajno kasne.
Ftalati su jedna od hemikalija čija je upotreba u Srbiji tek nedavno usklađena sa propisima Evropske unije, ali se i ipak i dalje mogu koristiti u našoj zemlji.
"Oni se nalaze u mekanoj plastici, najčešće od polivnil hlorida, koji su toksični za reprodukciju, štetni su na način da remete rad hormonskog sistema. Problem je u tome što je ta zabrana u EU stupila na snagu u julu 2020. godine, a mi smo doneli tu zabranu tek sada pre mesec dana, s tim što će obavezna primena stupiti na snagu tek jula sledeće godine", kaže Jasminka Ranđelović, iz Alternative za bezbedne hemikalije.
Da Srbija zaostaje sa propisima u oblasti upravljanja hemikalijama navodi se i u poslednjem izveštaju Evropske komisije. U ovom dokumentu stoji da je Srbija postigla visok nivo usklađenosti sa EU, ali da je u poslednje dve godine napredak stagnirao.
"Čini se da je oblast u kojoj smo najviše udaljeni od EU jeste celokupna oblast životne sredine pa i hemikalija unutar te obalsti. Dakle i kad je u pitanju kvalitet vode, zemljišta, vazduha, hemikalija i svega drugog, mi zaostajemo za EU, deplasirano je odgovarati na takvo pitanje jer je razlika ogromna. I ono što mi imamo na nivou zakona, propisa u Srbiji, mi to danas u oblasti životne sredine i hemikalija teško da poštujemo", smatra Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta.
Kupcima bi od velikog značaja bila javno dostupna baza podataka pomoću koje mogu da provere da li je sve sa etikete na poleđini proizvoda i dalje dozvoljeno za upotrebu.
Povezane vesti
"Jedini način jeste da se ti proizvodi stave u takozvanu NEPRO bazu. To je baza nebezbednih proizvoda koju vodi Ministarstvo trgovine. Ono što je najveći problem u praksi je da bi sve ono što je testirala da li sanitarna inspekcija ili zavodi za javno zdravlje trebalo da bude u toj bazi podataka. To je jedini način da građani saznaju šta je od nebezbednih proizvoda trenutno na tržištu Srbije", smatra Jasminka Ranželović.
Sagovornici Euronews-a saglasni su da je Srbiji potrebno posebno telo sa većim brojem stručnih lica koje bi se bavilo upravljanjem hemikalijama. Za to je u Srbiji do 2012. godine bila zadužena Agencija za hemikalije. Međutim, to je jedina državna agencija koja je tada ukinuta u procesu smanjenja državne administracije
Potrošači: Savet za bezbednost proizvoda postoji samo na papiru
Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da Srbija poštuje procedure u onom segmentu u kojem su one usklađene sa EU, ali da mi poprilično kasnimo kada je u pitanju ovaj segment i usklađivanje reuglative.
"Sajt NEPRO, koji vodi Ministarstvo trgovine je izuzetno koristan, jer se tu nalazi baza podataka svih proizvoda koji se povlače sa tržišta. Taj sajt je javno dostupan, ali ga je teško pronaći, a o toj temi se malo govori i nedostaje edukacija potrošača kako bi bili obavešteni o svakom proizvodu koji je povučen sa tržišta i koji nosi određeni zdravstveni ili bezbednostni rizik. Opasne hemikalije su broj jedan tema kada je u pitanju zaštita životne sredine u EU, dok su kod nas jedna od oblasti u kojima se poprilično stalo sa nekim napretkom, harmonizacijom i praktičnom primenom propisa", rekao je Alfirović.
On je napomenuo da je Agencija za hemikalije ukinuta pre desetak godina, a da je izuzetno dobro sprovodila propise koji su joj delegirani.
"Postoji tačno Pravinik na osnovu kojeg se proizvodi deklarišu i to je obaveza uvoznika i distribtera da potrošača obavesti i o prisustvu i o količini. Moram da kažem da se to u praksi ne primenjuje u dovoljnoj meri. To je sve prešlo u nadležnost Ministarstva za zaštitu životne sredine i Sanitarne inspekcije, koja je preko nadležnih inspektora kojih nema dovoljno u obavezi da obavi kontrolu primene krovnog Zakona o hemikalijama, ali i pratećih podzakonskih akata kojima se reguliše ova materija", rekao je Alfirović.
On je ukazao da je "još 2013. formiran Savet za bezbednost proizvoda, da su u njemu osim potrošača sedeli i predstavnici više ministarstava, ali da se on sastao samo jedan put i da postoji samo na papiru i gotovo da se i ne sastaje".
Povezane vesti
"Imamo odredbe Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda koje su prilično usklađene sa evropskim, ali pri samom kraju tog propisa imamo jednu prilično zanimljivu odredbu, koja kaže da će se primenjivati tek kada Srbija postane punopravna članica EU. Praktično, do tada smo prepušteni sami sebi da se pozabavimo ovom materijom, sa nivoom svesti koji je i dalje poprilično nizak u Srbiji", kaže Alfirović.
On smatra da je ova tema ostala u senci zagađenja vazduha i ostalih aktuelnosti koje su nas pratile i da se potpuno neopravdano nije našla u vrhu liste, kada je u pitanju informisanje potrošača o stvarima koje su za njih bitne.
"Proizvodi na koje bi trebalo obratiti pažnju su oni koje svakodnevno koristimo. To su ftalati, razna hemijska jedinjenja koja se koriste za omekšavanje plastike i zapravo svoju punu primenu nalaze u predmetima od opšte upotrebe koji se koriste gotovo svakodnevno. Njihova količina je ograničena na male procente, ali se dešavalo prilikom nekih istraživanja, da ih u nekim predmetima, poput rekvizita za vežbanje u teretani, da ih ima u dosta većem procentu. Potrošači bi trebalo da pitaju distributera ili uvoznika o prisustvu i količini tih nedozvoljenih supstanci", rekao je Alfirović.
Povezane vesti
On ukazao da, ako potrošači kupe neki proizvod i osete jak miris da ga hitno vrate, jer je "očigledno da se u njemu nalaze hemijska jedinjenja u nedozvoljenim količinama". On je istakao da je dobar deo ovog posla prepušten savesti distributera, da obaveste kupce, a da oni to u dovoljnoj meri ne rade.
PKS: Ne kaskamo za EU, usklađujemo propise
Sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala u Privrednoj komori Srbije Dragan Stevanović kaže da ne bi rekao da naša zemlja kaska za EU i da smo mi u jednom procesu sinhronizacije pravne regulative sa onom koja važi u EU.
"Naši regulatorni organi naročito u segmentu upravljanja hemikalijama to vrlo dobro rade. Što se tiče samih ftalata, sam proces zabrane i u Evropi traje i po pet - šest godina godina. Oni vode računa o životnoj srdini, o zdravlju građana i životinja, ali ne smeju da se ugroze ni drugi činioci, kao što je privreda. To su socio-ekonomske procene, šta donosi zabrana. Mi potpuno prepisujemo to i regulatorni organi su sa PKS i industrijom koja ih koristi u svojoj proizvodnji, kada bi trebalo taj propis da stupi na snagu", naveo je Stevanović.
On je dodao da, od kada se u Evropi ograničena njihova upotreba i zabrana, u PKS rade zajedno sa industrijom na zameni ftalata nekim drugim supstancama.
"Srbija je 2015. godine uvezla 2.488 tona ftalata, a 2019. pred kovid krizu 198 tona. To je već značajno manje. Mi pratimo gde se koristi i to kontroliše i Ministarstvo zaštite životne sredine", tvrdi Stevanović.
Preporuka za vas
Komentari (0)